Julski stub

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Julski stub
Julski stub
Opšte informacije
MestoPariz
Opština4. arondisman
Vreme nastanka(1831–1840)
Duh Slobode, Augustin Dumon

Julski stub (franc. Colonne de Juillet) je monumentalni stub u Parizu postavljen u znak sećanja na Revoluciju iz 1830. Nalazi se u centru Trga Bastilje i slavi Trois Glorieuses — „tri slavna“ dana 27–29. jula 1830. kada je pao Šarl X, kralj Francuske, i početak „Julske monarhije“ Luja-Filipa, kralja Francuske. Građen je između 1835. i 1840. godine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi projekat za jedan komemorativni stub, onaj koji bi obeležio pad Bastilje, bio je predviđen 1792. godine, a kamen temeljac je postavljen 14. jula 1792. godine; ali projekat nikada nije stigao dalje od toga. Kružni bazen u kome se nalazi postolje nastao je za vreme Carstva kao deo Slona Bastilje, fontane sa slonom u centru. Slon je završen po nacrtima Persijea i Fontena u polutrajnoj štukaturi, ali stalna bronzana skulptura nikada nije poručena zbog ograničenih finansija u poslednjim danima Carstva. Njegova niska baza je zadržana da podupire postolje stuba.

Spomenik, izrađen kao korintski stub, projektovao je arhitekta Žan-Antoan Alavoan, po nalogu Luja-Filipa: Trg Bastilje je zvanično izabran za lokaciju 9. marta 1831, a građanin-kralj postavio prvi kamen 28. jula 1831. godine, na godišnjicu revolucije koja ga je dovela na vlast; u Panteonu je tom prilikom otpevana himna sa rečima Viktora Igoa i muzikom Ferdinanda Erolda. Julski stub je izgradio Alavoanov partner u projektu, Žozef-Luj Dik. Svečano je otvoren 28. jula 1840. [1] Muzika komponovana za tu priliku bila je Grande symphonie funèbre et triomphale Hektora Berlioza, koja je izvedena na otvorenom pod dirigentskom palicom samog Berlioza, predvodeći povorku muzičara koja se završila na Trgu Bastilje. [2] Žan-Pjer Montanji je tom prilikom dodelio spomen medalje. [3]

U osnovi je uređen kolumbarijum za prijem posmrtnih ostataka 615 žrtava Julske revolucije. Još 200 žrtava Revolucije 1848. kasnije je sahranjeno u tom prostoru; na trgu je simbolično spaljen tron Luja-Filipa, jula 1848. godine.

Opis[uredi | uredi izvor]

Julski stub se sastoji od dvadeset i jednog valjkastog dela od livene bronze, težine je preko 74 000 kg; visine 47 m, a sadrži unutrašnje spiralno stepenište, i počiva na bazi od belog mermera ukrašenoj bronzanim bareljefima, od kojih je najpoznatiji lav [4] Antoana-Luja Barija. Petlovi na uglovima su takođe od Barija. Stub je graviran imenima u zlatu onih koji su poginuli tokom julske revolucije 1830. godine. [5] Nad korintskim kapitalom je galerija širine 4,9 m, nadvišena pozlaćenim globusom, na kome stoji kolosalna pozlaćena figura, Ogistena Dimoa, Génie de la Liberté („Duh slobode“). [6] Smešten na jednoj nozi u maniru Đambolonjovog Merkura, zvezdama ovenčani akt maše bakljom civilizacije i ostacima svojih polomljenih lanaca. Ranije se ova figura pojavljivala i na francuskim kovanicama od deset franaka. Gistav Flober, u Sentimentalnom obrazovanju, upoređuje statuu sa velikom zlatnom zvezdom koja sija na istoku. [7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Baedeker, Paris and Its Environs 1874:61f.
  2. ^ Berlioz, Memoirs chapter 50, noted by The Hector Berlioz website.
  3. ^ „Jean-Pierre Montagny”. Arhivirano iz originala 27. 07. 2011. g. Pristupljeno 02. 07. 2022. 
  4. ^ The sun is in the zodiac sign of Leo in July.
  5. ^ A commemorative plaque at the base reads "À la gloire des citoyens français qui s'armèrent et combattirent pour la défense des libertés publiques dans les mémorables journées des 27, 28, 29 juillet 1830".
  6. ^ A repetition is conserved at the Musée du Louvre: (On-line catalogue entry)
  7. ^ Flaubert, L'éducation sentimentale, Gallimard, Paris, 1965 p.84

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јулски_стуб&oldid=26799870”