Пређи на садржај

Тест за откривање интернет-зависности

С Википедије, слободне енциклопедије

Тест за откривање интернет-зависности ( скраћено ИАТ од енгл. речи. Интернет Аддицтион Тест — бy Др. Кимберлy Yоунг) осмислила је и развила докторица Јанго (енгл др Кимберлy Yоунг) служећи се критеријумима Четвртог издања Дијагностичког и статистичког мануелног приручника ДСМ-IV за патолошко коцкање (које се сматрало најсличнијом појави завосности од интернета).[1]

Критеријуми

[уреди | уреди извор]

Од укупно десет критеријума наведених у Дијагностичком и статистичком мануелном приручнику ДСМ-IV за патолошко коцкање, Јангова је искористила за развој тест за откривање интернет-зависности, осам:

  1. Окупираност објектом зависности;
  2. Толеранција на употребу интернета (смањено задовољство временом које се обично проводи на интернету, потреба за сталним повећањем времена на интернету);
  3. Појава симптома апстиненцијалне кризе при покушају смањења употребе или при лишавању интернета (анксиозност, депресија,раздражљивост);
  4. Немогућност контроле над употребом интернета (неуспели покушаји да се смањи време или прекине употреба интернета);
  5. На интернету се остаје дуже или му се приступа чешће него што је планирано;
  6. Појава проблема у социјалним односима, у школи, на послу, услед употребе интернета;
  7. Скривање реалног времена које се проводи на интернету (обмањујусе породица, колеге, терапеут); и
  8. Перципирање интернета као начина да се побегне од проблема (анксиозност, туга, кривица и слично).

Треба истаћи да два преостала критеријума дата за патолошко коцкање у Дијагностичком и статистичком мануелном приручнику ДСМ-IV за патолошко коцкање, нису могла бити примењена јер објективно нису могла бити адаптирана на проблем интернет-зависности.[2] Реч је о критеријумима који се односе на ослањање коцкара на друге да би обезбедили новац за коцкање и компетиција са сопственим губицима.[3] На основу овог теста, да би се нека особа назвала интернет-зависником потребно је да испуни пет или више од осам наведених критеријума у трајању од шест месеци.[4]

Тумачење теста

[уреди | уреди извор]

ИАТ се састоји од 20 честица у форми питања, за која испитаник процјењује колико се односе на њега користећи Ликертову скалу од 5 степена - резултати се крећу од 20 до 100 бодова. Јунгова (1998), према Wидyанто, МцМурран, овако разврстава резултате корисници интернета у три категорије:[5]

  • резултат од око 20-49 бодова - индикује просечну употребу интернета од стране корисник на мрежи. Особе из ове групе понекад могу мало сурфовати путем интернета, али имају контролу над његовом употребом.
  • резултат од око 50-79 бодова - индикују учестале проблеме због претераног кориштења интернета. Особа из ове групе доживљава повремене или честе проблеме због интернета, и требало би узмете у обзир њихов потпуни утицај на живот корисника.
  • резултат од 80-100 бодова - значи да кориштење интернета представља озбиљан проблем.
  1. ^ Ковачевић-Лепојевић, M: Појам и карактеристике интернет-зависности Специјална едукација и рехабилитација (Београд), Вол. 10, бр. 4. 615-631, 2011:
  2. ^ Yоунг, К. (1996). Интернет аддицтион: тхе емергенце оф тхе неw цлиницал дисордер. ЦyберПсyцхологy анд Бехавиор, 1 (3), 237-244.
  3. ^ Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион. Диагностиц анд Статистицал Мануал оф Ментал Дисордерс, Фоуртх Едитион. Wасхингтон: АПА. 1994:671
  4. ^ Yоунг, К. С. (2004). Интернет Аддицтион: А неw цлиницал пхеноменон анд итс цонсеqуенцес. Америцан Бехавиорал Сциентист, 48 (4), 402- 415.
  5. ^ Wидyанто, L., МцМурран, M. (2004). Тхе Псyцхометриц Пропертиес оф тхе Интернет Аддицтион Тест. ЦyберПсyцхологy & Бехавиор, 7(4), 443-450.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Yоунг, К. С. (1996). Псyцхологy оф цомпутер усе: XL. Аддицтиве усе оф тхе интернет: А цасе тхат бреакс тхе стереотyпе. Псyцхологицал Репортс, 79, 899–902.
  • Yоунг, К. С. (1998). Интернет аддицтион: Тхе емергенце оф а неw цлиницал дисордер. ЦyберПсyцхологy & Бехавиор, 1, 237–244.
  • Yоунг, К.С. (1998). Цаугхт ин тхе Нет: Хоw то рецогнизе тхе сигнс оф Интернет аддицтион—анд а wиннинг стратегy фор рецоверy. Неw Yорк: Wилеy.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]