VI Симфонија (Брукнер)

СИМФОНИЈА број 6. А - Дур WАБ 106. Антона Брукнера

Опште карактеристике

Рад на овој Симфонији трајао је током 1881. и 1882. године, али је она премијерно изведена (баш као и Девета Симфонија) тек после Брукнерове смрти, око 1900.године. Један од првих њених извођача био је и Густав Малер. Брукнер је за своју Шесту рекао: Дие Сецхсте ист дие кецксте (Шеста је злочеста). Ова ознака практично не значи ништа и не говори ништа о овом симфонијском делу, јер у њему нема никаквих патетичних момената, за Брукнера тако карактеристичних. Дело одише спокојством и интимношћу. Шеста Брукнерова је последња у његовом средњем периоду и уводи у позни, стојећи као својеврсни предах између пет колосалних ремек дела, од Четврте до Девете Симфоније. Мада је оркестарски састав и даље раскошан, вагнеровски. Четири њена става образују целину трајања 54 минута.

Анализа дела

Први став је сонатни Маестосо. Почиње уводним језгром у виолинама, иза кога наступају виолончела и контрабаси и доносе прву тему у интервалу квинте, са упадљивим триолама. Друга тема је елегична, док трећа тема доноси унисоно свих гудача, коме контрастира унисоно свих дувача. Овај материјал се затим разрађује и улива у класичну репризу и монументалну Брукнерову коду.

Други став је мелодиозни Адагио - Сехр феиерлицх (Веома свечано) и модулира у Ф-Дур са паралелним молом. Виолине почињу једну прекрасну мелодију на коју се одазива и обоа. Јавља се и мотив са карактеристичним ритмом посмртног марша, који и преовладава овим свечаним ставом и послужио је као узор и Малеру. Став се окончава у лаганом замирању.

Трећи став је Сцхерзо - Ницхт зу сцхнелл (Сцхерзо - Не брзо). Зачудо, овај став не носи обележја аустријске сеоске игре, него Брукнер у њему, у ритму игре, разрађује музичке замисли симфонијског програма једног Берлиоза. Бочни делови тако делују мотивски, а у средишњем трију виолине ставу дају изразито лирски тон.

Финални четврти став је Финале - Беwегт, доцх ницхт зу сцхнелл (Узбуђено, али не брзо). Снажнији мелодијски напони, јављају се тек у овом ставу. У првој теми, изнад тремола виола и пициката виолончела и контрабаса, уздижу се виолине, а затим следи потајна претња труба и рогова. Друга тема је лирског карактера и доносе је виолине и понавља се уз једну допадљиву контрамелодију кларинета. Након краће разраде, у типично брукнеровској и величанственој коди, чује се и главна тема првог става.

Антологијски извођач Брукнерове Шесте Симфоније

До данас је најбољи, најаутентичнији тумач овог Брукнеровог симфонијског дела остао Еуген Јохум, уз суделовање Берлинске Филхармоније и Симфонијског Оркестра Баварског Радија.