Јајој период

Из Википедије, слободне енциклопедије

Период културе Јајој је, према јапанским историчарима, прелазни период између каменог и металног доба, односно време у коме су истовремено постојала камена, бронзана и метална оруђа.

Развој металног доба, обично, почиње појавом бронзаних оруђа, после којих се јављају гвоздена оруђа. Јапан је међутим, под утицајем кинеске културе династије Хан, ушао у период гвозденог доба непосредно из каменог доба. Због тога су у почетном периоду металног доба у Јапану истовремено коришћена камена, бронзана и гвоздена оруђа.[1]

Периодизација[уреди]

Јапански научници деле период Јајој културе на три фазе:

  1. Рани Јајој (300 год. п. н. е. - 100 год. п. н. е.) - интензивирање земљорадње и почетак коришћења метала;[2]
  2. Средњи Јајој (100 год. п. н. е. - 100 год. н.е.) - даљи развој коришћења метала, посебан развој културе бронзе у Северном Кјушу и Централном Јапану (Кинај), развој керамике и производње пиринча
  3. Касни Јајој (100 год. н.е. - 300 или 250 год. н.е.) - јачање племенских савеза и дипломатски контакти са Кином, добијање златног печата од кинеског цара

Сам почетак периода Јајој често је веома тешко раздвојив од периода Јомон. Занимљиво је да су први типови керамике који се могу датовати као керамика Јајој типа, као и оруђа и начин сахрањивања веома мало разликује од наслеђа периода Јомон. Оно што је убрзало прихватање континенталних културних модела јесте све већа експанзија кинеских династија Хан и све већи број имиграната с почетка III века п. н. е.

Опште карактеристике[уреди]

У време када су се преци савремених Јапанаца, живећи изоловано на Јапанским острвима, налазили дужи период на културном нивоу каменог доба, на континенту је народ Хан већ ушао у метално доба. Династија Хан ширила је свој утицај на околне земље, укључујући Корејско полуострво и Јапанска острва.[3]

Ране кинеске хронике у три наврата говоре о Јапану (Историја ране династије Хан) из I века п. н. е., у којој се, у географском прегледу, наводи да на острвима у океану, близу Ло-ланг живе људи народ Ва, који су подељени у више од 100 краљевства и да периодично (годишње) плаћају данак кинеском императору.

Постоји мишљење да су носиоци културе Јајои, била прекоморска племена из Јужне Кореје која су се доселила на Јапанска острва и покорила племена, носиоце културе Јомон. Досељеници, чији је ниво социјално-економског развоја био виши него код староседелаца и који су достигли савршеније производне односе у пољопривреди и занатству, донели су са собом бронзана и гвоздена оруђа, културу гајења пиринча, довели коње, краве.

Друштвени односи[уреди]

Са развитком земљорадње са наводњавањем, за обраду и иригацију земљишта био је потребан заједнички рад у знатно већем обиму него у данашње време. Људи су почели да се концентришу у насељима (земљорадничка заједница). Појавила се могућност сакупљања вишка намирница, издвојили су се људи који су располагали већим или мањим богатством, зависно од количине коришћења радне снаге. Они који су имали вече богатство потчињавали су оне који су имали мање, претварајући их понекад у своје робове. Тако се стварао систем односа класне експлоатације.

Записи у хроници Хан Шу да народ Ва има више од сто држава, дозвољава претпоставку да је веч тада у Јапану постојало више од „сто држава“ (вероватно племенских заједница или савеза). У кинеским летописима јапанска земљорадничка заједница (означава се идеограмом „држава“ - куни) се састојала од села (мура), а села од кућних заједница (шитаи, кјотаи), идентичних великој породици (задрузи), која је територијално представљала газдинство (ко), газдинство се састојало од 5-6 насеобина типа земуница (татеана).

Племенски савез Јаматаи[уреди]

Основу стварања државне организације Јапана представља савез племена. Наиме, у току међусобних, сталних ратовања племена долазило је до њиховог мешања и стварања савременог облика Јапанаца, продубљивало се распадање поретка првобитне заједнице, стварао се слој имућних чланова заједнице који су били на челу великих породичних групација (задруга), формирала се јапанска народност.

У току борбе племена формиран је племенски савез, које је, по подацима конеских летописа, на челу била жена Химико. Период владавине Химико био је приближно од 173. до 250. године н.е. Овај племенски савез Јаматај налазио се или на острву Кјушу или на острву Хоншу.

Референце[уреди]

  1. ^ „Yayoi Culture“. Japanese Archaeology. Charles T. Keally. 3. 6. 2006. Приступљено 19. 3. 2010.. 
  2. ^ Shōda Shinya (March 2007). Bulletin of the Society for East Asian Archaeology. 1. Society for East Asian Archaeology Приступљено 10. 11. 2007.. 
  3. ^ The Origin of the Farming in the Yayoi Period and East Asia: Establishment of High-Precision Chronology by Carbon 14 Age Analysis, National Museum of Japanese History

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јајој период