Те Деум (Брукнер)

Te Deum дело је аустријског композитора Антона Брукнера (WAB 45). Компоновано је за квартет вокалних солиста (сопран, алт, тенор и бас), мешовити хор, оргуље и оркестар. После Шарпентјеовог и Берлиозовог, Брукнеров Te deum је трећи најбољи и најраскошнији.

Настао је 1886. године и траје око 22 минута. Изводи се као самостално концертно дело, али и као финале Девете Брукнерове Симфоније.

Анализа дела

Почиње свечано и снажно, молитвом Te Deum laudamus, а наставља се молитвом за тенор соло Te ergo quaesumus. Трећа молитва, Aeterna fac, поново наступа свечано и снажно, док четврта, Salvum fac, populum tuum почиње слично као Te ergo, али код Per singulos Dies и Dignare Domine добија властити ток, са карактеристичним басовским солом Et rege eos. Финална пета молитва је фуга In te Domine speravi, са карактеристичним коралом у тромбонима, на који се хор надовезује својим non confundar. То је карактеристично исповедање вере, које предводе сопрани из хора, заједно са дрвеним дувачима. Исповедање вере се најпре смирује и на крају поново избија и окончава се у свечаном тону свих извођача и монументалном звуку фанфара.