Трење клизања

За реална тела и реалне површине које их ограничавају, при клизању једног тела по површини другог јавља се отпор који се зове трење клизања а сила која се при томе јавља зове се сила трења клизања. Разлози појаве трења клизања су многоструки од физичких и хемијских особина материјала до нацина и квалитета техничке обраде додирних површина. Површине које ограничавају реална тела су храпаве површине. У статици, трење клизања се проучава у оној мери која обезбеђује решавање статичких задатака у којима се сила трења клизања не мозе занемарити. Треба разликовати силу трења клизања при мировању од силе трења клизања при кретању. Експеримент показује да је трење при кретању најчесце мање од граничне силе трења при мировању.

Трење клизања

Кулонови закони трења

Формулисани Кулонови закони трења клизања представљају резултат многобројних експеримената и такви, довољно тачно, за примену у техничкој пракси, одредјују силу трења клизања.

I закон

Сила трења клизања се налази у заједничкој тангентној равни на површи тела, у тачки додира, а усмерена је у супротном смеру од смера у коме активне силе тезе да помере тело.

II закон

Интезитет силе трења клизања Ф_ℳ мозе имати вредности од нуле до граничне силе трења клизања Ф_гр. О ≤ >Ф_ℳ ≤ Ф_гр.Ф_ℳмаx = Ф_{гр.</суб = ℳ*Н}

III закон

У довољно широкој области интезитет силе трења клизања зависи од величине додирних површи. Статички коефицијент трења клизања ℳ је неименован број, и одредјује се експериментално за сваки материјал посебно. Вредност статичког коефицијента трења обухвата све узорке појаве трења клизања.

Реакција храпаве везе

Укупна реакција храпаве површи има две компоненте, једна је сила Н-нормална реакција површи, а друга, је сила трења клизања Ф_ℳ . С обзиром да сила трења клизања мозе имати вредности од 0 до Ф_гр то укупна реакција храпаве површи Р, мозе бити унутар или на омотачу конуса чије изводнице представљају правац максималне реакције храпаве површи. Р_маx = Н+Ф_гр

Угао и конус трења

Угао ϕ = ϕ_о , који максимална реакција храпаве подлоге заклапа са нормалном, зове се угао трења клизања. ОДавде узимајући у обзир Кулонов закон трења Ф_гр = ℳ*Н, следи директна веза између коефицијента трења ℳ и угла трења ϕ_о ℳ = тгϕ₀ Уколико је коефицијент трења клизања за дати материјал једнак свим правцима, фамилија праваца максималне реакције Р_маx , чини правилан конус са углом 2 ϕ₀ при врху, који се зове конус трења.

Теорема 21

Ако правац резултанте свих активних сила које дејствују на тело, без обзира на интезитет, пролази унутар конуса трења, моће тело остати у стању мировња.