Валдорф школа

Валдорф школе су једна од најраспрострањенијих врста алтернативних школа данас у свету.

Бесплатна Валдорф школа Саар-Хунсрüцк, Wалхаусен (Саар)

Историја Валдорф школе

Прву Валдорф школу отворио је Рудолф Штајнер 07. септембра 1919. године у Штутгарту, у Немачкој. То је била свеобухватна школа за дечаке и девојчице, намењена за 256 деце радника фабрике Валдорф Асторија, по којој је школа и добила име. Ова школа је постала модел за све следеће школе, тако да су све 187 Валдорф школе свеобухватне, трају 12 година и раде по моделу 8+4 и све су коедукационе. Интересовање за ову врсту школе стално је расло током 20. века и постепено се ширило на све континенте.

Настанак Валдорф школе

Идеја за Валдорф школу настала је у периоду после Првог светског рата када је Рудолф Штајнер у више наврата на својим предавањима говорио о томе да су невоље рата могле бити избегнуте да су људи имали васпитање које би их учило да размишљају и да преузимају одговорност за свој живот и поступке.

Основа за изграђивање Штајнерове васпитне теорије и Валдорф школе било је антропозофско учење. Антропозофија је духовна наука, односно наука о телу, духу и души и њиховој међусобној повезаности. Она, слично појединим природним наукама, поушава да објасни човека, али док се природне науке у свом проучавању задржавају на материјалном свету, антропозофија се бави ванматеријалним аспектима човека. Валдорф школе су целодневне, са ритмом активности који омогућава ученицима да се не замарају, и стално подиже њихов телесни и духовни потенцијал до максимума. У њима ученици проводе по дванаест година, у разредима који су структуирани по годиштима, и у којима нема понављања разреда, нити бројчаног оцењивања.

Наставни план

Сваки дан почиње теоријском наставом у блок-часу од 100 минута који се назива главни час или главна настава, обрадом главне теме одређене за тај период. Холистички приступ курикулуму захтева од наставника да на сваком часу постигне јединство знања и искуства, да укључи садржаје неколико академских предмета, да омогући ученицима разноврсне активности и да их повеже користећи маштовите и креативне методе и материјале. Често се користе сликање, музика или драма, а на крају часова се ученицима оставља времена да запишу значајна запажања, због тога је за главни час и предвиђено највише времена. Блок-час представља почетак радног дана, затим следе краћи блокови наставе од по 45 или 50 минута одређени за учење математике, религије, уметности или страних језика. На крају дана долазе практичне и уметничке активности. Одсуство оцењивања у потпуности отклања притисак који деца трпе у традиционалним школама. Посебно је значајно што су поштеђена испита на прелазима међу нивоима школовања (11-12 и 15-16 година), и сврставања у групе на основу својих постигнућа на тестовима.

У програму основне Валдорф школе еуритмија је обавезни наставни предмет. Прожимајући тело душевним покретима, она негује хармоничан однос духовно-душевнога са телесним. Преко еуритмијске уметности тело се обликује као инструмент и тиме као средство уметничког изражавања, те се развија телесна интелигенција и ствара важна потпора хармонијском развоју младог човека. Еуритмија се издваја као изузетно средство оплемењивања и развоја социјалне компетенције деце јер је повезана са уживљавањем у покрет другога при групним кореографијама, те унапређује развој емпатије и емоционално изражавање.

Валдорф школа се одликује тиме да је учење свих садржаја усмерено од целине према деловима. Друго значајно начело којим се руководи наставник је начело егземпларности – оно обавезује на посматрање појединачног у оквиру целине (синтетички процес), и разумевање свих релација у том односу. На тој основи се разрађује платформа за учење у концентричним круговима.

Значај Валдорф школе

Валдорф школе су се показале као заокружен и целовит систем. Савременој васпитној теорији су изазов и инспирација, поготову јер се показало да су многа тврђења која су настала у антропозофском погледу на дете, касније потврђена у психологији, физиологији и неуронаукама. Валдорф педагогија нуди развојни оквир детета који је у сагласности са резултатима истраживања неуронаука и развоја одређених функција мозга.Значајан аспект своје организације које су успеле да одрже током времена је да функционишу као независне, самоуправљачке јединице и не подлежу никаквој спољној контроли.