Засићење боје

Црвена пруга показује већу осветљеност и засићење у светлости него у сенци, али се сматра да има исту боју предмета, укључујући исту хроматичност, у обе области. Будући да се сјајност повећава пропорционално засићености, пруга такође показује сличну засићеност у обе области.

7,5PB и 10BG Манселове странице нијанси РГБ боја, које показују црвене линије равномерне засићености (хроматичност у пропорцији са светлином). Линије равномерне засићености зраче из близине црне тачке, док су линије једнолике хроматичности вертикалне. Такође поређењу са 10БГ бојама, 7.5ПБ боје постижу већу засићеност као и већу хроматичност.

Оригинална слика, са релативно пригушеним бојама

L*C*х (ЦИЕЛАБ) хроматичност повећана 50%

ХСЛ засићење повећано 50%; промена ХСЛ засићености такође утиче на опажену светлост боје

ЦИЕЛАБ светлина је очувана, са а* и б* огољеним, како би се добила слика на сивој скали

Скала засићења (0% лево, што одговара црном и белом).

Примери засићења. Горе лево = оригинална слика.

Засићеност, хроматичност или пуноћа су опажене боје који се односе на хроматски интензитет. Као што је формално дефинисала Међународна комисија за илуминацију (енгл. International Commission on Illumination, CIE), они описују три различита аспекта хроматског интензитета, али изрази се често користе слободно и наизменично у контекстима у којима ти аспекти нису јасно разграничени. Прецизна значења појмова варирају у зависности од тога од којих других функција зависе.

• Засићеност је „атрибут визуелне перцепције који условљава да је опажена боја подручја изгледа мање или више хроматска“. Засићеност коју изазива објекат не зависи само од његове спектралне рефлектансе, већ и од јачине осветљења, и повећава се са потоњим, осим ако је осветљеност веома велика (Хантов ефекат).
• Хроматичност је „засићеност подручја које се процењује као пропорција осветљености слично осветљеног подручја које делује бело или високо трансмитујуће“. Консеквентно, хроматичност углавном зависи само од спектралних својстава, и као таква се сматра да описује у боју предмета. То је колико се различитом од сиве исте светлине чини да је таква боја предмета.
• Пуноћа је „засићеност подручја оцењена сразмерно његовој сјајности“, што је заправо опажена слобода од беличасте светлости која долази из тог подручја. Објекат са датом спектралном рефлектансом показује приближно константну засићеност за све нивое осветљења, осим ако је осветљеност веома висока.

Хроматичност

Наивна дефиниција засићења не прецизира његову функцију одзива. У просторима боја ЦИЕ КСИЗ и РГБ засићеност је дефинисана у смислу адитивног мешања боја и има својство да је пропорционална било ком скалирању усредсређеном на белу или осветљавање беле тачке. Међутим, оба простора боја су нелинеарна у смислу психовизуелно опажених разлика у бојама. Такође је могуће - и понекад пожељно - дефинисати засићеност као величину која је линеаризирана у смислу психовизуелне перцепције.

У просторима боја ЦИЕ 1976 ЛАБ и ЛУВ, ненормализована хроматичност је радијална компонента цилиндричне координате ЦИЕ ЛЦх (светлина, хроматичност, нијанса) репрезентације ЛАБ и ЛУВ простора боја, који се такође означавају као ЦИЕ ЛЦх(аб) или ЦИЕ ЛЦх ради краткоће, и ЦИЕ ЛЦх(ув). Трансформација (а, б) у (C_аб, х_аб) дата је са:

$C_{ab}^{*}={\sqrt {a^{*2}+b^{*2}}}$

$h_{ab}=\operatorname {atan2} \left({b^{\star }},{a^{\star }}\right)$

и аналогно за CIE LCh(uv).

Хроматичност у CIE LCh(ab) и CIE LCh(uv) координатама има предност што су психовизуелно линеарна, али су нелинеарне у смислу линеарног мешања компонентних боја. Због тога се хроматичност у CIE 1976 Lab и LUV просторима боја веома разликује од традиционалног осећаја „засићења“.

Засићење

Засићење боје се одређује комбинацијом интензитета светлости и њене расподеле у спектру различитих таласних дужина. Најчистија (најзасићенија) боја постиже се употребом само једне таласне дужине при великом интензитету, на пример у ласерском светлу. Ако интензитет опадне, и засићење опадне. Да би се умањила засићеност боја датог интензитета у суптрактивном систему (као што је акварел), може се додати бела, црна, сива или комплементарне нијансе.

Следе различити корелати засићења.

ЦИЕЛУВ и ЦИЕЛАБ

У ЦИЕЛУВ, засићење је једнако хроматичности нормализованој светлином:

$s_{uv}={\frac {C_{uv}^{*}}{L^{*}}}=13{\sqrt {(u'-u'_{n})^{2}+(v'-v'_{n})^{2}}}$

где је (u′_n, v′_n) хроматичност беле тачке.

По аналогију, у ЦИЕЛАБ систему то би дало:

$s_{ab}={\frac {C_{ab}^{*}}{L^{*}}}={\frac {\sqrt {{a^{*}}^{2}+{b^{*}}^{2}}}{L^{*}}}$

CIE није формално препоручио ову једначину с обзиром да CIELAB нема дијаграм хроматичности, те стога ова дефиниција нема директну везу са старијим концептима засићења. Ипак, ова једначина пружа разуман предиктор засићења и показује да подешавање светлости у ЦИЕЛАБ-у док се држи (а*, б*) фиксно утиче на засићење.

Следећа формула се слаже са људском перцепцијом засићења. То је формула коју је предложила Ева Либе је у сагласности са вербалном дефиницијом Манфреда Рихтера: Засићење је удео чисте хроматске боје у укупном осећају боје.

$S_{ab}={\frac {C_{ab}^{*}}{\sqrt {{C_{ab}^{*}}^{2}+{L^{*}}^{2}}}}100\%$

где је S_ab засићење, L* је светлина и C*_ab је хроматичност боје.

ЦИЕЦАМ02

У CIECAM02, засићење је једнако квадратном корену засићења боје подељеном осветљеношћу:

$s={\sqrt {M/Q}}$

Ова дефиниција је инспирисана експерименталним радом изведеним са намером да се поправи лош учинак CIECAM97s. M је пропорционалано хроматичности C, тако да CIECAM02 дефиниција има извесну сличност са CIELUV definicijom.

Literatura

• Stroebel, Leslie D.; Zakia, Richard D. (1993). The Focal Encyclopedia of Photography (3E изд.). Focal Press. стр. 121. ISBN 0-240-51417-3. „excitation purity.” 
• Gescheider G (1997). Psychophysics: the fundamentals. Somatosensory & Motor Research. 14 (3rd изд.). стр. 181—8. ISBN 978-0-8058-2281-6. 
• Bruce V, Green PR, Georgeson MA (1996). Visual perception (3rd изд.). Psychology Press. 
• Boff KR; Kaufman L; Thomas JP (ур.). Handbook of perception and human performance: Vol. I. Sensory processes and perception. New York: John Wiley. 
• Gescheider G (1997). „Chapter 5: The Theory of Signal Detection”. Psychophysics: the fundamentals (3rd изд.). Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 978-0-8058-2281-6. 
• Gustav Theodor Fechner (1860). Elemente der Psychophysik (Elements of Psychophysics). 
• Snodgrass JG. 1975. Psychophysics. In: Experimental Sensory Psychology. B Scharf. (Ed.)
• Gescheider G (1997). „Chapter 1: Psychophysical Measurement of Thresholds: Differential Sensitivity”. Psychophysics: the fundamentals (3rd изд.). Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 978-0-8058-2281-6. 
• Charles Sanders Peirce and Joseph Jastrow (1885). „On Small Differences in Sensation”. Memoirs of the National Academy of Sciences. 3: 73—83. 
• Hacking, Ian (септембар 1988). „Telepathy: Origins of Randomization in Experimental Design”. Isis. 79 (3, "A Special Issue on Artifact and Experiment"): 427—451. JSTOR 234674. MR 1013489. S2CID 52201011. doi:10.1086/354775. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Stephen M. Stigler (новембар 1992). „A Historical View of Statistical Concepts in Psychology and Educational Research”. American Journal of Education. 101 (1): 60—70. S2CID 143685203. doi:10.1086/444032. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Trudy Dehue (децембар 1997). „Deception, Efficiency, and Random Groups: Psychology and the Gradual Origination of the Random Group Design” (PDF). Isis. 88 (4): 653—673. PMID 9519574. S2CID 23526321. doi:10.1086/383850. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Joseph Jastrow (21. 12. 1916). „Charles S. Peirce as a Teacher”. The Journal of Philosophy, Psychology and Scientific Methods. 13 (26): 723—726. JSTOR 2012322. doi:10.2307/2012322. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Omar Khaleefa (1999). „Who Is the Founder of Psychophysics and Experimental Psychology?”. American Journal of Islamic Social Sciences. 16 (2). doi:10.35632/ajis.v16i2.2126. 
• Aaen-Stockdale, C.R. (2008). „Ibn al-Haytham and psychophysics”. Perception. 37 (4): 636—638. PMID 18546671. S2CID 43532965. doi:10.1068/p5940. 
• Gescheider G (1997). „Chapter 2: Psychophysical Measurement of Thresholds: Absolute Sensitivity”. Psychophysics: the fundamentals (3rd изд.). Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 978-0-8058-2281-6. 
• Gescheider G (1997). „Chapter 4: Classical Psychophysical Theory”. Psychophysics: the fundamentals (3rd изд.). Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 978-0-8058-2281-6. 
• Gescheider G (1997). „Chapter 3: The Classical Psychophysical Methods”. Psychophysics: the fundamentals (3rd изд.). Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 978-0-8058-2281-6. 
• Treutwein, Bernhard (септембар 1995). „Adaptive psychophysical procedures”. Vision Research. 35 (17): 2503—2522. PMID 8594817. S2CID 10550300. doi:10.1016/0042-6989(95)00016-X. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Garcia-Perez, MA (1998). „Forced-choice staircases with fixed step sizes: asymptotic and small-sample properties”. Vision Res. 38 (12): 1861—81. PMID 9797963. S2CID 18832392. doi:10.1016/S0042-6989(97)00340-4. 
• Watson, Andrew B.; Pelli, Denis G. (март 1983). „Quest: A Bayesian adaptive psychometric method”. Perception & Psychophysics. 33 (2): 113—120. PMID 6844102. doi:10.3758/BF03202828 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Harvey, Lewis O. (новембар 1986). „Efficient estimation of sensory thresholds”. Behavior Research Methods, Instruments, & Computers. 18 (6): 623—632. doi:10.3758/BF03201438 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kontsevich, Leonid L.; Tyler, Christopher W. (август 1999). „Bayesian adaptive estimation of psychometric slope and threshold”. Vision Research. 39 (16): 2729—2737. PMID 10492833. S2CID 8464834. doi:10.1016/S0042-6989(98)00285-5. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Stevens, S. S. (1957). „On the psychophysical law”. Psychological Review. 64 (3): 153—181. PMID 13441853. doi:10.1037/h0046162. 
• Steingrimsson, R.; Luce, R. D. (2006). „Empirical evaluation of a model of global psychophysical judgments: III. A form for the psychophysical function and intensity filtering”. Journal of Mathematical Psychology. 50: 15—29. doi:10.1016/j.jmp.2005.11.005. 

Spoljašnje veze

• Reflectance Data.
• Poynton's Color FAQ