Ćeltaš
Ćeltaš je mesto koja se nalazi na južnom obodu Pirotskog polja, nedaleko od sela Barje Čiflik.[1] U užem smislu, toponimom Ćeltaš označava se brdašce koje je danas delimično pod borovom šumom.
U samom podnožju ovog uzvišenja nalaze se dva vrela čijim se isticanjem formira tok Bezdanske rečice. Rezultati crpenja zapadnijeg vrela po imenu Bezdan ukazuju na mogućnosti dobijanja do 20 l/sek voda. U njegovoj neposrednoj blizini locirano je i vrelo Ćeltaš, približno iste obilnosti, čiji je deo voda zahvaćen kaptažom.[2] Zbog treseta, čija se debljina kreće od dva do tri metara, priobalje rečice obraslo je travom koja se kosi, povremeno je barovito i pokriveno barskim biljem i rastinjem.[3]
Mesto je dobilo naziv od turske reči ,,kel’’ (ćelav) budući da je u prošlosti to bio teren bez drveća. Ovuda je nekada prolazio antički put Via Militaris, a u osmansko doba i jedan krak čuvenog Carigradskog druma koji je zaobilazio močvarni teren ondašnjeg Barja, o čemu svedoče arheološki nalazi. Veruje se da su se ovde za vreme Rimljana nalazili kula i vojni logor, te da je ceo prostor bio opasan kamenim zidinama. Kula je prema predanju bila namenjena stanovanju zapovednika vojske i njegove porodice, ali su je Turci porušili, a sve pomoćne zgrade spalili. Navodno je na razvalinama rimske kule u vreme Turaka podignuta crkva Svetog Ilije, koja je više puta rušena i spaljivana. Savremena, obnovljena crkvica smeštena je u zapadnom delu Ćeltaša, prema Barje Čifliku, neposredno iznad vrela Bezdan. Svake godine meštani Barje Čiflika obeležavaju na ovom mestu Ilindan.[1][4]
U vreme srpsko-bugarskog rata 1885. godine nadomak Ćeltaša odigrao se sukob zaraćenih strana, a nedaleko od Bezdanske reke jedan nepoznati srpski vojnik uspeo je u tom okršaju da izbaci iz stroja šest bugarskih vojnika, pre nego što je i sam stradao. Prozvan je Momčilo Obilić, a pored mesta gde je položio svoj život 1887. godine podignut je spomenik Neznanom srpskom junaku sa sledećim natpisom:[5]
Na ovom mestu stekao si večnu slavu,
sa šest bugarskih zamenio svoju glavu,
sa junaštva svog međ’ nama si večno živ,
a i pokolenja neka znaju da si bio div.
Prvobitni spomenik porušila je bugarska okupaciona vojska 1943. godine. Obnovljen je nakon Drugog svetskog rata, a na istom mestu podignut je i spomenik Miloradu Mančiću Lukanjcu, smrtno ranjenom na Ćeltašu 20. avgusta 1943. godine. Lukanjac, borac Nišavske partizanske čete, neočekivano je sa dva saborca naišao na bugarsku patrolu koja je ovde izvodila vojnu vežbu, i u razmeni vatre do koje je došlo bio teško ranjen. Istog dana prebačen je u pirotsku kasarnu, potom i bolnicu, gde je bio podvrgnut zverskom mučenju i saslušavanju. Umro je u teškim mukama. Spomenici su danas u nezavidnom stanju usled zapuštenosti i nebrige.[1] Na ploči u podnožju spomenika uklesan je zapis sledeće sadržine:
Na ovom mestu stekoste večnu slavu a hrabrošću svojom pokazaste kako se domovina brani
Podružnica nosilaca Albanske spomenice 1915/16 g. u Pirotu obnovi spomenike na dan proboja Solunskog fronta 15. septembra 1972 god. predajući iste omladini uz zavet na čuvanje
S početkom industrijalizacije Pirota i postavljanjem pitanja energetskih izvora, tridesetih godina 20. veka gradom je počela da se pronosi priča o navodnim izvorima nafte ili zemnog gasa na ivici Barja prema Ćeltašu. Takvi navodi potkrepljivani su sećanjima starijih građana koji su svedočili da su na ovom potezu u vreme Turaka izbijali zapaljivi gas i nafta, te da su jednom prilikom goreli čitava tri meseca. Turci su, prema predanju, preko zapaljenog mesta navrnuli rečicu sa izvorišta kod Ćeltaša i tako gasili vatru.[6]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Crkva Sv. Ilije na Ćeltašu -
Crkva Sv. Ilije na Ćeltašu, crkveno dvorište -
Unutrašnjost crkve Sv. Ilije na Ćeltašu -
Spomenik Neznanom srpskom junaku i Miloradu Mančiću Lukanjcu na Ćeltašu
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Mitić, Goran (2018). Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju. Pirot. str. 55—58.
- ^ Mandić, Mihajlo (2015). „Karstna vrela Pirotske kotline”. Pirotski zbornik. 40: 221, 222.
- ^ Ćirić, Jovan (2008). „Topografija Pirota - Prilog za enciklopediju”. Pirotski zbornik. 32-33: 182, 183.
- ^ Nedeljković, Vidoje (2009). Barje Čiflik. Pirot. str. 61.
- ^ Lilić, Borislava (1994). Istorija Pirota i okoline. Deo 2, Pirot u sastavu srpske države 1878-1918. godine. str. 317.
- ^ Panajotović, Tomislav (1982). Pirot kroz vekove : istorijski događaji, zapisi, predanja, sećanja, ljudske sudbine. Pirot. str. 148, 149.