Берлин

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Берлин (вишезначна одредница).
Берлин
нем. Berlin
Berlin Montage 4.jpg

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Немачка
Савезна држава Берлин
Становништво
Становништво 3.397.469[1]
Агломерација 5.000.000
Густина становништва 3.831 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 52°30′59″ СГШ; 13°22′39″ ИГД / 52.516389° СГШ; 13.3775° ИГД / 52.516389; 13.3775 Координате: 52°30′59″ СГШ; 13°22′39″ ИГД / 52.516389° СГШ; 13.3775° ИГД / 52.516389; 13.3775
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 34 -115 m
Површина 892 km²
Берлин на мапи Немачке
Берлин
Берлин
Берлин на мапи Немачке
Остали подаци
Градоначелник Михаел Милер (СПД)
Веб-сајт berlin.de[мртва веза]

Берлин (нем. Berlin) је главни град Савезне Републике Немачке и истовремено једна од њених шеснаест савезних покрајина. Са преко 3,4 милиона становника је најмногољуднија и површином од 892 km² највећа општина у земљи. Други је највећи град у Европској унији и центар шестомилионске метрополитанске регије Берлин/Бранденбург те агломерације која броји 4,4 милиона људи. Град је управно подељен на дванаест градских округа. Поред река Шпре и Хафел, на којима град почива, на подручју града се налазе и бројни други, мањи, водени токови, као и бројна језера и шуме.

Поменут први пут у 13. веку, Берлин је кроз историју био седиште и главни град Бранденбурга, Пруске и Немачког Рајха, кроз различите облике владавине кроз које су ови пролазили. Након 1949. град је подељен и источни део Берлина је de facto служио као главни град Источне Немачке. Падом берлинског зида и уједињењем Немачке 1990, Берлин је поново постао главни град целе Немачке, те следствено и седиште савезних институција државе, као што су влада, председник, Бундестаг и Бундесрат, бројна савезна министарстава и амбасаде, а која су се пре налазила у Бону.

Берлин је светски град културе, политике, медија и науке.[2][3][4] Европско је саобраћајно чвориште и једно од најпосећенијих места на континенту. Спортске манифестације, универзитети, истраживачки центри и берлински музеји уживају међународни углед.[5] Од преласка у други миленијум, град се развио у магнет за осниваче бизниса и фирми, креативне људе и имигранте.[6] Архитектура, фестивали, ноћни живот и разнолики животни услови овог града су светски познати.[7]

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Клима[уреди]

Предграђа Берлина су покривена шумом и бројним језерима.

Према Кепеновој класификацији климата Берлин има умереноконтиненталну климу.

Лета су топла са средњом максималном температуром између 22 и 25 °C, и средњом минималном темературом у интервалу од 12 до 14 °C, док су зиме хладне са просечном највишом температуром од 4 °C и просечном најнижом температуром имеђу -2 и 0 °C. Пролеће и јесен су обично прохладни. Центар Берлина поседује своју микроклиму, јер зграде задржавају топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4 °C веће од температура у приградским областима.

Киша пада равномерно током целе године, а годишњи просек падавина је 570 mm. Иако лаке снежне падавине обично трају од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Међутим, зима 2009/2010. је била изузетак, јер је снежни покривач био присутан од краја децембра до почетка марта.[8]

Клима Берлина
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,2
(59,4)
18,6
(65,5)
25,1
(77,2)
30,9
(87,6)
33,2
(91,8)
35,0
(95)
37,9
(100,2)
37,7
(99,9)
34,2
(93,6)
27,5
(81,5)
19,5
(67,1)
15,7
(60,3)
37,9
(100,2)
Средњи максимум, °C (°F) 2,9
(37,2)
4,2
(39,6)
8,5
(47,3)
13,2
(55,8)
18,9
(66)
21,6
(70,9)
23,7
(74,7)
23,6
(74,5)
18,8
(65,8)
13,4
(56,1)
7,1
(44,8)
4,4
(39,9)
13,4
(56,1)
Просек, °C (°F) 0,5
(32,9)
1,4
(34,5)
4,9
(40,8)
8,8
(47,8)
14
(57)
17
(63)
19,1
(66,4)
18,9
(66)
14,7
(58,5)
9,9
(49,8)
4,7
(40,5)
1,9
(35,4)
9,7
(49,5)
Средњи минимум, °C (°F) −1,9
(28,6)
−1,5
(29,3)
−1,3
(29,7)
4,2
(39,6)
9,0
(48,2)
12,3
(54,1)
14,3
(57,7)
14,1
(57,4)
10,6
(51,1)
6,4
(43,5)
2,2
(36)
−0,4
(31,3)
5,7
(42,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −21,0
(−5,8)
−26,0
(−14,8)
−16,5
(2,3)
−6,7
(19,9)
−2,9
(26,8)
0,8
(33,4)
5,4
(41,7)
4,7
(40,5)
−0,5
(31,1)
−9,6
(14,7)
−16,1
(3)
−20,2
(−4,4)
−26,0
(−14,8)
Количина падавина, mm (in) 42
(16,5)
33
(13)
41
(16,1)
37
(14,6)
54
(21,3)
69
(27,2)
56
(22)
58
(22,8)
45
(17,7)
37
(14,6)
44
(17,3)
55
(21,7)
571
(224,8)
Извор: World Weather, Погода и Климат

Политика Берлина[уреди]

Држава[уреди]

Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења 3. октобра 1990. године, и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред Хамбурга и Бремена).

Бивши Западни Берлин, је био држава од оснивања Западне Немачке 23. маја 1949. године, али је био ослоњен на западне војне савезнике, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град Источне Немачке од 1949. до 1990. године, што је било противно договору четири највеће силе.

Берлином управља Сенат Берлина, који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Клаусу Воверајту (СПД). Погледајте листу досадашњих градоначелника Берлина.

Градски и државни парламент се назива „Abgeordnetenhaus“ или кућа представника грађана.

Градске општине[уреди]

За више информација погледајте: Општине Берлина

Берлин је подељен на 12 општина.

Свака општина има владу (нем. Bezirksamt), коју чине од пет министара и председник.

Историја[уреди]

Први досељеници[уреди]

Око 720. године два словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Кепеник, населили су се Шпревани.

Хевелери су основали друго место поред реке Хафел око 750. Оно је тада било најближе данашњем Берлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Кепеник, заштићени зидинама око 825, су биле главне насеобине све до 11. века.

Претпоставња се да име Берлин долази од полапске речи за мочвару.[9]

Берлин и Келн[уреди]

Берлин је један од најмлађих европских градова, који је основан у 12. веку. Град се састојао од два насеља, Берлина и Келна, на обе стране реке Шпреје, у данашњој вароши Мите (Mitte – средина). Келн се први пут помиње у документима 28. октобра 1237, а Берлин 1244. Градски центар изгорео је 1830, када је уништено велики број списа из тадашњег времена. Оба насеља су формирала трговачку унију 1307, и партиципирала у Ханзи. Њихово јединство трајало је око 400 година, све док се Келн и Берлин нису ујединили под именом Берлин 1709, укључујући и приградска насеља Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихсштад.

Није остало много трагова од ових некадашњих насеља, али неки се могу видети у Николаифиртелу поред Ротес Ратхаус (Црвена Скупштина) и Клостеркирхе (Клостер цркве) поред Александерплаца.

Поглед са Александер плаца

Урбанизам између 15. и 17. века[уреди]

Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од 1443. до 1451. У то време Берлин-Келн је имао око осам хиљада становника. 1576. бубонска куга је убила око 4000 људи у граду. Током Тридесетогодишњег рата (1618—1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000. Године 1640. Фридрих Вилхелм преузео је власту у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град. Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка Тиргартен и Палате 1647. године. Булевар је назван Унтер ден Линден. Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпреја - на Шпре острву где се налазила Палата. Од 1688. Фридрихсштад је изграђен и насељен.

Пруска[уреди]

18. јануара 1701, Фредерик III је крунисан као краљ Фридрих I од Пруске, који је Берлин прогласио за главни град Пруске.

1709, Берлин-Келн се заједно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом ујединио под именом Берлин са 60.000 становника.

Вајмарска република и Трећи рајх[уреди]

Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у двадесетом веку. Исто тако, био је седиште пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког царства (1871.). Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету. Алберт Шпер је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина. Након замишљене нацистичке победе у рату, нови и преуређени Берлин требало је да добије име Главни град света Германија.

На месту где се Рајхстаг данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250m висока и седам пута већа од Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 метара а дугачка 56 km. На другом крају, требало је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродром Темпелхоф.

Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф, Олимпијски Стадион, и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцеларија рајха су уништили Совјети, а остаци су послужили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептауер парку у Берлину.

Подељени град[уреди]

Пред крај Другог светског рата, Берлин је био уништен 70% захваљујући савезничим бомбардовањима и уличним борбама. Због тога назван је „Временском нулом“ што је значило нови почетак за град. Велики Берлин је подељен у четири сектора од стране Савезника, Лондонским протоколом (1944): сваки за

Берлин је био смештен у сред совјетске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстављених страна у Хладном рату. Када је 26. јуна отпочела Стаљинова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин снадбевали тзв. ваздушним мостом (die Luftbrücke), назван од стране Берлинаца.

Берлински совјетски сектор, Источни Берлин, је постао главни град источне Немачке, када је формирана од Совјетске окупационе зоне у октобру 1949. Западна Немачке је формирана 23. маја 1949. од америчке, британске, и француске зоне, главни град је био у Бону. 13. августа 1961. подигнут је Берлински зид, раздвојивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке.

Шездесетих година двадесетог века, Берлин је био центар европских студентских протеста.

Поновно уједињење[уреди]

Берлински зид је пробијен 9. новембра 1989. Током Немачког уједињења 3. октобра 1990, зид је скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, који највише служе као подсетници и туристичке атракције. Немачки Бундестаг је јуна 1991. изгласао одлуку да главни град Немачке уместо дотадашњег Бона буде Берлин. Берлин је поново постао главни град Немачке. Министри и владина администрација су се у Берлин преселили 1997/1998.

Туристичке атракције[уреди]

Историјске грађевине у центру града[уреди]

Рајхстаг (лето 2000.)

Хладни рат и знаменитости бившег Источног Берлина[уреди]

Знаменитости модерног Берлина[уреди]

  • Берлински телевизијски торањ - висок 368 метара, саграђен 1969. близу Алексанерплаца. Са његове осматрачнице, високе 104 метара, се може видети цео град.

Познате улице и булевари[уреди]

Обележја и симболи[уреди]

Најпознатија грађевина у свету а истовремено и обележје Берлина је Бранденбуршка Капија. Друге грађевине познате изван Немачке су Рајхстаг, Телевизијски торањ и Колона Победе. Симбол на грбу Берлина је медвед. Берлински медведи-другари Buddy Bears који су били креирани 2001.-ве године важе данас као неофицијелни симбол модерног, отвореног Берлина, који, како је Бан ки-Мон рекао ’’у свету преносе поруку хармоније и мира’’.

Зоолошки вртови[уреди]

Берлински зоолошки врт поседује више од 13.000 животиња.[10]

Берлински зоолошки врт, старији од два зоо-врта, смештен у центру града, је основан 1844. године,[11] и данас се сматра за најбогатију збирку различитих живих врста на свету.[12][13] Између осталог, био је дом поларном медведу Кнуту,[14] који је у њему и рођен, децембра 2006.[15]

Други берлински зоо-врт, Тирпарк Фридрихсфелде, основан 1955. године у парку историјског замка Фридрихсфелде у предграђу Лихтенберга, је, по својој површини, највећи зоолошки врт у Европи. У односу на Берлински зоолошки врт поседује већу збирку рептила.[тражи се извор од 02. 2014.]

Наука и образовање[уреди]

Универзитети[уреди]

Хумболтов универзитет у градској општини Мите.

У Берлину је сконцентрисан велики број научних и истраживачких установа. У зимском семестру 2012/13 године је на укупно тридесет и једном универзитету и високој школи, међу којим 4 факултета уметности, студирало око 160.000 студената.[16] На четири највећа берлинска универзитета од овог укупног броја, студира око 100.000 студената (стање: ЗС 2008/2009). То су Хумболтов универзитет са око 27.000 студената (без универзитетске болнице Шарите), Слободни берлински универзитет са око 31.500 студената (искључујући Шарите), Технички универзитет у Берлину са око 27.000 студената, те Универзитет уметности Берлин са око 4500 студената. На универзитетској клиници Шарите, коју сачињавају факултети медицине Хумболтовог и Слободног берлинског универзитета, студира још 7200 студената. Осим поменутих, још Висока школа Штајнбајс и ЕСЦП Европа кампус Берлин су имаоци права промовисања чиме поседују и статус универзитета.

Слободни берлински универзитет у Берлин-Далему је један од два елитна универзитета у граду.

Као већ напоменуто, медицински факултети Хумболтовог универзитета и Слободног берлинског универзитета су 2003. године спојени у универзитетску болницу „Шарите“, чиме је ова постала највећи медицински факултет у Европи.[17]

У оквиру тзв. „иницијативе за изузетност“ (нем. Exzellenzinitiative), програма немачке државе и покрајина за поспешивање науке и истраживања, Хумболтов универзитет и Слободни берлински универзитет су у тростепено критерисаном оцењивању позитивно оцењени, чиме су оба универзитета понела титуле „елитног универзитета“ и ушла у круг 11 најпрестижнијих немачких универзитета од 108 колико их је укупно у земљи.[18][19][20]

На универзитетима и високим школама у граду је активно око четрдесетак студентских мрежа и организација. Поред наведених високошколских установа, у Берлину испоставе имају и различити приватни универзитети и високе школе, као КВАНТМ институт (QANTM Institute), Гејмс академи (Games Academy) и „Висока школа Медијадизајн“ (Mediadesign Hochschule).

Истраживање[уреди]

Школски систем[уреди]

Библиотеке[уреди]

Култура[уреди]

Музеји[уреди]

Позоришта[уреди]

Западно позориште (Theater des Westens)
  • Schaubühne [1]
  • Volksbühne [2]
  • Немачко народно позориште [3]
  • Берлински ансамбл [4]
  • Западно позориште [5]
  • Grips-позориште
  • Позориште Максим Горки [6]
  • Ренесансно позориште
  • Friedrichstadt-Palast [7]

Опере[уреди]

Клубови[уреди]

Спорт[уреди]

Транспорт[уреди]

Јавни градски саобраћај[уреди]

Главни чланак: Берлински метро

Аеродроми[уреди]

Међународни аеродром Тегел

Берлин располаже са два комерцијална аеродрома. Прометнији, Међународни аеродром Тегел (TXL) и Међународни аеродром Шенефелд (SXF) су 2009. заједно превезли више од 21 милион путника.[22] Према летњем реду летења из 2010. године заједно су опслуживали 166 дестинација (од тога 123 европске) у 50 земаља. Аеродром Тегел се налази у оквиру градског подручја Берлина и представља европско авио-чвориште компаније Ер Берлин. Са друге стране, Шенефелд углавном користе нискотарифне авио-компаније, пошто се налази изван југоисточне границе Берлина, у држави Бранденбург.

Власти у Берлину планирају да, од марта 2013, преусмере сав берлински ваздушни саобраћај на новији аеродром Шенефелд, који ће бити преименован у аеродром Берлин-Бранденбург. Ту би се отворило и европско авио-чвориште које би се користило за летове ка Азији.

Трећи берлински аеродром, Темпелхоф (THF) је затворен 2006. године.

Луке[уреди]

  • Westhafen (Западна лука) – највећа лука у Берлину 173000 m², за пшеницу и тешка добра.
  • Südhafen (Јужна лука) – површине од око 103000 m², за пшеницу и тешка добра.
  • Berlin Osthafen (Источна лука) – површине 57500 m², и даље у употреби, али је део под реконструкцијом.
  • Hafen Berlin Neukölln (Лука Нојкелн) – са само 19000 m², намања лука, за грађевинске материјале.

Организација спортских манифестација[уреди]

  • Берлин је био домаћин Летњих Олимпијских игара 1936. године.
  • Берлин је учествовао у организацији Светског првентства у фудбалу 2006.
  • Берлин је 2009. организовао Светско првентство у атлетици.

Побратимљени градови и међународна сарадња[уреди]

Берлин је побратимљен са следећим градовима:[тражи се извор од 05. 2015.]

Референце[уреди]

  1. „Fortgeschriebene Bevölkerungszahlen vom 31. Juli 2013” (PDF). Amt für Statistik Berlin-Brandenburg (на језику: German). 2013. Приступљено 16. 12. 2013. 
  2. Global Power City Index 2011 (PDF; 1,3 MB).. Приступљено 24. јун 2015.
  3. Revealed: Cities that rule the world – and those on the rise , CNN... Приступљено 24. јун 2015.
  4. Leading cities in cultural globalisations/Media , GaWC... Приступљено 24. јун 2015.
  5. London crowned as SportBusiness’ 2012 Ultimate Sports City
  6. A wild art scene now stays within the lines. In: Los Angeles Times.. Приступљено 24.јун 2015.
  7. Berlin, the Big Canvas, International Herald Tribune.. Приступљено 24. јун 2015.
  8. „Climate figures”. World Weather Information Service. Приступљено 10. 4. 2011. 
  9. Berger (1999)
  10. Porter & Prince (2003). стр. 117.
  11. Porter & Prince (2003). стр. 117.
  12. „Zoologischer Garten und Zoo-Aquarium Berlin (Berlin Zoo)”. www.goodzoos.com. Приступљено 17. 9. 2010. 
  13. „Zoologischer Garten Berlin”. www.zoo-infos.de. Приступљено 17. 9. 2010. 
  14. Moore, Tristana (23. 3. 2007). „Baby bear becomes media star”. BBC News. Приступљено 17. 9. 2010. 
  15. Boyes, Roger (13. 12. 2007). „Berlin Zoo culls creator of the cult of Knut”. The Times. London. Приступљено 17. 9. 2010. 
  16. Berlin: Rekord bei Studierenden, Tagesspiegel.. Приступљено 25.06.2015.
  17. „Dichte – Vielfalt – Exzellenz”. berlin-sciences.com. Приступљено 25. 6. 2015. 
  18. „Entscheidungen in der zweiten Programmphase der Exzellenzinitiative” (Pressemitteilung Nr. 26). dfg.de. 15. 6. 2012. Приступљено 26. 6. 2015. 
  19. „Exzellenzinitiative für Spitzenforschung an Hochschulen”. bmbf.de. 15. 8. 2012. Приступљено 26. 6. 2015. 
  20. Warnecke, Tilmann (15. 6. 2012). „Berlin hat jetzt zwei Eliteunis”. Der Tagesspiegel. Приступљено 26. 6. 2015. 
  21. „Gedenkstätte Berliner Mauer”. Berliner-mauer-dokumentationszentrum.de. Приступљено 24. 6. 2010. 
  22. „Berlino, il nuovo aeroporto decollerà nel 2011. In lizza le imprese italiane”. www.adnkronos.com. Приступљено 16. 9. 2010. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Становништво[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.