Вегетациона купа корена
Вегетациона купа корена представља једну од основних зона у корену. Њу граде ћелије које се непрекидно деле и којом корен расте кроз земљу. Изнад вегетационе купе корена почиње диференцирање ћелија и та зона се назива зона издуживања. Вегетациона купа је заштићена кореновом капом (калитром) да се не би оштетила при пробијању кроз подлогу. На вегетационој купи корена никада нема зачетка листова. Коренова капа изграђена је из више слојева ћелија. Спољашњи слој ћелија калиптре у току раста корена отпада, јер средње ламеле њихових ћелијских зидова прелазе у слуз, услед чега се ћелије одвајају једне од других.
Структура[уреди | уреди извор]
Вегетациона купа корена у цветницама састављена је из више слојева ћелија тако да је могуће разликовати три хистогена: плером, периблем и дерматоген.
Плером[уреди | уреди извор]
Плером заузима средишњи део вегетационе купе. Ћелије плерома су мање више издужене у правцу уздужне осовине корена и оне ће дати ткива централног цилиндра.
Периблем[уреди | уреди извор]
Периблем опкољава плером. Периблем је изграђен од изодијаметричних или мање-више спљоштених ћелија и даће ткива коре корена.
Дерматоген[уреди | уреди извор]
Дерматоген има ћелије које су обично спљоштене и даће ткиво на периферији корена - ризодерм. Активношћу дерматогена може настати ткиво коренове капе и то је случај код дикотиледоних биљака.
Коренова капа може да се формира на рачун посебног меристемског ткива које се зове калиптроген што је случај код монокотила, пре свега траве.[1][2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Биљни органи”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2016.
- ^ Оогенеза
Литература[уреди | уреди извор]
- Којић M., Пекић С., Дајић З., Ботаника, 9. издање, Издавачка кућа "Драганић", Београд, 2004.