Džito
Džito (jap. 地頭), japanski termin, označava upravnika privatnog imanja (šoen), koji je imenovan od Kamakura šogunata. Najvažniji lokalni zvaničnik perioda Kamakura.[1]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Hompo džito (jap. 本補地頭), vojni sledbenici koji su dobili titulu upravnika vojnog imanja (džito) i postavljeni na posede koje je Minamoto Joritomo konfiskovao od poraženog neprijatelja posle Gempejskog rata (1180-1185) kao nagradu za njihovu vernost.[2]
Šimpo džito (jap. 新補地頭), upravnici vojnog imanja koje je imenovao Kamakura bakufu nakon Džokju rata 1221. godine na posede oduzete od poražene vojske carskog dvora. Većina novih džito-a nalazila se u centralnom i zapadnom Japanu, nad kojim je bakufu sada povećao svoj uticaj. Od ovog trenutka pa nadalje, položaj džito-a postao je istinski nacionalna institucija.[3]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 691. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 690. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 698. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.