Зоран Алексић Алекса
Зоран Алексић Алекса | |
---|---|
Датум рођења | 15. јун 1950. |
Место рођења | Зајечар ФНРЈ |
Зоран Алексић Алекса (Зајечар, 15. јун 1950) српски је дипломирани правник и аутор књиге Зајечарска рапсодија - Историја Зајечара кроз урбану музику 1940—2010.
Биографија[уреди | уреди извор]
Зоран је рођен у Зајечару, средином века, године, месеца, недеље, дана и сата, односно 15. јуна 1950. године у четвртак у пола дванаест. Завршио је Основну школу Ђура Јакшић и Гимназију у Зајечару и Правни факултет у Београду. Радио је као приправник у Окружном суду у Зајечару. Од 1978. године ради у Специјалној болници за рехабилитацију Гамзиград у Гамзиградској Бањи надомак Зајечара.[1] Ожењен је и има два сина.
Као тинејџер, шездесетих година двадесетог века, са школским друговима основао је ВИС Аполони, затим ВИС Деца цвећа, а 1975. године наступао је на Гитаријади у групи Привремена конструкција. Водио је диско-клуб Шашави мрав 1972. године и учествовао у оснивању Клуба љубитеља модерних игара "Мај" у Зајечару.[1]
Књига[уреди | уреди извор]
Зоран је 2006. године почео да прикупља материјал за књигу о музици у Зајечару. Године 2013. објавио је своју прву, за сада и једину, књигу Зајечарска рапсодија - Историја Зајечара кроз урбану музику 1940—2010. То је књига која представља вртлог документаризма, новинарства, историје и рокенрол заноса и фантазије. Књига је први пут представљена јавности 1. августа 2013. године на Ромулијани у оквиру 47. Гитаријаде, када је уводну реч дао Бранимир-Бане Локнер, музички новинар и рок критичар.[2][3] Свечана промоција Зајечарске рапсодије организована је у сали Музичке школе Стеван Мокрањац у Зајечару 3. октобра 2013. године. На промоцији су говорили Зоран Алексић, Петар Јањатовић, музички новинар, рок критичар и рецензент књиге и Александар Раковић, доктор историјских наука. Током промоције наступио је зајечарски рок бенд Мадицине изводећи нумере познатих светских извођача, које су припадале различитим декадама, почевши од '40-их година двадесетог века до двехиљадитих, на исти начин на који је и сама књига написана и подељена на декаде.[4]
Жељко Миловић, новинар и музички критичар, је објавио у црногорском недељном часопису Монитор чланак о Зорану и Зајечарској рапсодији.[5]
Поводом обележавања Националног дана књиге у Србији 28. фебруара 2014. године, Матична библиотека Светозар Марковић у Зајечару доделила је Зорану признање, Повељу Зајечарска књига године.[6] Он је уједно и први добитник ове награде установљене 2014. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Aleksić, Zoran Aleksa: "Zaječarska rapsodija - Istorija Zaječara kroz urbanu muziku 1940—2010.". Autorsko izdanje, Зајечар. 2013. ISBN 978-86-916669-0-3. стр. 355.
- ^ [„Зајечарска рапсодија : Гитаријада[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 07. 2013. г. Приступљено 26. 02. 2014. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ) Зајечарска рапсодија : Гитаријада]
- ^ „47. Зајечарска Гитаријада - Комплетан програм и сатница - Роцк Албум[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2013. г. Приступљено 26. 02. 2014. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 02. 03. 2014. г. Приступљено 26. 02. 2014.
- ^ "Зајечарска рапсодија", Жељко Миловић, "Монитор". стр. 48. 20. септембар 2013.
- ^ „Зајечарска рапсодија - књига године![[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2014. г. Приступљено 28. 02. 2014. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- https://www.youtube.com/watch?v=xCh_uEIB_V4
- https://www.youtube.com/watch?v=WeO4GEHKciw&feature=youtu.be
- https://www.youtube.com/watch?v=Ld26q18AyJs
- https://www.facebook.com/zajecarska.rapsodija
- https://web.archive.org/web/20131020182849/http://rakovic.rs/index.php?lang=sr
- Spomenar o „Gitarijadi“ („Politika“, 2. avgust 2015)