Стајаћа вода

Стајаћа вода је надземна отворена водена маса слатке или бракичне стајаће воде, укључујући и локве на динама. Ова станишта могу да буду и сезонски сува (привремене или повремене баре и језера), с тим да период суше траје мање од шест месеци. Дна стајаћих вода изграђују заједнице животиња (Хирундинеа, Олигоцхаета, Инсецта, Црустацеа, Моллусца и др.), зелених или других алги. У односу на трофичност, салинитет и да ли су сталне или привремене, издвајају се посебни типови површинских стајаћих вода.^[1]

Сталне олиготрофне стајаће воде[уреди | уреди извор]

Боја воде је плава до зелена, провидност је велика. Граница између дубинске и литоралне зоне је веома изражена. Вода садржи малу количину биогених елемената потребних за развој фитопланктона и других биљака, па је органска продукција мала. Кисеоника у великој концентрацији има и у дубљим слојевима. У муљу има мало органских материја чије је распадање незнатно. Фитопланктон у слободној води и вегетација у приобалној зони су слабо развијени. Бентосне заједнице алги су развијене на стеновитим и каменитим подлогама, као и на маховинама које обрастају дна ових језера. Доминантна је заједница силикатних алги (Бациллариопхyта–тип заједнице) која зависно од сезонске динамике еколошких фактора прелази у различите комбинације заједница са еугленама, зеленим алгама или модрозеленим бактеријама. У заједницама у којима доминирају водене биљке (макрофите) се разликује зоне субмерзних и флотантних биљака. Најзначајније субмерзне врсте су Утрицулариа минор, Утрицулариа интермедиа, Утрицулариа бремии, као и различити представници пршљенчица родова Цхара, Нителла, Толyпелла, Нителлопсис, Лампротха, као и маховина из родова Мниум и Лyцхнотхамнус. Међу флотантним биљкама најчешћи су представници родова Потамогетон и Спарганиум.

Сталне олиготрофне воде се могу поделити на:

планктонске заједнице олиготрофних стајаћих вода
бентосне заједнице олиготрофних стајаћих вода
теписи пршљенчица (Цхаропхyта) олиготрофних стајаћих вода
укорењене субмерзне заједнице олиготрофних стајаћих вода
укорењене плутајуће заједнице олиготрофних стајаћих вода
заједнице маховина тресетница и мешница (Утрицулариа спп.) олиготрофних стајаћих вода
и локве на динама.

Сталне мезотрофне стајаће воде[уреди | уреди извор]

Заједнице у којима доминирају водене биљке-макрофите, се диференцирају на зону субмерзних и флотантних биљака. Најзначајније субмерзне макрофите су врсте родова: Мyриопхyллум, Потамогетон, Најас, Утрицулариа, као и врсте родова пршљенчица : Нителла и Цхара. Међу флотантним макрофитама су најчешће врсте: Алдрованда весицулоса, Хyдроцхарис морсус-ранае, Лемна минор, Пистиа стратиотес, Салвиниа натанс, Спироделла полyррхyза, Стратиотес алоидес, Wолффиа аррхyза, Цаллитрицхе верна, Елатине триандра, Полyгонум ампхибиум, Ранунцулус аqуатилис, Р. пауцистаминеус, Р. трицхопхyллус, Спарганиум натанс и др.

Сталне мезотрофне стајаће воде се могу поделити на:

планктонске заједнице мезотрофних стајаћих вода
бентосне заједнице мезотрофних стајаћих вода
теписи пршљенчица (Цхаропхyта) мезотрофних стајаћих вода
укорењене субмерзне заједнице мезотрофних стајаћих вода
укорењене плутајуће заједнице мезотрофних стајаћих вода
- заједнице водених љутића (Ранунцулус сецт. Братрацхиум) мезотрофних стајаћих вода
- заједнице плутајућег таласиња (Потамогетон натанс) мезотрофних стајаћих вода
- заједнице воденог троскота (Полyгонум ампхибиум) мезотрофних стајаћих вода
- заједница плутајућег јажораста (Спарганиум натанс) мезотрофних стајаћих вода
- заједница водене брадице (Цаллитрицхе спп.) мезотрофних стајаћих вода
слободно плутајуће заједнице мезотрофних стајаћих вода
- заједница жабогриза (Хyдроцхарис морсус-ранае) мезотрофних стајаћих вода
- заједница тестерице (Стратиотес алоидес) мезотрофних стајаћих вода
- заједница мешница (Утрицулариа спп.) мезотрофних стајаћих вода
- заједница водене папрати (Салвиниа натанс) мезотрофних стајаћих вода
- заједница алдрованде (Алдрованда весицулоса) мезотрофних стајаћих вода
- заједница пистије (Пистиа стратиотес) мезотрофних стајаћих вода
- заједница сочивица (Лемна спп., Спироделла спп., Wолффиа спп.) мезотрофних стајаћих вода
и заједнице маховина тресетница и мешница (Утрицулариа спп.) мезотрофних стајаћих вода.

Сталне еутрофне стајаће воде[уреди | уреди извор]

У литоралној зони језерског дна развијене су бенталне заједнице са доминацијом ларви хирономида, ефемероптера, трихоптера и одоната, као и пужева и олигохета. У сублиторалној зони нарочито је карактеристична "љуштурина зона", у којој долази до интензивног развића шкољки и пужева Дреиссена полyморпха, док у профундалу преовлађују облици олигохета Тубифеx, Пелосцолеx и др., као и врсте амфиподних и изоподних ракова и остракода. У зависности од годишње динамике интензитета и квалитета еколошких фактора (сезонска динамика) на овим стаништима доминирају силикатне алге (Бациллариопхyта) у пролеће, позну јесен и зими, модрозелене бактерије (Цyанобацтериа) или зелене алге (Цхлоропхyта). Заједнице у којима доминирају макрофите, се диференцирају на зону субмерзних и флотантних биљака. Најзначајније субмерзне макрофите су врсте родова: Цератопхyллум, Елодеа, Мyриопхyллум, Најас, Утрицулариа и Валлиснериа, као и пршљенчице Нителлопсис обтуса и Цхара вулгарис. Међу флотантнима биљкама су најчешће сочивице: врсте родова Лемна, Спиродела и Wоллфиа, али и врсте родова Хyдроцхарис,Нyмпхоидес, Нyмпхаеа, Нупхар, Потамогетон и Трапа; јетрењаче: Рицциа флуитанс и Рицциоцарпус натанс; водене папрати: Азолла филицулоидес и Салвиниа натанс.

Сталне еутрофне стајаће воде се могу поделити на:

планктонске заједнице еутрофних стајаћих вода
бентосне заједнице еутрофних стајаћих вода
- бентосне заједница литорала еутрофних стајаћих вода
- бентосне заједнице сублиторала еутрофних стајаћих вода
- бентосне заједнице профундала еутрофних стајаћих вода
укорењене субмерзне заједнице еутрофних стајаћих вода
- заједнице ресина (Цератопхyллум спп.) и дрезга (Мyриопхyллум спп.) еутрофних стајаћих вода
- заједнице водене куге (Елодеа спп.) еутрофних стајаћих вода
- заједнице подводница (Најас спп.) еутрофних стајаћих вода
- заједница субмерзног таласиња (Потамогетон спп.) еутрофних стајаћих вода
- заједнице пршљенчица (Цхаропхyта) еутрофних стајаћих вода
укорењене плутајуће заједнице еутрофних стајаћих вода
- заједнице ребратице (Хоттониа палустрис) еутрофних стајаћих вода
- заједнице жутог локвања (Нупхар лутеум) еутрофних стајаћих вода
- заједнице белог локвања (Нyмпхеаеа алба) еутрофних стајаћих вода
- заједнице белог (Нyмпхеаеа алба) и жутог локвања (Нупхар лутеум) еутрофних стајаћих вода
- заједнице воденог ораха (Трапа спп.) еутрофних стајаћих вода
- заједнице жутог локвањчића (Нyмпхоидес флава) еутрофних стајаћих вода
слободно плутајуће заједнице еутрофних стајаћих вода
- заједнице сочивица (Лемна спп., Спироделла спп., Wолффиа спп.) еутрофних стајаћих вода
- заједнице водених папрати (Салвиниа натанс) еутрофних стајаћих вода
- заједнице водених јетрењача (Рицциа спп., Рицциоцарпус спп.) еутрофних стајаћих вода

Сталне дистрофне стајаће воде[уреди | уреди извор]

Вода је богата биогеним елементима који се налазе у тешко приступачном облику што условљава слаб развој фитопланктона и других биљака, па је органска продукција мала. Вода садржи велику количину Хуминске материје се налазе у великој количини у води, а интензивно оксидишу, тако да се готово потпуно одсуство кисеоника испољава на сасвим малој дубини од свега неколико цм. Реакција воде је кисела (пХ = 4-6). Боја воде је жута или мрка, провидност је сасвим мала.

Сталне дистрофне стајаће воде се могу поделити на:

планктонске заједнице дистрофних стајаћих вода
бентосне заједнице дистрофних стајаћих вода
теписи пршљенчица (Цхаропхyта) дистрофних стајаћих вода
укорењене субмерзне заједнице дистрофних стајаћих вода
укорењене плутајуће заједнице дистрофних стајаћих вода
заједнице маховина тресетница и мешница (Утрицулариа спп.) дистрофних стајаћих вода
отворене плитке локве дистрофних стајаћих вода
и тресетне баре дистрофних стајаћих вода.

Сталне слане стајаће воде[уреди | уреди извор]

Заједнице распрострањене у заслањеним барама и ритовима где у виду густих ливада обрастају дна. Најзначајније биљке градитељке су: Најас марина, Најас минор, Потамогетон пецтинатус, Ранунцулус трицхопхyллус, Утрицулариа неглецта, Заницхеллиа педицеллата, различите врсте пршљенчица (Цхаропхyта) и др. У зони флотантних биљака доминирају представници родова Лемна, Wолффиа, Цаллитрицхе и Ранунцулус сецт. Батрацхиум.

Сталне слане стајаће воде се могу поделити на:

планктонске заједнице сланих стајаћих вода
бентосне заједнице сланих стајаћих вода
теписи пршљенчица (Цхаропхyта) сланих стајаћих вода
субмерзне заједнице сланих стајаћих вода
и плутајуће заједнице сланих стајаћих вода.

Привремене стајаће воде[уреди | уреди извор]

Привремене стајаће воде су зелене до браон боје, са заједницама у којима по правилу доминирају макрофите које се не укорењују за дно, већ биљке слободно плутају на површини или испод саме површине воде, образујући густ и често дебео слој у чијем саставу су најбројније врсте: Лемна минор, Салвиниа натанс, Спироделла полyррхyза, Утрицулариа вулгарис, Wолффиа аррхyза, Рицциа флуитанс и др. Честе су и субмерзне врсте Ранунцулус трицхопхyллус, Најас минор, Најас марина и Цератопхyллум демерсум.

Привремене стајаће воде се могу поделити на: