Тарифни систем

С Википедије, слободне енциклопедије

Тарифни систем је систем обрачунавања испоручене робе и/или услуга купцима код континуиране продаје.[1]

Тарифним системом се одређују:

  • основни тарифни елементи за обрачунавање вредности робе и/или услуге купцима
  • критеријуми и мерила за одређивање нивоа цена
  • начела и критеријуми за одређивање тарифних ставова и начин утврђивања и коришћења рачунских елемената код формирање цене

Тарифни системи примењују се код:

Тарифни елементи[уреди | уреди извор]

Тарифни елементи су одређене величине која учествују у формирању појединих елемената цене, односно појединих тарифних ставова.

Тарифни елементи за које се утврђују тарифни ставови су, на пример, код система даљинског грејања:

  • прикључна снага,
  • испоручена количина топлотне енергије,
  • очитавање мерача, расподела трошкова, обрачун и наплата,
  • надзор над градњом прикључног вода и топлотне подстанице,
  • пробна испитивања и пробни рад,
  • друге нестандардне услуге.

Тарифни ставови[уреди | уреди извор]

Тарифни ставови се утврђују за појединачне тарифне елементе Тако, код система даљинског грејања, тарифни ставови за појединачне тарифне елементе могу бити:

  • цена за јединицу прикључне снаге у дин/(kW x месец)
  • цена за јединицу испоручене количине топлотне енергије:
    • за топлотну енергију у дин/kWh,
    • за санитарну топлу воду у дин/м3,
  • цене расподеле трошкова (систем делитеља), очитавања мерача (на нивоу предајног места), обрачуна и наплате у дин/мерном месту, односно у дин/обрачунском месту,
  • цене за надзор над градњом прикључног топловода и топлотне подстанице,
  • цене за пробна испитивања и пробни рад,
  • цене других нестандардних услуга.

Зонско тарифрирање[уреди | уреди извор]

Тарифни систем може бити подељен у две или више зона. То називамо зонско тарифрирање. У том случају, по утврђеном систему одређују се различите цене за различите количине испоручене робе и/или услуга по зонама.

У зависности од критеријума зоне се могу одредити тако да буду:

  • Количинске зоне - код електродистрибуције имамо случај да као меру подстицања штедње имамо три зоне: зелену, плаву и црвену, где се прогресивно повећава цена испоручене електричне енергије како се повећава потрошња.
  • Финанскијске зоне - овде се у зависности од вредности наручених добара формирају зоне
  • Временске зоне - код телекомуникационих услуга имамо зону јаког и слабог саобраћаја
  • Географске зоне - код јавног превоза имамо зоне које се формирају у зависности од удаљености места превоза

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тарифни систем за обрачун електричне енергије” (ПДФ). Југоисток. Приступљено 31. 1. 2018.