Пирот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пирот
Pirot - Crveni trg nocu.jpg
Панорама Пирота
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пиротски
Град Пирот
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 38.785
Положај
Координате 43°09′07″ СГШ; 22°35′06″ ИГД / 43.151833° СГШ; 22.585° ИГД / 43.151833; 22.585Координате: 43°09′07″ СГШ; 22°35′06″ ИГД / 43.151833° СГШ; 22.585° ИГД / 43.151833; 22.585
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 367 m
Пирот на мапи Србије
Пирот
Пирот
Пирот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18300
18303
18308
Позивни број 010
Регистарска ознака PI

Пирот је град у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 57.928 становника на територији града са околним насељима, док је у самом граду било 38.785 становника (према попису из 2002. било је 40678 становника).

Име[уреди]

Са доста се сигурности може тврдити да је Пирот изграђен на простору римског Туреса, важне станице између античког Наиса и Сердике. На месту Туреса је у византијском периоду изграђено утврђење Квимедава (Quimedava), док град у 12. веку помиње и арапски путописац Идриси као Атруби.[1]

Први помен назива Пирот потиче из 1498. године. Дубровчани су га такође називали Пирот. Турски извори Пирот називају искључиво Шехиркеј (Şehirköy), док су страни путописци најчешће користили искварену верзију турског имена: Sareck, Schardiu, Zarchin.[2]

Историја[уреди]

Град добија на важности пред крај 14. века, као погранична српско-бугарска тврђава. Но, пред Косовску битку град је порушен и више никад није стекао важност једног великог утврђења.[1] Бертрандон де ла Брокијер је у свом путопису 1432. приметио да у граду живи мало Турака.[3]

Пирот је пао под османску власт 1444. године. Османлије су тврђаву сасвим запустили, те је путописци из 16. века, као и Евлија Челебија, описују као пропалу.[4] У контрасту са тврђавом, путописци 16. века варош Пирот описују као изузетно лепу. Пиротска варош, као и пут према Цариграду, били су почетком османске владавине премештени са брда Сарлака у алувијалну раван. Насеље је било знатне величине, и од самог почетка османске власти је било седиште нахије.[5] По свој прилици су муслимани били већина или бар у знатном броју током овог периода. Врло је вероватно да је Пирот један од градова у којима је вршена колонизација муслиманског становништва, пошто се у граду помињу вакуф султана Мехмеда (који су чинили Велика џамија и дућани), као и дервиши.[5]

Осим тога, Пирот је постао и знатно трговачко средиште: 1498. се у њему помињу тројица дубровачких трговаца. Прва двојица, Радоје Стјепановић и Милиша Радичевић, развили су велики посао у самом граду у оквиру сопствене компаније, имајући много дужника у граду и окружењу, нарочито у Дубочици. Трећи, Михо Жила, радио је самостално као посредник између Дубровчана у Дубровнику и Видину.[6]

Највероватније пред крај 15. века добио је крај хамам и каравансарај. Француски дипломата и путописац Мишел Кикле забележио је да град има два хана, а Евлија Челебија да град има још 7 основних школа, 2 мала хамама и 200 дућана. Према дефтеру с почетка владавине султана Сулејмана Законодавца, у граду су постојала 4 месџида и 1 џамија. Још један месџид се помиње 1544, а 1570. и нова џамија извесног Искендер-бега. Попис из 1544. и Евлија Челебија такође помињу мали дрвени мост на Нишави са једним луком. Према путопису Штефана Герлаха, хришћани нису имали цркава, док други путописац, Џон Бурбури, помиње три цркве, од којих је једна раније припадала доминиканцима.[7]

Први попис, с почетка владавине султана Сулејмана Законодавца, помиње у граду 142 муслиманска домаћинства (од чега 40 новопреверених) и 23 неожењена мушкарца, док је хришћана било 23 домаћинства и 3 удовице. Попис из 1544. помиње 164 муслиманска домаћинства, док је хришћанских било 26 и 1 неожењени мушкарац. Попис из 1570. помиње 197 муслиманских кућа и 5 неожењених (од тога новопреверене 42 куће), а 35 хришћанских кућа, уз 1 неожењеног. Пред крај 16. века било је 141 кућа муслимана, уз 16 неожењених, и 74 хришћанске куће, уз 2 неожењена. Уз њих је уписан и џемат Цигана муслимана, 9 кућа и 2 неожењена. У 16. веку се број махала повећао са 5 на 7, да би по попису 1637. пао на 6.[8]

У 16. веку занатлије су биле искључиво муслимани. Помињу се сарачи, кожари, поткивачи, кројаџи, неџари, касапи, масери, ковачи, шапуџије, мутапџије, бербери, златари, обућари, сапунџије, бакали, чизмари и дрводеље. Међу хришћанима једном су забележени грнчар, касапин и кројач. Приходи од трговине (ихтисаб и изхар) износили су крајем 16. века око 1.000 акчи. Укупан приход од вароши износио је тада 12.125 акчи.[2]

Географске одлике[уреди]

Град Пирот се граничи са четири српске општине Димитровград, Књажевац, Бела Паланка и Бабушница, као и са Бугарском на дужини од 65 km.

У околини Пирота налазе се бројне познате планине као што су: Стара планина, Влашка планина, Белава, Сува планина, итд.

Кроз град Пирот протичу реке: Нишава, Јерма, Расничка река, Темштица, Височица... Ова општина има и три језера - Завојско језеро, Крупачко језеро и Суковско језеро.

Пиротска општина има површину 1.235 km², у њој се налази преко седамдесет насеља, међу којима је и град Пирот. Према попису из 2002. године у општини Пирот је живело 63791 становника. У самом граду живи око 45.000 становника. Око 22.000 становника живи у селима општине Пирот.

Геолошке одлике[уреди]

Котлина у којој је настао Пирот је тектонског порекла, вероватно још пре олигоцене старости, а сасвим сигурно олигоцене[тражи се извор]. Преживевши језерску фазу, која је оставила трагове у вишим регијама на висинама изнад 570 и 600 m, у облику абразивних трагова[тражи се извор]. Котлину су у току језерског трајања испуниле дебеле наслаге језерских седимената.

Зграда Суда у Пироту
Пазарска Црква у Пироту
Пирот са разгледнице, 1900.

По завршетку језерске фазе, негде крајем плиоцена котлина је ушла у флувијалну, која и сад траје[тражи се извор]. Преко осушеног језерског дна потекло је плеистоцена Нишава. Изнад и испод неогеног покривача налази се врло жива геолошка и тектонска структура пиротске котлине.

Доминирају кречњаци различите старости и састава. Поред тога у доброј мери су заступљени терцијарни лапори и пешчари. На раседним линијама северозападно од Пирота - на Момчиловцу, западно од жуковског моста и на Провалији јављају се у издашној мери стене еруптивног порекла - андезити.

Појава андезитских стена, тектонски предиспонирана врела и терме (Бањица и Даг бањица) и геолошко морфолошка шароликост простора говори о врло живој и интересантној тектонској и егзогеној активности.

На северу и североистоку од Пирота пружа се Стара планина, највећа у Србији, са врхом Миџором служи као државна граница између Србије и Бугарске. Спада у ред најлепших српских планина. Растојање од Пирота до подножја Миџора износи око 30 km.

Стара планина је богата разном врстом дивљачи. Последњих година развија се планински туризам и подигнути су многи објекти на Планинарском дому и Врелу за спорт и рекреацију.

Јужни обод пиротске котлине чине огранци Влашке планине у чијем јужном делу је река Јерма усекла веома живописну композитну долину. Овом долином, стриктно пратећи корито реке изграђен је асфалтни пут који на 12 km од ивице котлине путника води до манастира Свети Јован Богослов - Погановски манастир. Још толико даље према југу пут наставља до Звоначке бање.

Западни део пиротске котлине чине огранци Суве планине, која почиње код Пирота Белавом, преко чијих превоја на југозападу пролази асфалтни пут који преко Бабушнице, Власотинца и Лесковца одводи до јужног Поморавља. Преко превоја, на северозападу, пролазио је стари Цариградски друм преко Беле Паланке до Ниша.

На северу се пиротска котлина сужава и чини уску долину Нишаве између огранака Суве и Сврљишких планина, коју магистрални пут, међународна саобраћајница доводи путнике до Ниша. Сићевачка клисура је после Ђердапске највећа пробојница у Србији, дугачка 17 km. Омањом островичком котлином подељена је на горњи кањонски и доњи клисурасти део.

Клима[уреди]

Клима Пирота је умерена. Пролећа су влажна и пријатна, лета топла, јесени благе и дуге а зиме претежно хладне[тражи се извор]. Често дувају ветрови из разних праваца. У зимским месецима преовлађују источни и северни ветар или северац (кошава)[тражи се извор]. С пролећа повремено дува са југа топлији ветар. Њега називају и развигорац јер повољно утиче на развој биљака. За време осталих годишњих доба преовлађују ветрови са северозапада и запада који доносе кишу.

Пирот са околином и градовима Нишом, и другим спада у најсувље градове. Највише падавина има у мају, јуну и октобру, а најмање у јануару фебруару и јулу[тражи се извор].

Најтоплији месец је јул са просечном температуром +25 °C, а најхладнији јануар са просечном температуром -1 °C[тражи се извор]. У зимским месецима дува северац са просечном брзином од 10 km/h[тражи се извор].

У пиротском крају највише шума има на Старој, Влашкој планини и Видличу. По планинама и брдима расте шумско дрвеће: поред зимзеленог, ту је и буква, цер, храст, бреза, граб и друго. На планинским пределима има ливада и бујних пашњака. На Старој планини на Копрену, на површини од 10 ha расте веома ретка биљка Росуља, Росна трава, Мухоловка[тражи се извор]. Ова чудна биљка танког, црвенкастог стабла прилагођена је за хватање и варање ситних животиња које се нађу на њој. Лист ове биљке лучи лепљив, миришљав сок који привлачи инсекте. Ово је вишегодишња биљка, висине 10-20 cm која расте на влажним пределима и веома ретко насељава Балканско полуострво.

Привреда[уреди]

Пирот се налази у пограничном простору Србије према Бугарској, располаже бројним и по облику појављивања разноврсним туристичким вредностима. Природа доминира над културно-историјским споменицима али се при туристичкој валоризацији мора уважавати принцип комплементарности како би се туристички потенцијали исказивали целовито.

Туристички потенцијали Пирота и околине су Планинарски дом, Завојско језеро, Врело, Звоначка бања. У граду се истичу Музеј Понишавља, уређује се тврђава Момчилов град, реконструисан је манастир Свети Ђорђе код села Темска, манастир Свети Јован Богослов - Погановски манастир; уређен је спортско рекреативни центар између Нишаве и ХЕ „Пирот“.

Овде се налази Железничка станица Пирот.

Култура[уреди]

Пирот је такође пун културних дешавања, почевши од највећег, „Пиротског културног лета“ који одржава сваког лета и који је препун различитих дешавања: Међународни фолклорни фестивал, мото скуп, скуп разних концерата како локалних, тако и веома популарних и познатих домаћих извођача. Можемо издвојити и јединствено светско такмичење у Пегланој Кобасици. Од културних добара, Пирот поседује доста објеката од културног значаја као што су: Стара Кућа или Конак Малог Ристе, Пазарска црква или Црква Рођења Христовог, Момчилов град, зграда Општинског суда у Пироту, зграда Гимназије у Пироту, кућа Стојана Божиловића Белог. У околини Пирота се такође налазе објекти од културног значаја а међу њима најпознатији су Погановски манастир у општини Димитровград, Суковски манастир, Темачки манастир, Бегов мост у Станичењу, црква Св. Петра и Павла у Рсовцима и др.

Овде се налази Народна библиотека Пирот.

Демографија[уреди]

У Пироту живи 32414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (38,1 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 13737 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Оваj град је великим делом насељен Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Жером-Адолф Бланки, прелазећи кроз Пирот, пише да је 1841. становништво овог града било око 15000.[9]

Демографија[10]
Година Становника
1948. 11.868
1953. 13.175
1961. 18.415
1971. 29.298
1981. 36.293
1991. 40.267 39.899
2002. 40.678 41.290
2011. 38.785

38785

Етнички састав према попису из 2011.[11]
Срби
  
35.435 91,36 %
Роми
  
1.878 4,84 %
Бугари
  
376 0,87 %
Горанци
  
80 0,20 %
Македонци
  
58 0,15 %
Југословени
  
43 0,11 %
Хрвати
  
35 0,09 %
Албанци
  
19 0,05 %
Црногорци
  
17 0,04 %
Муслимани
  
8 0,02 %
Мађари
  
6 0,01 %
Руси
  
4 0,01 %
Украјинци
  
4 0,01 %
Немци
  
3 0,01 %
Словенци
  
3 0,01 %
Русини
  
2 0,01 %
Словаци
  
2 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
Власи
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
остали
  
21 0,54 %
Регионална припадност
  
4 0,01 %
неизјашњени
  
636 1,64 %
непознато
  
148 0,38 %
укупно: 38.785


Познати становници[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 185.
  2. 2,0 2,1 О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 189.
  3. О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 186.
  4. Putopis Evlije Čelebije: Odlomci o jugoslavenskim zemljama, ed. H. Šabanović, Sarajevo 1967, 60
  5. 5,0 5,1 О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 186.
  6. О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 187.
  7. О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 188.
  8. О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 188-189.
  9. Жером Адолф Бланки, Voyage en Bulgarie pendant l’année 1841, pp. 162: ...que les Bulgares nomment Pirot. Cette ville importante renferme environ quinze mille habitants.
  10. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  11. Етничка структура након пописа 2011.
  12. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]