Водена маржа

Водена маржа

Страница из штампане верзије романа Водена маржа, донетог у Копенхаген у Данској почетком 17. века
Настанак и садржај
Ориг. наслов	水滸傳
Аутор	Ши Најан
Земља	Кина
Језик	Народни кинески
Жанр / врста дела	Историјска фикција

Водена маржа (упрошћени кинески: 水浒传; традиционални кинески: 水滸傳; пињин: Схуǐхǔ Зхуàн), такође преведен као Одметници из мочвара, Прича о мочвари или Сви људи су браћа, кинески је роман из 14. века који се приписује Ши Најану. Сматран једним од четири велика класична романа древне кинеске књижевности, роман је написан на народном кинеском, а не на класичном кинеском језику.

Прича смештена на крај Северног Сонга говори о томе како се група од 108 одметника окупља на планини Љанг (или мочвара Љангшан) да формира значајну војску пре него што им влада на крају дала амнестију и послати су у кампање за отпор страним освајачима (Љао) и да сузбијају побуњеничке снаге (Фанг Ла). Роман упознаје читаоце са мноштвом познатих ликова у кинеске књижевности, као што су Сонг Ђанг, Ву Сонг, Лин Чонг и Лу Џишен.

Историјски контекст и развој

Водена маража је заснивана на подвизима одметника Сонга Ђанга и његових 108 пратилаца (36 „Небеских духова” (三十六天罡) и 72 „Земаљских демона” (七十二地煞)). Група је била активна у региону Хуајнана и предала се влади Сонга 1121. године. Забележени су у историјском тексту Историја Сонга. Име „Сонг Ђанг“ такође се појавило у биографији цара Хуејцонга из Сонга, у којој се наводи:

Одметник Сонг Ђанг из Хуајнана и други напали су војску код Хуајанга, (цар) је послао генерале да их нападну и ухапсе. (Одметници) су посегнули на исток престонице (Кајфенг), Хебеј, и ушли унутар границе Чу (мислећи на данашњи Хубеј и Хунан) и Хајџоу (покривајући делове данашњег Ђангсуа). Генералу Џанг Шујеу је наређено да их смири.

Биографија Џанг Шујеа даље описује Сонг Ђанга и активности одметника, и како их је на крају Џанг поразио.

Народне приче о Сонг Ђангу кружиле су током Јужног Сонга. Први извор који је именовао 36 пратилаца Сонг Ђанга била су Разна запажања из године Гуејсин (癸辛雜識) аутора Џоу Миа, написана у 13. веку. Међу 36 су били Лу Ђуењи, Гуан Шенг, Жуан Сјаоер, Жуан Сјаову, Жуан Сјаоћи, Љу Танг, Хуа Ронг и Ву Јонг. Неки од ликова који су касније постали повезали са Сонг Ђангом такође су се појавили у то време. Међу њима су Сун Ли, Јанг Ђжи, Лин Чонг, Лу Џишен и Ву Сонг.

Застава на којој пише „Спровођење пута у име неба“ (кинески: 替天行道; пињин: Тì Тиāн Xíнг Дàо) на планини Љанг у округу Љангшан.

У историјски запис Историја Сонга укључен је споменик палате Хоу Менга, који наводи: „Сонг Ђанг и још 36 особа прелазе Ћи и Веј (централни појас Севернокинеске низије) по својој вољи. Владине трупе броје десетине хиљада, али нико се не усуђује да му се супротстави. Његове способности морају бити изванредне. Будући да се суочавамо и са пљачкама Фанг Ла и његових одметника из Ћингсија, зашто не бисмо доделили Сонг Ђангу и његовим људима амнестију и затражили од њих да поведу кампању против Фанга Ла као искупљење?”

Директни претходник Водене марже су Стари инциденти у периоду Сјуенхе из доба велике династије Сонг (大宋宣和遺事), који су се појавили средином 13. века. Текст је писана верзија прича усмених приповедача, заснованих на наводним историјским догађајима. Подељен је у десет поглавља, која приближно покривају историју династије Сонг од почетка 11. века до успостављања режима Јужног Сонга 1127. године. Четврто поглавље покрива авантуре Сонг Ђанга и његових 36 сапутника и њихов коначни пораз од Џнга Шује. Неке од познатијих прича и ликова у Воденој маржи су јасно видљиве, укључујући „Јанг Џи продаје своју драгоцену сабљу“, „Пљачка конвоја са рођенданским поклонима“, „Сонг Ђанг убија Јан Посија“, „Сукоби са Фанг Лаом“, између осталих. Сонг Ђанг и његови одметници су деловали у планинама Тајханг.

Приче о одметницима постале су популарна тема драма династије Јуен. Током овог времена, материјал на коме је заснована Водена маржа еволуирао је у оно што јесте у садашњости. Број одметника повећао се на 108. Иако су долазили из различитих средина (укључујући научнике, рибаре, инструкторе царске војске, официре итд.), сви од којиј су на крају дошли да планину [Моунт Лианг[|Љанг]] (или Љангшанску мочвару). Постоји теорија да је Водена маржа постала популарна током Јуен ере када су се обични људи (претежно Хан Кинези) презирали монголске владаре. Побуна одметника сматрана је „безбедном“ за промоцију, јер је наводно негативан одраз пале династије Сонг. Истовремено, побуна је такође била позив обичном народу да устане против корупције и неправедних поступака владе. Чунгџенски цар из династије Минг, поступајући по савету својих министара, забранио је књигу зарад спречавања даљих побуна.

Овај роман, хваљен као рано „ремекдело“ народне фантастике, познат је по „мајсторству и контроли“ свог расположења и тона. Дело је такође познато по употреби живописног, шаљивог и нарочито оштрог језика. Међутим, разни критичари су га осудили као „срамотног“ још од династије Минг.

„Ови случајеви завођења су најтежи од свих. Постоји пет услова које морате испунити да бисте успели. Прво, морате бити згодни као Пан Ан. Друго, потребан вам је алат велик као магарчев. Треће, морате бити богати као Денг Тонг. Четврто, морате бити уздржани попут игле која пролази кроз вату. Пето, морате да провошите време. То се може учинити само ако испуњавате ових пет захтева.”

— Одломак из романа са енглеским преводом Сиднија Шапира.

Заплет

Фреска из 19. века која приказује Лу Џишена како чупа дрво, у једној сцени из романа.

Почетна епизода у роману је пуштање 108 духова, затворених под древном корњачом која носи стелу.

Следеће поглавље описује успон Гао Ћуа, једног од главних антагониста приче. Гао злоупотребљава свој статус великог маршала угњетавајући Ванг Ђин; Вангов отац је одржао Гау болну лекцију док је овај још био улични луталица. Ванг Ђин са мајком бежи из главног града и случајно среће Ши Ђина, који постаје његов шегрт. Следећих неколико поглавља причају причу о Ши Ђиновом пријатељу Лу Џишену, чему следи прича о Луовом брата по заклетви Лин Чонгу. Лин Чонга је оптужио Гао Ћу за покушај атентата на њега, и скоро умире у пожару на опскрбном складишту коју су подметнули Гаови следбеници. Он убија своје непријатеље и напушта складиште, на крају се упутивши до Љангшанске мочваре, где постаје одметник. У међувремену, „Оригиналних седам“, на челу са Чао Гајом, пљачкају конвој рођенданских поклона за царског учитеља Цај Ђинга, још једног од главних антагониста у роману. Они беже у Љангшанску мочвару након што су поразили групу војника које су власти послале да их ухапсе, и тамо се настањују као одметници са Чао Гајом као њиховим шефом. Како прича напредује, све више људи долази да се придружи бенду одметника, укључујући војно особље и цивилне званичнике којима је дотужило да служе корумпираној влади, као и мушкарце са посебним вештинама и талентима. Приче о одметницима испричане су у одвојеним одељцима у следећим поглављима. Везе између ликова су нејасне, али појединачне приче су на крају састављене у шездесетом поглављу када Сонг Ђанг наслеђује Чао Гаја на месту вође бенда, након што је пређашњи убијен у бици код тврђаве Ценгове фамилије.

Литература

• C. Т. Хсиа, "Тхе Wатер Маргин," ин C.Т. Хсиа, Тхе Цлассиц Цхинесе Новел: А Цритицал Интродуцтион (1968; рпр. Цорнелл Университy Пресс, 1996), пп. 75–114.
• Ge, Liangyan (2001). Out of the Margins: The Rise of Chinese Vernacular Fiction. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 9780824823702. 
• 水滸伝 (Water Margin). Yoshikawa Kojiro and Shimizu Shigeru (translators). Iwanami Shoten. 1998-10-16. 
• Харуо Схиране анд Јамес Брандон. Еарлy Модерн Јапанесе Литературе: Ан Антхологy, 1600–1900. Цолумбиа Университy Пресс (2002). ISBN 0-231-10990-3.
• John Dent-Young, "Translating Chinese Fiction: The Shui Hu Zhuan," in Sin-Wai Chan and David Pollard, An Encyclopedia of Translation: Chinese-English, English-Chinese (Hong Kong: Chinese University Press, 1995), 249–261. [1]
• Wai-Yee Li. Full-Length Vernacular Fiction. in Victor Mair, (ed.), The Columbia History of Chinese Literature (NY: Columbia University Press, 2001), esp. pp. 626–332.
• Parker, Geoffrey (2013). Global Crisis: War, Climate and Catastrophe in the Seventeenth Century (illustrated izd.). Yale University Press. ISBN 978-0300189193. 
• Swope, Kenneth M. (2014). The Military Collapse of China's Ming Dynasty, 1618-44 (illustrated izd.). Routledge. str. 16. ISBN 978-1134462094. 
• Mair, Victor H.; Chen, Sanping; Wood, Frances (2013). Chinese Lives: The People Who Made a Civilization (illustrated izd.). Thames & Hudson. ISBN 978-0500771471. 
• „銀河神風ジンライガー » Story”. Jinraiger.com. 2014-04-09. Arhivirano iz originala 28. 01. 2020. g. Pristupljeno 2014-05-20. </реф><реф наме="отакума">„新J9始動！アニメ『銀河神風ジンライガー』制作決定、モチーフは水滸伝 | おたくま経済新聞”. Otakei.otakuma.net. 2014-04-08. Pristupljeno 2014-05-20. 
• Shi, Nai'an (2007). Ng, Keng Yeow, ur. Water Margin Compact Classic (reprint izd.). Asiapac Books. ISBN 978-9812294586. Pristupljeno 2018-08-22. 

Спољашње везе

• Outlaws of the Marsh: A Somewhat Less Than Critical Commentary
• Outlaws of the Marsh: Chinese text with embedded Chinese-English dictionary
• Yoko Miyamoto, Water Margin: Chinese Robin Hood and His Bandits Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2020) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2020-11-28) (2011)
• Article about the three major editions Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2012) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2012-02-5)
• Nicknames of the 108 heroes Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2012-01-20)
• Stylized illustrations of the 108 heroes
• Steve Donoghue. Book Review: The Water Margin. Open Letters Monthly. Arhivirano iz originala 09. 06. 2017. g. Pristupljeno 29. 11. 2020.