Пређи на садржај

Споменици културе MI САНУ

С Википедије, слободне енциклопедије
Остаци манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Споменици културе Математичког института Српске академије науке и уметности (Споменици културе MI САНУ) је веб презентација која представља електронски каталог споменика културе на територији Републике Србије и збирку одговарајуће дигитализоване документације.

Историја[уреди | уреди извор]

Први пројекти посвећени проблему дигитализације културних добара у Србији су покренути 90тих година 20. века. У слободној енциклопедији Википедији се, на пример, као први пројекат дигитализације српске културе помиње пројекат Растко, покренут 1997. године као непрофитни и независни издавачки и културни подухват.[1] Историчар Слободан Мандић пак сведочи да је први пројекат дигитализације националне баштине под именом Пандора покренут 1995. године и то као резултат међуинституционалне сарадње Археолошког и Математичког института САНУ.[2] Треба, међутим, имати на уму да се у овом раном периоду још увек не може говорити о систематској дигитализацији културне и научне грађе. Значајан корак у том правцу учињен је 2002. године, када је основан Национални центар за дигитализацију, који је, као незванична национална платформа за дигитализацију културног и научног наслеђа, окупио више јавних институција, остварио међународну сарадњу, дао прве предлоге стандарда и био учесник више пројеката дигитализације. Резултат рада Центра и подршке државе био је подстрек културним, образовним и научним институцијама да образују своје дигиталне библиотеке и збирке.

Данас је дигитализација културног наслеђа дефинисана као један од приоритета Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије.[3] Дигитализација споменичког наслеђа у Србији развија се као део дигитализације културног наслеђа уопште. Године 2002, у жељи да ширу јавност укратко, јасно и потпуно упознају са историјом, археологијом, уметношћу, традицијом и природним лепотама Србије, група ентузијаста окупљених око Републичког завода за заштиту споменика културе, Археолошког и Математичког института САНУ, покреће инцијативу да се њени споменици и локалитети дигитализују у оквиру једног електронског каталога са онлине апликацијом. Сама инцијатива је у старту била отежана чињеницом да званичне националне стратегије и стандарди посвећени питању дигитализације непокретних културних добара нису постојали, па су са једне стране коришћени предлози стандарда страних инцијатива (нпр. Интернатионал Цоунцил он Монументс анд Ситес, ИЦОМОС), а са друге стране ослонац је нађен у ранијем знању и искуству. Резултат инцијативе је креирање веб презентације Споменици културе MI САНУ, која данас садржи записе око 1350 непокретних културних добара.

Садржај[уреди | уреди извор]

Презентација Споменици културе MI САНУ садржи записе око 1350 непокретних културних добара од великог и изузетног значаја на територији Србије. Сваки запис, поред текстуалног описа споменика на српском и енглеском језику, садржи податке о категоризацији, локацији (укључујући и ГСП координате), као и пратеће документе у дигиталном облику. Циљ презентације је да се део националног наслеђа који до сада углавном није био презентован у свом дигиталном облику, учини доступним јавности на један пријемчив и занимљив начин.

Пројекти[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „[Пројекат Растко] О пројекту”. www.растко.рс. Приступљено 11. 5. 2024. 
  2. ^ Слободан, Мандић,. „Компјутеризација и историографија 1995 - 2005”. елибрарy.матф.бг.ац.рс (на језику: српски). Приступљено 11. 5. 2024. 
  3. ^ „Сектор за заштиту културног наслеђа и дигитализацију”. www.култура.гов.рс (на језику: српски). Приступљено 11. 5. 2024. 

Литература[уреди | уреди извор]