Пређи на садржај

Специфична снага

С Википедије, слободне енциклопедије

Специфична снага (однос снаге и тежине) је прорачун који се обично примењује на моторе и покретне изворе напајања а омогућује успоређивање једног склопа или његовог дизајна с другим дизајном. Однос снаге и тежине је мерење стварних особина било којег мотора или извора напајања. Такође се користи мерење особина средства као целине, с излазном снагом мотора подељеном с тежином средства, како би се проценило његово убрзање.

Формула специфичне снаге (однос снаге и тежине) за мотор је снага (П) коју је мотор произвео подељена с његовом тежином (W):

Типични V-8 дезел мотор с турбо-пуњачем може имати мотор снаге 250 КС (190 кW) и тежину од 450 кг (1.000 лб) што даје специфичну снагу од 0,42 кW/кг (0,25 КС/лб).

Примери односа високе специфичне снаге често се може наћи код турбина. То је због њихове способности рада на врло великим брзинама. На пример, главни мотори Спејс-шатла користите турбо-пумпе (склопови који се састоје од пумпи покретаних турбинским мотором) за довод погонског горива (текући водоник и текући кисеоник) у коморе изгарања мотора. Турбо-пумпа текућег водоника је незнатно већа од аутомобилског мотора (тежине око 320 кг (700 лб)) и производи готово 70.000 КС (52,2 МW) са специфичном снагом од 164 кW/кг (100 хп/лб).

Мотор Однос снаге и тежине Укупна излазна снага
V-8 Дизелов мотор с турбо пуњачем 0,25 КС/лб / 410 W/кг[1] 250 КС / 186,42кw
Турбо-пумпа мотора Спејс-Шатла 100 КС/лб / 164.120 W/кг[2] 70.000 КС / 52.198кw
Боеинг 777 ГЕ90-115Б млазни мотор 6,10 КС/лб / 10.041 W/кг[3] 111.526 КС / 83.164кw

Специфична снага за возила се обично израчунава с тежинама без тежине особа и било каквог терета. То може довести до одступања, посебно код мотоцикала, где возач може имати 1/3 до 1/2 тежине самог возила.

Возило Снага Тежина Специфична снага
Субару Р2 С 2003[4] 47 кW / 63 бКС 830 кг 57 W/кг
Субару Легацy 2.0Р 2005[5] 121 кW / 162,3 бКС 1370 кг 88 W/кг
Субару Оутбацк 2.5и 2008[6] 130,5 кW / 175 бКС 1430 кг 91 W/кг
Форд Фоцус 2.0 ауто 2007[7] 104.,4 кW / 140 бКС 1198 кг 94 W/кг
Артега ГТ[8] 220 кW / 300 бКС 1100 кг 200 W/кг
Лотус Еxиге ГТ3 2006.[9] 202,1 кW / 271 бКС 980 кг [10] 206 W/кг
Цхевролет Цорветте Ц6[11] 321 кW / 430 бхп 1441 кг 223 W/кг
Цхевролет Цорветте Ц6 З06[12] 337 кW / 505 бКС 1421 кг 265 W/кг
МцЛарен Ф1 ГТ 1997.[13] 467,6 кW / 627 бКС 1220 кг 403 W/кг
Ултима ГТР ГТР720 2000.[14] 257,3 кW / 345 бКС 1048 кг 480 W/кг
Хонда ЦБР1000РР 2009.[15] 133 кW / 178 бКС 199 кг 668 W/кг
МТТ Турбине СУПЕРБИКЕ 2008.[16] 213,3 кW / 286 бКС 227 кг 940 W/кг
Формула 1 2006.[17] 582 кW / 780 бКС 605 кг 962 W/кг

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 250 КС (снага мотора)/1.000 лб (тежина мотора) / 410 W/Кг
  2. ^ 70.000 КС (снага турбине)/700 лб (тежина турбине)
  3. ^ 111.526 КС (снага турбине)/18.260 лб (тежина мотора) / 10.041 W/Кг
  4. ^ 2003 Субару Р2 С
  5. ^ Субару Легацy
  6. ^ Субару Оутбацк
  7. ^ Форд Фоцус
  8. ^ „Мотор Аутхоритy » Артега ГТ ноw он сале”. Архивирано из оригинала 2008-12-02. г. Приступљено 2020-10-01. 
  9. ^ Лотус Еxиге
  10. ^ Лотус Еxиге
  11. ^ „МСН Аутос”. Архивирано из оригинала 2008-01-15. г. Приступљено 2020-10-01. 
  12. ^ „МСН Аутос”. Архивирано из оригинала 2008-01-15. г. Приступљено 2020-10-01. 
  13. ^ МцЛарен Ф1
  14. ^ Ултима ГТР
  15. ^ Хонда ЦБР1000РР
  16. ^ „Арцхиве цопy” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2012-03-12. г. Приступљено 2020-10-01. 
  17. ^ Формула 1