Sympecma fusca

Зимска девица
	мужјак; Кампиноска шума, Пољска
	Женка
Научна класификација
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Класа:	Инсецта
Ред:	Одоната
Подред:	Зyгоптера
Породица:	Лестидае
Род:	Сyмпецма
Врста:	С. фусца
Биномно име
	Сyмпецма фусца; (Вандер Линден, 1820)
Синоними
	Списак Агрион фусцум Вандер Линден, 1820 ; Агрион пхаллатум Цхарпентиер 1825 ; Лестес фусца Селyс & Хаген 1850 ; Сyмпецма арагоненсис Навáс, 1927;

Сyмпецма фусца (Вандер Линден, 1820) је врста из породице Лестидае. Српски назив врсте је Зимска девица.^[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Трбух оба пола је браон-окер са карактеристичном шаром на сваком сегменту, које се стапају у тамну траку. Крила су провидна с браон и издуженом птеростигмом. Једина је врста код нас која презимљава у фази имага (одрасле јединке), тако да је можемо наћи у рано пролеће са првим топлијим данима. После презимљавања очи постају плаве и на основу тога знамо да ли је јединка презимила или се излегла у текућој години^[4].

Станиште[уреди | уреди извор]

Стајаће воде добро обрасле воденом и обалном вегетацијом, нарочито оне воде на којима има плутајућих, неживих стабљика трске и других биљака. Налазимо је на висинама до 1000 метара надморске висине.

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Парење ове врсте се одвија у рано пролеће, после презимљавања одраслих јединки. Полагање јаја се врши у тандему и јаја се полажу у мртве и живе делове флотантних биљака. Развој јаја и ларви је брз и траје око два месеца, након чега се излежу одрасле јединке. Егзувије остављају на приобалним биљкама.

Сезона летења[уреди | уреди извор]

Период лета је од фебруара до новембра.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Селyс & Хаген 1850, Ревуе дес Одонатес Парис:161
^ Цхарпентиер, 1825 Хор. Ент., Парис 10
^ Паулсон D., Сцхорр M., (2005-2013): Wорлд Одоната Лист Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2021)
^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.

Литература[уреди | уреди извор]

Аскеw, Р.Р. (2004) Тхе Драгонфлиес оф Еуропе. (ревисед ед.) Харлеy Боокс. пп65–66 ISBN 0946589755
д'Агуилар, Ј., Доммангет, ЈЛ., анд Прецхац, Р. (1986) А фиелд гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин, Еуропе анд Нортх Африца. Цоллинс. ISBN 0-00-219436-8
Гиббонс, Р.Б., (1986). Драгонфлиес анд Дамселфлиес оф Бритаин анд Нортхерн Еуропе. Цоунтрy Лифе Боокс. ISBN 0-600-35841-0.
Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ISBN 0-9531399-4-8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Селyс & Хаген 1850, Ревуе дес Одонатес Парис:161

[2] Цхарпентиер, 1825 Хор. Ент., Парис 10

[3] Паулсон D., Сцхорр M., (2005-2013): Wорлд Одоната Лист Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2021)

[4] Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.

[1]

[2]

[3]

[4]