Jonatan

Jonatan
Car David i Jonatan

Jonatan (יור. יונתן‎, יונאטן hebrejski. „Bog daje“ ili „Božji dar“. Reč „נאטאנ“ znači „dao“.) — stariji sin cara Saula, drug Davida.

Biblijski narativ

Ništa se ne zna o Jonatanovom detinjstvu. Prvi put se pominje tokom rata koji je njegov otac započeo protiv Filistejaca (1 Car. 13, 2), u borbi protiv koje je prošao ceo život Saulovog sina. Kao i njegov otac, Jonatan se isticao snagom i okretnošću (2Kar. 1:23), čemu dokaz služe njegovi vojni podvizi pod Mihmasom. Takođe je bio poznat po svojoj veštini u vojnim vežbama u streljaštvu i praćkama (2. Kraljevima 1:22).

Jonatanov prvi vojni podvig bio je poraz filistejskog garnizona kod Geve. Nenaoružani i izgubljeni duhom, Izraelci su izgledali potpuno bespomoćni pred Filistejcima. Oružja gotovo da nisu imali (1Kar. 13:19-22), tako da su neki Jevreji, u krajnjem očaju, napustili svoje domove i otišli ​​preko Jordana u zemlju Gada i Galada (1Kar. 13:6-7). U ovoj kritičnoj situaciji, Jonatan je odlučio da hrabro pokuša da napadne filistejski logor u Mihmašu samo sa jednim od svojih naoružanih ljudi (1Kar. 14). Ne rekavši nikome o svojoj nameri i čvrsto se uzdajući u pomoć Božiju, on je zajedno sa oklopnikom prešao klisuru, napao prednji neprijateljski odred sa takvom naglom i uspehom da je celu neprijateljsku vojsku zahvatio iznenadni teror, koji je bio još pojačan. zahvaljujući čudesnoj pomoći Božijoj (1. Car. 14, 14-20). Saul je stigao sa svojom vojskom da pomogne Jonatanu, i kao rezultat toga došlo je do potpune pobede nad neprijateljima Izraela.

Tokom bitke, koja je trajala ceo dan, i sam Jonatan je bio izložen velikoj opasnosti, usled Saulove nepromišljene kletve nametnute narodu i vojsci – kletvi da ne jedu hranu dok Filistejci konačno ne budu poraženi (1. Car. 14: 24). Jonatan, ne znajući za ovaj svečani zavet i umoran od svojih vojnih podviga, okusio je divlji med koji je našao u šumi. Tako je kletva prekinuta, i gnev Božiji nije odlagao da se otkrije (1. Car. 14, 37). Saul, želeći da sazna uzrok toga, svečano je izrekao hitnu smrtnu kaznu onima koji su zgrešili, iako je to bio njegov rođeni sin Jonatan. I reče Saul Jonatanu: "Reci mi šta si učinio? A Jonatan mu reče: Našao sam kraj štapa koji je u mojoj ruci, malo meda? I sada moram da umrem“ (1Kar. 14:43). Ali zahvalni narod je spasao Jonatana od neposredne smrti. Ustao je kao jedan protiv smrtne presude koju je car objavio nad Jonatanom, — „i oslobodi narod Jonatanov, i ne umrije“ (1. Car. 14:45).

Prijateljstvo sa Davidom

Odnos Davida i Jonatana bio je primer idealnog prijateljstva u Bibliji, kako u jevrejskoj (Avot 5:16), tako i u hrišćanskoj tradiciji. Oni postaju bliski prijatelji praktično posle prvog susreta: „Jonatan je sklopio savez sa Davidom, jer ga je voleo kao svoju dušu“ (1. Kar. 18:3). Kada je Saul, podstaknut mržnjom prema Davidu, hteo da ga ubije, Jonatan je dvaput spasavao Davida od smrti, često čak i rizikujući sopstveni život (1. Kar. 19:1-7, 1. Kar. 19:20). Saul je sa gnevom govorio o tome: „Sine nedostojni i neposlušni! Zar ne znam da si se sprijateljio sa Jesejevim sinom na svoju sramotu i na sramotu svoje majke?' (1 Car. 20:30). Jonatan je bio svestan da će očinski presto, za koji je prirodno mogao da smatra da mu po pravu pripada, posle smrti njegovog oca pre ili kasnije preći na Davida, ali pomisao na to nikada nije prekinula niti zasenila srdačne prijateljske odnose među njima. Kada je David postao kralj, Jonatan nije želeo ništa više za sebe nego da mu i dalje bude drug (1. Car. 23:17). Posle nasilne eksplozije Saulovog gneva protiv Davida i njegovog bekstva iz kraljevske palate, Jonatan je video Davida samo jednom. Bilo je to u šumi, u pustinji Zif. Ovde je Jonatan našao Davida, i tu su obnovili svoj savez pred Gospodom, i oprostili se poslednji put (1. Car. 23, 18).

Smrt i sahrana

Zajedno sa svojim ocem, Jonatan je učestvovao u bici na gori Gilboa, koja se pokazala kobnom za Saulov dom — sam kralj i njegova tri sina su poginuli (1Kar. 31:2). Filistejci su okačili njihova tela na zid Bet-Sana, ali su stanovnici Jabeša uklonili ostatke i zatim ih spalili (1. Car. 31:12). Kada je saznao za smrt Saula i Jonatana, David je svoju tugu izrazio pesmom: „Tugujem za tobom, brate moj, Jonatane, bio si veći od mene. Tvoja ljubav je bila veća od ljubavi žene" (2. Car. 1:17-27). Posle Jonatana, ostao je njegov petogodišnji sin Metivostej, preko koga se Jonatanova porodica nastavila sve do vremena proroka Jezdre (1. Dnev. 9:40).