Трење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сила трења увек делује у смеру супротном од смера кретања.

Под трењем се подразумева отпор парова површина два тела при њиховом релативном кретању, изазван клизањем, котрљањем или клизно-котрљајним кретањем. Трење се супротставља релативном кретању тела. Трење које се јавља на додирним површинама два тела означава се као спољашње трење. Спољашње трење које се јавља између чврстих тела не зависи од површине додирних површина. Разликује се од унутрашњег трења, које настаје при релативном кретању елемената унутар запремине чврстих, течних или гасовитих тела.[1]

Трење при кретању назива се кинетичко трење и настаје код релативног међусобног кретања два тела. Трење при мировању назива се статичко трење и постоји између два тела која мирују ако у равни додира делују одговарајуће силе или моменти, који још увек не доводе до релативног кретања тела.

Сила трења[уреди]

Сила трења је сила која се јавља при контакту са површинама код којих трење није занемарљиво. Када се објекат креће у односу на подлогу на којој се налази, сила трења се рачуна као производ нормалне силе () и кинетичког коефицијента трења ():

С друге стране, из свакодневног живота познато нам је да објекат може да мирује на површини под нагибом. Разлог за то је сила статичког трења. Максимална вредност силе статичког трења дата је производом нормалне силе () и статичког коефицијента трења ():

Када се нормална сила повећа толико да сила статичког трења достигне максималну вредност, сила статичког трења више није довољна да задржи објекат у мировању и долази до кретања.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Војислав Милтеновић: Машински елементи (облици, прорачун, примена), 7. издање, Ниш, 2009.