Универзитет у Каиру
جامعة القاهرة | |
Бивша имена | Египтски универзитет Фуад I универзитет |
---|---|
Тип | Јавни |
Оснивање | 1908. год. |
Председник | Мохамед Отман Ал Кашт |
Административно особље | 12.158 |
Број студената | 231.584 |
Локација | Гиза Сити, Гиза, Египат 30° 01′ 39″ С; 31° 12′ 37″ И / 30.02760° С; 31.21014° И |
Кампус | Урбани |
Афилијације | УНИМЕД |
Веб-сајт | цу.еду.ег/ |
Универзитет у Каиру (арап. جامعة القاهرة), познат као Египатски универзитет од 1908. до 1940, и Универзитет краља Фуада I од 1940. до 1952. године, главни је египатски јавни универзитет. Његов главни кампус је у Гизи, непосредно преко пута Нила код Каира. Он је основан 21. децембра 1908.[1] Након што је био смештен у разним деловима Каира, његови факултети, почев од Факултета уметности, основани су у данашњем главном кампусу у Гизи у октобру 1929. године. Каирски универзитет је друга је по старости високошколска установа у Египту након Универзитета Ал Азхар, не рачунајући постојеће високо професионалне школе које су касније постале саставни факултети универзитета. Ову установу је основао и финансирао као Египатски универзитет одбор приватних грађана са краљевским покровитељством 1908. године, а постао државна институција под краљем Фуадом I 1925.[2] Године 1940, четири године након његове смрти, Универзитет је у његову част преименован у Универзитет краља Фуада I. Други пут је преименован након Египатске револуције 1952.[1] Универзитет тренутно уписује приближно 155.000 студената на 20 факултета и 3 институције.[3][4] Међу своје дипломце убраја три нобеловца и једна је од 50 највећих институција високог образовања на свету по броју уписаних.
Факултета инжењерских наука је 2006. године почео да примењује систем кредитних сати у специјалностима: грађевинско инжењерство, рачунарски и телекомуникациони инжењеринг. У 2007. години развијено је више програма: машинско пројектовање, архитектура, инжењеринг, грађевинарство, технологија и петрохемијско инжењерство. Следеће 2008. године уведен је програм грађевинског инжењерства. Године 2009, спроведен је Инжењерски програм за воду и животну средину.
Историја
[уреди | уреди извор]Универзитет је основан 21. децембра 1908. године, као резултат напора да се успостави национални центар за високо образовање. Неколико конститутивних колеџа претходило је оснивању универзитета, укључујући Инжењерски колеџ (арап. كلية الهندسة) 1816. године, који је египатски и судански кедив Саид Паша затворио 1854. године. Универзитет у Каиру основан је као европски-инспирисан грађански универзитет, за разлику од верског универзитета Ал Азхар, и постао је главни аутохтони модел за друге државне универзитете. Године 1928, прва група студенткиња уписала се на универзитет.[5]
Оснивање
[уреди | уреди извор]Крајем 19. века, египатски интелектуалци и јавне личности почели су да позивају на оснивање египатског институт високог образовања који би Египћанима пружати модерно, професионално образовање. Јерменски бирократа Јакуб Артин први пут је објавио референцу о оснивању египатског универзитета 1894. године. У свом извештају је сугерисао да би „постојеће више струковне школе могле бити основа за универзитет”.[6] Те више школе укључивале су Школу менаџмента и језика, основану 1868. године (која је постала Правни факултет 1886. године), Школу за наводњавање и изградњу (познату као Инжењерска школа) 1866. године, Дар ал-Улум 1872. године, Пољопривредну школу из 1867. године и Школу антиквитета 1869.[7]
Сиријски новинар Јурји Зајдан позвао је 1900. у свом месечном часопису Ал-Хилал на „Египатску колеџ школу“ (мадрасу кулија мисријиа). За овај институт високог образовања он је пружио је два модела: мухамедански англо-оријентални колеџ у Алигару у Индији, који је пружао образовање у западном стилу на енглеском језику, или Сиријски протестантски колеџ (данас Амерички универзитет у Бејруту) у Бејруту, којим управљају амерички мисионари.[8] Нова школа би пружила алтернативу студентским мисијама у Европи започетим под Мухамад Алијем. Контроверзе око Заиданових публикација касније ће га спречити да преузме наставничко место на Универзитету.[9] Бројни други истакнути Египћани одиграли су улогу у оснивању универзитета. Колекција великих земљопоседника, бирократа, чланова краљевске породице и новинара, адвоката и школских учитеља, укључујући Мустафу Камила, ученике Мухамеда Абдуха као што су Касим Амин и Саад Заглул и на крају Кедиве Абас II и принц Ахмад Фуад I су се укључили. Како пише Доналд M. Рид, „ројалистички партизани су нагласили Фуадову оснивачку улогу, ватанисти су истакли позив Мустафе Камила за оснивање универзитета, а вафдисти су нагласили допринос Саада Заглула, Мухамада Абдуха и Касима Амина”.
Богати Египћани су почели да самостално залажу средства за оснивање универзитета већ 1905. Након Деншавајског инцидента, Мустафа Камил ал-Гамрави, богати угледни грађанин из Бени Суефа, заложио је 500 египатских фунти за универзитет у септембру 1906. Мустафа Камил је објавио позив за додатна средства, док су Саад Заглул и Касим Амин организовали састанак којем су присуствовали Мухамад Фарид и још 23 истакнута Египћана. Учесници састанка су основали одбор са Заглулом као потпредседником и Амином као секретаром, а сви осим тројице су се обавезали да донирају најмање 100 египатских фунти универзитету. Међутим, раскол се брзо појавио између ватаниста, ученика Абдуха и ројалиста, остављајући пројекат у рукама Палате.[10] До времена оснивања 1908. године, принц Фуад I био је ректор и у одбору је остао само један од људи који су се састали 1906. године.
Изазови до оснивања
[уреди | уреди извор]Британци, посебно Лорд Кромер, континуирано су се противили оснивању таквог универзитета. Само годину дана након његовог одласка из Египта, под сер Елдоном Горстом, коначно је успостављен Египатски универзитет. Египатски образовни систем остао је изузенот неразвијен под британском влашћу.[11] Две деценије након окупације, образовање је добијало мање од 1 одсто државног буџета. Кромер је јавно изјавио да бесплатно јавно образовање није одговарајућа политика за нацију као што је Египат, иако су нађена средства за обнављање правног факултета у Каиру, тако да Египћани нису морали да одлазе у иностранство да би стекли правне дипломе за време сер Џона Скота као Судског саветника Кедива.[12] Доналд M. Рид претпоставља да је то било због страха да ће образовање у европском стилу створити политичке немире или подстаћи противљење британској владавини. Кромер се такође успротивио пружању финансијске помоћи универзитету након што је приватни комитет почео да се бави тим питањем независно од Британаца.
У својим раним годинама универзитет није имао кампус, већ је оглашавао предавања у штампи. Предавања би се одржавала у разним палатама и конференцијским салама. Након свечане церемоније отварања 1908. године, неколико година је остао на финансијским несигурним основама, готово се урушивши током Првог светског рата. По оснивању 1908. године, Египатски универзитет имао је женски одељење, али је оно затворено 1912. Жене су биле поново примљене на факултет уметности 1928.[13]
Проблеми током овог периода такође су укључивали недостатак стручног особља које би испунило образовну визију оснивача. Једноставно није било Египћана са докторским дипломама, способношћу предавања на арапском језику и познавањем западне литературе у својим областима са којима би могли попунити професорска места.[14] Стога су европски оријенталисти који су предавали на класичном арапском попунили многа места до 1930-их. Универзитет је такође послао своје студенте у образовне мисије како би стекли потребну обуку. Прво је универзитет ангажовао Италијане Карла Налина, Давида Сантилану и Игнација Гуидија, због веза краља Фуада I са Италијом. Након одласка Италијана након инвазије на Либију, француски оријенталисти Гастон Виет и Луј Масињон заузели су функције на факултету. Немци и Британци су били мање заступљени.
Године 1925, универзитет је поново основан и проширен као државна институција под водством Фуада I. Колеџ либералних уметности (кулијат ал-адаб) из 1908. године придружен је правној и медицинској школи и додат је нови научни факултет. Ахмед Лутфи ал-Саијид постао је први председник.
Факултети
[уреди | уреди извор]- Факултет техничких наука
- Медицински факултет
- Факултет за рачунарство и информационе системе
- Фармаколошки факултет
- Пољопривредни факултет
- Природно-математички факултет
- Факултет за економију и политичке науке
- Факултет за масовне комуникације
- Археолошки факултет
- Факултет уметности
- Факултет за привреду
- Факултет за специјализовано образовање
- Факултет за болничку негу
- Правни факултет
- Факултет за физиотерапију
- Факултет за оралну и стоматолошку медицину
- Ветеринарски факултет
- Факултет Дар Ел-Улум
- Педагошки факултет
- Факултет за регионално и урбано планирање[4]
Рангирање
[уреди | уреди извор]Универзитетски рангови | |
---|---|
Глобално – свеукупно | |
АРWУ Свет[15] | 401-500 (2020) |
QС Свет[16] | 561-570 (2021) |
ТХЕ Свет[17] | 601-800 (2020) |
Универзитет у Каиру је обично рангиран међу водећим универзитете у Египту и један од најбољих универзитета у Африци.
На QС рангу 2021. године, Универзитет у Каиру рангиран је на 2. месту у Египту и на 6. месту широм Африке, а у свету је сврстан међу 561-570.
На ранг листи АРВУ 2020, универзитет је заузео 1. место у Египту. Био је рангиран међу 401-500 широм света
Структура
[уреди | уреди извор]Универзитет у Каиру укључује Правни и Медицински факултет. Медицинска школа, позната и као Каср Алајни (арап. القصر العيني, Каср-ел-'Ајни), била је једна од првих медицинских школа у Африци и на Блиском Истоку. Прву зграду поклонио је Алајни паша. Од тада је дошло до велике експанзије. Први председник Универзитета у Каиру, тада познатог као Египатски универзитет, био је професор Ахмед Лутфи ел-Сајед, који је служио од 1925. до 1941. године.[18]
Нова Централна библиотека
[уреди | уреди извор]Нова Централна библиотека је планирана.[19]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б "Бриеф хисторy анд девелопмент оф Цаиро Университy." Цаиро Университy Фацултy оф Енгинееринг. http://www.eng.cu.edu.eg/CUFE/History/CairoUniversityShortNote/tabid/81/language/en-US/Default.aspx Архивирано 2014-08-20 на сајту Wayback Machine
- ^ Цуно, Кеннетх M. Ревиеw: Цаиро Университy анд тхе Макинг оф Модерн Егyпт бy Доналд Малцолм Реид. ЈСТОР. https://www.jstor.org/stable/368175
- ^ Цаиро Университy. Тхе роотс оф Цаиро Университy. Арабиц лангуаге. http://cu.edu.eg/ar/page.php?pg=contentFront/SubSectionData.php&SubSectionId=29 Енглисх лангуаге. http://cu.edu.eg/page.php?pg=contentFront/SubSectionData.php&SubSectionId=29
- ^ а б Faculties of Cairo University
- ^ Mariz Tudros (18—24. 3. 1999). „Unity in diversity”. Al Ahram Weekly. 421. Архивирано из оригинала 30. 5. 2014. г. Приступљено 28. 10. 2013.
- ^ Reid, Donald M. Cairo University and the Making of Modern Egypt. Cambridge: Cambridge UP, 1990. Print. 23.
- ^ Cairo University. The roots of Cairo University. Arabic language. http://cu.edu.eg/ar/page.php?pg=contentFront/SubSectionData.php&SubSectionId=29
- ^ Reid, стр. 23
- ^ Reid, стр. 27
- ^ Reid, стр. 234
- ^ Reid, Donald Malcolm. "Cairo University and the Orientalists." International Journal of Middle East Studies 19.01 (1987): 51-75. Print. 60.
- ^ Journal of the Society of Comparative legislation, Vol. 1, No2, July 1899, pp. 240-252
- ^ Cuno, стр. 531
- ^ Reid, стр. 24
- ^ „Academic Ranking of World Universities 2020”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г. Приступљено 07. 11. 2020.
- ^ „QS World University Rankings 2021”. Top Universities.
- ^ „World University Rankings”. Times Higher Education (THE) (на језику: енглески). 2019-08-20. Приступљено 2020-08-15.
- ^ „Cairo University Presidents”. Cairo University. Приступљено 2. 1. 2013.
- ^ New Central Library Архивирано 2012-03-10 на сајту Wayback Machine, Cairo University.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Reid, Donald Malcolm. Cairo University and the Making of Modern Egypt. Cambridge: Cambridge UP, 1990. Print.
- Reid, Donald Malcolm. "Cairo University and the Orientalists." International Journal of Middle East Studies 19.01 (1987): 51-75. Print.
- Cairo University (English) جامعة القاهرة (Arabic) جامعة القاهرة
- „2003 Honorary Degree”. Purdue University. Приступљено 23. 7. 2019.
- Rizk, Yunan Labib. „Al-Ahram Weekly | Chronicles | Lady lawyer”. weekly.ahram.org.eg. Архивирано из оригинала 2016-10-02. г. Приступљено 2016-09-29.
- „Profile: Ayman al-Zawahiri”. 13. 8. 2015 — преко BBC. </ref><ref>„A closer look at Ayman al-Zawahiri”. The Washington Post.