Jajoi keramika

Jajoi keramika je tip keramike nastao tokom Jajoi perioda japanske istorije ( 300 g. pre n.e. – 300 g.n.e ), neposredno nakon Đomon perioda.

Prvi nalazi keramike koja se može definisati kao keramika perioda Jajoi pronađeni su na lokalitetu Mukogaoka u blizini Univerziteta Tokio.

Periodizacija Jajoi perioda

Japanski naučnici dele period Jajoi kulture na tri faze:

1.    Rani Jajoi (300 god. p. n. e. - 100 god. p. n. e.) - intenziviranje zemljoradnje i početak korišćenja metala;

2.    Srednji Jajoi (100 god. p. n. e. - 100 god. n.e.) - dalji razvoj korišćenja metala, poseban razvoj kulture bronze u Severnom Kjušu i Centralnom Japanu (Kinaj), razvoj keramike i proizvodnje pirinča

3.    Kasni Jajoi (100 god. n.e. - 300 ili 250 god. n.e.) - jačanje plemenskih saveza i diplomatski kontakti sa Kinom, dobijanje zlatnog pečata od kineskog cara

Sam početak perioda Jajoi često je veoma teško razdvojiv od perioda Jomon. Zanimljivo je da su prvi tipovi keramike koji se mogu datovati kao keramika Jajoj tipa, kao i oruđa i način sahranjivanja veoma malo razlikuje od nasleđa perioda Jomon. Ono što je ubrzalo prihvatanje kontinentalnih kulturnih modela jeste sve veća ekspanzija kineskih dinastija Han i sve veći broj imigranata s početka III veka p. n. e.

Opšte karakteristike

Keramika je u periodu Jajoi uglavnom pravljena uz pomoć grnčarskog točka i zbog toga je ograničena na svega nekoliko oblika i načina dekorisanja.Ono što je karakteristično za keramiku ovog perioda je da je crvenkaste boje i da je, u odnosu na prethodni period (Đomon) , glina velike čistoće. Keramika je fine izrade, tanjih zidova, pečena najverovatnije u otvorenim pećima na temperaturama od 800-900 °C , većim od onih koje su korišćene u periodu Đomon.

Generalno gledano, keramika perioda Jajoi sadrži manje organskih materija od keramike perioda Đomon; karakterišu je oble linije, spoljna površina je polirana ili ponekad oslikana geometrijskom šarom.

Nastanak

Nastanak – Opšte je prihvaćeno da je Jajoi tip keramike na Japanska ostrva stigao sa azijskog kontinenta, ali je njene početke skoro nemoguće razlikovati od poznih faza razvoja keramike Đomon  u severnom delu ostrva Kjušu. I ako se kontinentalni uticaji čine jasnim, nije baš sasvim sigurno da se radi o „uvozu“  stila koji se mogao porediti sa uvozom metala i dekoracija koje su primenjivane na predmete čitavog bronzanog perioda. Bez sumnje je grnčarski točak u Japan došao iz Koreje, ali nije korišćen u svim delovima Japana sve do srednjeg perioda Jajoi, kada je pojačan kontinentalni uticaj. Dakle, jedino sa sigurnošću može biti rečeno da se prvobitno razvila u severnom delu Kjušu ostvra (oko 300. g.pre.n.e.) , mešanjem novopristiglih tehnika pravljenja i dekorisanja keramike sa tradicionalnim odlikama Đomon keramike.

Nalazišta

U ranom Jajoi periodu, sama keramika a i tehnika uzgoja pirinča na vlažnim poljima, proširili su se po zapadnom Japanu migracijama stanovništva sa severnog Kjušua. U zapadnom Japanu, Jajoi keramika, zamenila je keramiku Đomon perioda, dok se u istočnom Japanu mešala sa tradicionalnim ukrašavanjem u zapadnom Japanu. Smatra se da svaki od ovih stilova predstavlja zasebnu fazu Jajoi perioda.Đomon tipa, tako poprimajući mnoge njegove karakteristike.

Prema tome, Jajoi stil zapadnog i istočnog Japana, znatno se razlikuju, zbog čega se ovaj tip keramike priznao kao zaseban od Đomon tipa tek nakon iskopavanja Mukogaoka školjčanog nanosa u Jajoi delu Tokija 1884. godine.

Tokom iskopavanja Karako lokaliteta u Nara prefekturi od 1936-1937. godine, identifikovano je pet različitih tipova Jajoi keramike zapadnog Japana.

Podela i periodizacija keramike

Podela Jajoi keramike ravnomerno prati podelu samog Jajoi perioda, i prema tome deli se na:

•   Rani tip (300.g.pre.n.e. – 100 g.pre.n.e. ) – u literaturi se može pronaći pod imenom „Agata“ . Teško se razdvaja od finalne keramike perioda Đomon. Karakteriše je utiskivanje, najčešće školjčanih oklopa, na površinu još vlažnih glinenih posuda. Obod posude izvijen je ka spoljašnjosti i najčešće je zadebljan. Za oblast oko unutrašnjeg mora karakteristično je prisustvo vaza koje imaju jasno izražen vrat sa ručama pričvršćenim na najširem delu posude.
•  Prelazni tip ( 175. g.pre.n.e. – 100. g.pre.n.e. ) – „Urivara“ tip keramike karakterističan je za prelaznu fazu između ranog i srednjeg perioda Jajoi i predstavlja savršeniji oblik tipa keramike „Agata“.
• Srednji tip ( 100.g.pre.n.e. – 100. g.n.e.) – „Suga“ tip keramike kompletno dominira na teritoriji severnog dela ostrva Kjušu u srednjem periodu Jajoi. Keramika u tom periodu morala je da zadovolji veliku potražnju za pogrebnim ćupovima. Može se primetiti da su ćupovi dostigli visok nivo standardizacije, što ukazuje na obavezno postojanje radionica specijalizovanih za podmirivanje pogrebnih potreba stanovništva  jednog naselja u periodu Jajoi. Površina keramike Suga tipa je nedekorisana ili označena horizontalnim linijama na površini. Međutim, nisu samo pogrebni ćupovi bili lišeni dekoracije. I keramike za kućnu upotrebu bila je gotovo nedekorisana, a u slučajevima kada je dekoracija bila prisutna ograničavala se samo na spoljni deo oboda posude. Za srednji Jajoi period karakteristična je i šara nanošena češljem koji neki naučnici smatraju i primarnim oblikom dekoracije u srednjem periodu Jajoi u oblasti Kansai, gde je ova keramike dostigla izuzetnu prefinjenost. Važno je naglasiti  da je ovakav način ukrašavanja keramike ograničen na regiju Kansai i da se nije proširio ka severu gde je bilo prisutno zonsko ukrašavanje konopcem, što neki od stručnjaka smatraju evouliranjem stila keramike iz finalnog perioda Đomon koji je dominirao severnim delom Japana .
•   Kasni tip ( 100.g.n.e. – 300. g.n.e. )  – „Šinazava“ tip . Za ovaj tip keramike može se reći da je naslednik keramike ukrašene češljem, ali na ovom tipu keramike dekoracija nije nužno prisutna. Za ovaj period razvoja keramike kerakterističan je i znatan razvoj peharastih posuda čija postolja progresivno rastu u visinu, dok u jednom momentu u poznom Jajoi periodu nisu dobila oblik pijedestalnih pehara. Iz ovog perioda datira i velik broj meramičkih nalaza koji ukazuju na značajnu upotrebnu vrednost koju su ovi pehari imali u svakodnedvnom životu ljudi.

Spoljašnje veze

• enciklopedija "Britannica"