Трговина људима у Обали Слоноваче

Трговина људима, према дефиницији Уједињених нација, значи врбовање, превоз, трансфер, смештај или прихват лица, употребом претње или употребом силе, у сврху експлоатације. Поред личних фактора који доводе поједине особе, посебно жене, у положај трафикинга, постоје и друштвени фактори као што су: незапосленост, сиромаштво, недостатак образовања, као и организовани криминал у виду секс индустрије.

Трговина децом спада у један од облика трговине људима као вид кршења основних људских права на слободу ради различитих врста експлоатација у циљу остваривања користи других особа.

Обала Слоноваће припада западном делу Африке у коме се врши највећа производња какаа који се користи у индустрији чоколаде. Ово подручје је једно од највећих центара трговине људима, посебно децом, која врши радну експлоатацију. Статистика је показала да је у Западној Африци највећа концентрација радне експлоатације деце.

Трговина децом у индустрији какаа на Обали Слоноваче

Дечији рад је константан проблем у производњи какаа коју се 60% заједно врши на Обали Слоноваче и Гани. У току сезоне 2018/19 у узгоју какаа, истраживање које је наручило Министарство за рад САД извршио је НОРЦ на Унивезитуту у Чикагу у ове две земље. Истраживање је показало да чак 1.48 милиона деце ангажовано на фармама какаа, укључујући опасни рад са оштрим алатима и пољопривредне хемије и ношење тешких терета. Тај број представља 43% деце која живе на пољопривредним домаћинствама на подручијима узгајања какаа.  Производња какаа на Обали Слоноваче износи 38%. Поред овог истраживања, много новинара и агенција је разотркило ову врсту експолатације. Од тог открића, индустрија постаје све тајанственија, отежавајући новинарима не само приступ фармама на којима се дешава кршење људских права, већ и било какво ширење информација о овој теми. 2004. године, по налогу прве даме Обале Слоноваче један новинар је отет и наводно убијен. 2010, државне власти Обале Слоноваче ухапсиле су три новинара, након што су објавили чланак о корумпираности државе и повезаности с какао индустријом.

Фарме какаа у Западној Африци снабедавају једне од највећих произвођача чоколаде као што су Нестле, Марс и Херсхеy, што открива директну повезаност ових корпорација с најгорим облицима дечјег рада, трговином људима и ропством.

Предузимање мера од стране власти на Обали Слоноваче

Влада Обале Слоноваче не поштује у потпуности минималне стандарде за елиминацију трговине људима, иако улаже значајне напоре да то учини. Њихова борба против трговине људима је врло ограничена и неефикасна. Ресурси су им ограничени, а службеници за спровођење закона и судије немају довољно знања о феномену трговине људима. Ова земља никада није пријавила кривично гоњење принудног рада деце у пољопривредном сектору. Полиција је показала незаинтересованост у овом пољу, описујучи децу коју су налазили на плантажама као добровољне раднике. Иако су уложени напори у едукацији и подизању свести за ово кривично дело, као и донирање апарата на граничним прелазима, упутствима за истрагу оних који су покушали да уведу децу на Обали Слоноваче, нису постигнути велики резултати. Обала Слоноваче није чланица Протокола УН из 2000. године.

Вршење кривичног дела трговине људима и услови рада на фармама какаа

С обзиром на то да је највећи приход Обале Слоноваче од извоза какаа, цак 60%, са порастом производње чоколаде расте и тражња са јефтиним какаом. У просеку, радници на плантажама какаа зарађују испод 2 долара на дан, што је испод сваког просека сиромаштва. Као резултат тога, какао пољопривредници прибегавају коришћењу дечијег рада како би зарадили више.

Битан фактор код експолатације деце јесте сиромаштво у Западној Африци, па деца почињу да раде у раној доби како би помогла својим породицама. Док нека деца завршавају на фармама због посла, јер им власници обећавају високе плате, друга су предмет врбовања, па и продаје од своје породице. Такође нека деца су киднапована из малих села у суседним државама као што су Буркина Фасо и Мали. Једном када су одведена на фарме, дешава се да деца више никада не буду враћена својим породицама.

Деца која раде на фармама су у доби између 12 и 16 година, али новинари који су вршили истраживање открила су да има деце која имају и 5 година.

Услови на фармама су нехумани. Рад на фармама креће у 6 ујутру и траје до вечерњих часова. Нека деца користе моторне тестере, док друга користе мачете са којима се пењу на дрвеће. Деца су изложена опасности од посекотина, али и могућношћу да одсеку себи прст или руку. Већина деце има ожељке по телу од сечива и рада. Држећи махуну у једној руци, деца другом руком користе сечиво да би је отворили и дошли до зрна какаа. Деца су такође изложена пољопривредним хемикалијама, без икакве заштитне опреме, јер се ова подручја боре са разноликим инсектима, па се плантаже прскају индустријским хемикалијама. Деца се хране најјефтинијом храном и спавају на дрвеним даскама у малим просторијама, без приступа чистој води.

Деца не иду у школу, па се тиме крши Међународни закон о раду, прописан од Међународне организације за рад. Лишена права на образовање деца подлежу могућношћу да никада не изађу из круга сиромаштва.

Рад деце на овим фармама често укључује физичко насиље због спорог рада или покушаја бекства. Новинари су документовали случајевима закључавања деце и одраслих како би се спречило бекство.

Дански новинар и режисер Мики Мистрати, снимио је документарни филм 2010. године под називом "Тамна страна чоколаде" који сведочи овом виду трговине људима и доказује нагађања која су претходила овом филму. У филму је приказан начин на који се врши одвођење деце на плантаже, пут који не укључује гранични прелаз којим се одводе, а у филму је приказан и разговор са једним од власника плантаже, који им нуди да за почетну цену од 230 еура доведе дете на плантажу које би радило за њих.

Фаир траде

Праведна трговина је организовани међународни друштвени покрет који промовише друштвено одговорно понашање у трговини са произвођачима из сиромашнијих средина и земаља. Њихов циљ јесте побољшање животних услова проивођача путем олакшавања приступа тржиштима, ојачавањем организација произвођача, плаћањем боље цене; заштита деце од експлотације, као и сиромашних; подизање свести међу потрошачима о последицама; промовисање људских права, еколошки прихватљивих технологија и кампања. Производи који имају на себи налепницу Фаир траде, подлежу правилима фер производње и плаћања својих радника, као и поштовању услова рада, али и "гарантовања" да нема било какве експлоатације.