Трење клизања

С Википедије, слободне енциклопедије

За реална тела и реалне површине које их ограничавају, при клизању једног тела по површини другог јавља се отпор који се зове трење клизања а сила која се при томе јавља зове се сила трења клизања. Разлози појаве трења клизања су многоструки од физичких и хемијских особина материјала до нацина и квалитета техничке обраде додирних површина. Површине које ограничавају реална тела су храпаве површине. У статици, трење клизања се проучава у оној мери која обезбеђује решавање статичких задатака у којима се сила трења клизања не мозе занемарити. Треба разликовати силу трења клизања при мировању од силе трења клизања при кретању. Експеримент показује да је трење при кретању најчесце мање од граничне силе трења при мировању.

Трење клизања

Кулонови закони трења[уреди | уреди извор]

Формулисани Кулонови закони трења клизања представљају резултат многобројних експеримената и такви, довољно тачно, за примену у техничкој пракси, одредјују силу трења клизања.

I закон[уреди | уреди извор]

Сила трења клизања се налази у заједничкој тангентној равни на површи тела, у тачки додира, а усмерена је у супротном смеру од смера у коме активне силе тезе да помере тело.

II закон[уреди | уреди извор]

Интезитет силе трења клизања Ф мозе имати вредности од нуле до граничне силе трења клизања Фгр. О ≤ >Ф ≤ Фгр.Фℳмаx = Фгр.</суб = ℳ*Н

III закон[уреди | уреди извор]

У довољно широкој области интезитет силе трења клизања зависи од величине додирних површи. Статички коефицијент трења клизања ℳ је неименован број, и одредјује се експериментално за сваки материјал посебно. Вредност статичког коефицијента трења обухвата све узорке појаве трења клизања.

Реакција храпаве везе[уреди | уреди извор]

Укупна реакција храпаве површи има две компоненте, једна је сила Н-нормална реакција површи, а друга, је сила трења клизања Ф . С обзиром да сила трења клизања мозе имати вредности од 0 до Фгр то укупна реакција храпаве површи Р, мозе бити унутар или на омотачу конуса чије изводнице представљају правац максималне реакције храпаве површи. Рмаx = Н+Фгр

Угао и конус трења[уреди | уреди извор]

Угао ϕ = ϕо , који максимална реакција храпаве подлоге заклапа са нормалном, зове се угао трења клизања. ОДавде узимајући у обзир Кулонов закон трења Фгр = ℳ*Н, следи директна веза између коефицијента трења ℳ и угла трења ϕо ℳ = тгϕ0 Уколико је коефицијент трења клизања за дати материјал једнак свим правцима, фамилија праваца максималне реакције Рмаx , чини правилан конус са углом 2 ϕ0 при врху, који се зове конус трења.

Теорема 21[уреди | уреди извор]

Ако правац резултанте свих активних сила које дејствују на тело, без обзира на интезитет, пролази унутар конуса трења, моће тело остати у стању мировња. [1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др. Новица Јовановић,дипл. меx.; Статика, Београд, 2009.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]