Уговор о поклону

С Википедије, слободне енциклопедије

Уговор о поклону је уговор којим један уговорник (поклонодавац) преноси или се обавезује да пренесе на другог уговорника (поклонопримца) право својине одређене ствари, односно друго одређено право или да му, на рачун своје имовине, учини неку корист, и то све без одговарајуће камате.

Поклоном се сматра свако одрицање од права, па и одрицање од наслеђа у корист одређеног наследника, отпуштање дуга, оно што је оставилац за живота дао наследнику на име наследног дела или због оснивања или проширења домаћинства или обављања занимања, као и свако друго бесплатно располагање.[1]

Битни елементи уговора[уреди | уреди извор]

  • Предмет поклона - Може бити ствар, одређено имовинско право или нека друга корист и он мора бити могућ, допуштен и одређен, односно одредив. [2] Кад је предмет уговора немогућ, недопуштен(противан је принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима), неодређен или неодредив(уговор не садржи податке помоћу којих се његов предмет може одредити), уговор о поклону је ништав. [3]
  • Намера дарежљивости (анимус донанди) - Представља акт доброчинства чије правно рухо нужно захтева да поклонодавац испољи свест и намеру да без одговарајуће накнаде пренесе другоме право својине неке ствари или неко друго имовинско право или извесну корист у изнетом смислу. [4] Намера дарежљивости мора недвосмислено да произилази из садржине уговора.

Врсте уговора[уреди | уреди извор]

  • Поклон са налогом или теретом - Уговор о поклону којим поклонодавац стиче право да раскине уговор уколико поклонопримац не изврши одређену радњу у корист поклонодавца или трећег лица, односно уколико не поштује право које је поклонодавац задржао за себе или трећег. [5] Налог се може односити на неко чињење или нечињење у корист поклонодавца или неког трећег.
  • Мешовит поклон - Уговор о поклону у коме се уговорници узајамно обавезују, али тако да престација веже вредности представља поклон за другог уговорника. [6] Поклон представља само оно што је изван вредности престације другог уговорника.
  • Узајамни поклон - Уговор о поклону којим странке условљавају његово правно дејство, закључивањем другог уговора о поклону са обрнутим улогама странака. [6] Овде свака странка чини поклон оној другој али је код сваке од њих присутна намера дарежљивости.
  • Наградни поклон - Уговор о поклону код кога је намера дарежљивости заснована на одређеној радњи, заслузи или држању поклонопримца, при чему се поклон јавља као признање или награда. [7]
  • Поклон заснован на моралној дужности - Уговор о поклону код кога је намера дарежљивости произишла из одређене моралне дужности. Та морална дужност може бити везана за сроднички, брачни, пријатељски или неки други однос. [8]
  • Поклон у општекорисне сврхе - Уговор о поклону код кога је намера дарежљивости заснована на мотиву постизања опште корисне сврхе. [8]
  • Поклон за случај смрти - Уговор о поклону код кога се предаја предмета поклона одлаже до момента смрти поклонодавца. [9]

Правне карактеристике уговора[уреди | уреди извор]

Уговор о поклону може бити:

  • Именовани - Поклон је именован уговор, јер је његов назив одређен прописима и правним правилима који су га детаљно регулисали.
  • Формалан - Уговор о поклону спада у реалне, односно у формалне уговоре. За настанак уговора није довољна само сагласност воља уговарача о његовом предмету, него је потребна још и предаја ствари која се поклања, или да је сагласност уговорника стављена у писану форму. Пуноважан је и усмени уговор о поклону покретних ствари под условом да је ствар предата поклонопримцу.
  • Једнострано обавезан - На основу уговора о поклону, по правилу, настају обавезе само за поклонодавца.
  • Доброчин - Означава да се уговор закључује анимус донанди, са намером поклонодавца да увећа имовину поклонопримца на рачун своје имовине. Поклонопримац не даје никакву накнаду поклонодавцу за оно што од њега добија на основу уговора о поклону.
  • Комутативан
  • Уговор са тренутним извршењем - Могућ је и са трајним извршењем
  • Једноставан - Уговор који не садржи елементе других уговора, мада ни то није искључено
  • Са споразумно одређеном садржином
  • Самосталан
  • Интуиту персонае - Најчешће настаје између сродника и других блиских лица. Анимус донанди усмерен је према одређеном лицу, што је битан састојак уговора.

Обавезе поклонодавца[уреди | уреди извор]

Поклон је једнострано обавезан уговор и зато се код њега и јављају само обавезе поклонодавца. Та правна особина произилази из појма уговора о поклону према коме поклонодавац преноси или се обавезује да пренесе на поклонопримца одређено имовинско право или какву корист, без икакве накнаде. [10] Поклонопримац нема обавезе јер је реч о доброчином уговору. Код поклона са налогом или теретом постоје извесне дужности поклонопримца али оне овај поклон не чине двострано обавезним и теретним уговором. Поклонопримац у складу са јавним поретком и моралним нормама испољава захвалност поклонодавцу али се ни то не узима као уговорна обавеза. Неке од обавеза поклонодавца су:

  • Обавеза преноса права предајом ствари или обећањем предаје ствари - Ако се уговор о поклону посматра као реални уговор, онда се он закључује тек предајом ствари. Ако се посматра као писмени уговор онда он настаје закључењем уговора по коме поклонодавац има обавезу да преда ствар поклонопримцу јер је то уговором обећао.
  • Обавеза накнаде штете - Пошто је поклон доброчин уговор, поклонодавац не одговара за правне и физичке недостатке на ствари. Ако су правни или физички недостаци на ствари проузроковали такву штету поклонопримцу у виду издатка трошкова и сл, поклонодавац је дужан да поклонопримцу надокнади ту штету.

Раскид уговора[уреди | уреди извор]

Уговор о поклону је једнострано обавезан доброчин уговор, али он је и двострани правни посао. Он се може раскинути споразумно или једностраним раскидом од стране поклонодавца. У случају једностраног раскида уговора могу постојати следећи разлози:

  • Незахвалност - Поклонопримац дугује захвалност за наклоност поклонодавца. Уколико поклонопримац изрази незахвалност, нови закони ту незахвалност узимају као разлог за раскид уговора о поклону.
  • Осиромашење поклонодавца - Осиромашење је недостатак нужних средстава за живот. Мора постојати висок ниво осиромашења, такво, да доводи у питање материјалну егзистенцију поклонодавца и лица које је дужан да издржава.
  • Развод, поништење брака - У случају развода, прави се разлика између обичних и осталих поклона. Обични поклони се не враћају, а остали поклони се могу вратити према правним правилима.
  • Опозив поклона од стране трећих лица

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ члан 50
  2. ^ пп. 611-612, С. Перовиц
  3. ^ члан 46-50
  4. ^ пп. 614, С. Перовиц
  5. ^ пп. 604, С. Перовиц
  6. ^ а б пп. 605, С. Перовиц
  7. ^ пп. 606, С. Перовиц
  8. ^ а б пп. 607, С. Перовиц
  9. ^ пп. 608, С. Перовиц
  10. ^ пп. 614-615, С. Перовиц

Литература[уреди | уреди извор]

  • Слободан Перовић, "Облигационо право", прва књига; Београд : Привредна штампа, 1980.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]