Pređi na sadržaj

Аграрна мисао

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Agrarna misao
Naslovna strana prvog broja iz 1936. godine
Tipčasopis o poljoprivredi
IzdavačDruštvo Agrarna misao
Glavni urednikDr Milorad Nedeljković
Osnivanje1936
Jeziksrpski
Ukidanje1940
GradBeograd
ZemljaKraljevina Srbija

Agrarna misao bilo je društvo za podizanje sela i poljoprivrede, koje je osnovano 20. oktobra 1936. u Beogradu. Pod istim imenom, u periodu od 1936. do 1940. godine, izlazio je i časopis ovog društva u kome su se obrađivale teme iz domena poljoprivrede i sela.

Društvo Agrarna misao[uredi | uredi izvor]

Cilj ovog društva bio je podizanje značaja sela i poljoprivrede u domaćem privrednom i javnom životu. Da bi ovaj cilj i ostvarilo društvo je često priređivalo predavanja, sastanke i konferencije, izdavalo je i svoj list i osnivalo svoje čitaonice. Društvo je imalo svoj pečat sa svojim imenom i znakom - detelinom sa tri lista.[1]

Član ovog društva mogao je postati svaki punoletni građanin, koji je želeo da sarađuje na ostvarenju ciljeva društva, a upis u članstvo vršio se u sekretarijatu društva u Beogradu, ili u sekretarijatu odbora u unutrašnjosti. Uprava društva mogla je da neko lice ne primi kao člana, ukoliko je smatrala da nije pogodan za članstvo, a takva lica mogla je i da predloži skupštini na isključenje, ukoliko su već primljeni kao članovi.[2] Članstvo prestaje svojevoljnim istupanjem iz društva ili smrću nekog od članova. Članovi društva su plaćali redovnu mesečnu članarinu koja je iznosila 2 dinara.

Članovi su imali pravo da prisustvuju na svim predavanjima i događajima koje bi društvo organizovalo i da na njima učestvuju. Imali su aktivno i pasivno pravo glasa na skupštinama, kao i mogućnost da koriste čitaonice i druge ustanove društva. Dužnosti članova bile su da redovno plaćaju članarinu, da se odazivaju pozivima, da učestvuju u priredbama društva i propagiraju njegove ideje.[2]

  • Sednica društva Agrarna misao
    Sednica društva Agrarna misao
  • Zastava društva
    Zastava društva
  • Na skupštini društva
    Na skupštini društva

Na osnivačkoj skupštini Agrarne misli održanoj u Beogradu, za predsednika društva izabran je Dr Milorad Nedeljković, za potpredsednika Radivoje Tomašević, za sekretara Jevta Vasiljević, a za blagajnika Bogoljub Mihailović. Članovi Upravnog odbora bili su: Dr Aleksandar Petrović, Bojan Pirc, Nikodije Blagojević, Aleksandar Kovačević, Dragomir Stojanović, Damnjan Popović, Radoslav Bašić, Predrag Piletić, Pecija Petrović, Svetolik Latinović i Momir Stanisavljević. Upravni odbor bio je predstavnik celokupne organizacije i on je svake godine sazivao redovnu skupštinu društva, kao i vanredne skupštine. Odbor je bio predstavnik društva pred vlastima i sudovima.[2]

Postojali su i mesni odbori društva koji su se obrazovali u unutrašnjosti i oni su između sebe birali predsednike, potpredsednike i sekretare. Obrazovanje mesnog odbora se pismeno prijavljivalo glavnoj upravi u Beogradu. Ovi odbori su održavali svoje sednice i konferencije i o svom radu su izveštavali glavnu upravu.

Skupština društva bila je vrhovni upravni organ udruženja i svi članovi imali su pravo da učestvuju na njoj. Skupštine su bile redovne i vanredne, a saziv skupštine sa dnevnim redom morao je biti objavljen bar dvadeset dana ranije od predviđenog datuma zasedanja. Skupštinu je otvarao i njome rukovodio predsednik društva, a odluke su se donosile prostom većinom.[2]

Program rada Agrarne misli[1]

  • Teme i problemi kojima se društvo bavilo i na kojima je radio bili su sledeći:
  • Pitanje zemljišnog poseda, odnosno agrarna reforma prilikom koje bi se dodelilo zemljište sitnim gazdinstvima i seoskom proletarijatu
  • Intenziviranje, racionaliziranje i podizanje rentabiliteta poljoprivrede
  • Zdravstvena služba na selu
  • Veterinarska služba na selu
  • Saobraćajna agrarna politika i građenje seoskih puteva
  • Agrarne osnove naše spoljne trgovinske politike
  • Šume sa gledišta agrarne politike
  • Lov i ribolov s gledišta agrarne politike
  • Poljoprivredni kredit
  • Vojska u odnosu na podizanje poljoprivrede
  • Školski program naše države, sa gledišta narodne privrede
  • Odnos poljoprivrede prema zanatima
  • Odnos poljoprivrede prema industriji
  • Budžetska politika naše države, banovina i opština sa gledišta podizanja poljoprivrede

Časopis Agrarna misao[uredi | uredi izvor]

Urednik ovog časopisa bio je Dr Milorad Nedeljković, a uređivao ga je redakcioni odbor. Sva pošta i članci slati su na adresu urednika. Novac za članarinu i priloge za društvo Agrarna misao, kao i pretplatu za časopis, slao se na čekovni račun Poštanske štedionice U Beogradu. Pretplata je iznosila 24 dinara za celu i 12 dinara za pola godine. Časopis se štampao u štampariji Globus Đorđa Anđelovića, koja se nalazila u Kosmajskoj ulici u Beogradu.[3] Prvi broj ovog časopisa izašao je 1. decembra 1936. godine i u početku će izlaziti dva puta mesečno, sve do januara 1938. kada počinje da izlazi tri puta mesečno. Od tada će pretplata iznositi 36 dinara za celu godinu, 18 dinara za polugodišnju pretplatu, a cena za pojedinačni broj bila je jedan dinar.[4]

  • Naslovna strana časopisa „Agrarna misao” od 20. decembra 1938. u kome je proslavljena pobeda na izborima Milana Stojadinovića.
    Naslovna strana časopisa „Agrarna misao” od 20. decembra 1938. u kome je proslavljena pobeda na izborima Milana Stojadinovića.
  • Poslednji broj časopisa „Agrarna misao” iz decembra 1940. godine
    Poslednji broj časopisa „Agrarna misao” iz decembra 1940. godine

Časopis je vremenom postojao sve sadržajniji i obrađivao sve više tema, koje su se ticale poljoprivrede. U časopisu se uvek nalazio i deo u kome se predstavljao rad društva Agrarna misao i gde je detaljno pisano o događajima koje je društvo organizovalo i odborima osnovanim van Beograda. Neretko su upućivani pozivi čitaocima da osnivaju mesne odbore u unutrašnjosti i propagiraju ideje društva, a česte su bile i poruke da je rad na podizanju sela zapravo rad na progresu celog naroda. [5] U časopisu su se objavljivali i pozivi za redovnu godišnju skupštinu sa dnevnim redom.[6]

Iza svih članaka stajali su stručni i kompetentni ljudi, bili su tu i agronomi, poljoprivredni inženjeri, pravnici, učitelji, ministri i ljudi drugih profesija. Zbog toga je časopis bio dragocen za čitaoce i seljake, jer su se u njemu mogla naći mnoga uputstva i korisni saveti u domenu poljoprivrede, uređenja kuće i okućnice i slično. Neki od saveta bili su kako treba pokositi livadu, kako hraniti živinu, kako suzbijati parazite, ili kako preko zime hraniti stoku, a često se pisalo i o novitetima u poljoprivrednoj tehnologiji ili o pronalasku novog načina ili leka za istrebljivanje štetočina i tome slično[7]. Čitaoci su imali i tu mogućnost da redakciji postave pitanja, koja su objavljivana zajedno sa odgovorima. Pitanja su se uglavnom odnosila na tehnike u poljoprivredi, cene semena i drugih poljoprivrednih potrepština, a neretko su traženi i pravni saveti. Postojali su i članci koji su se bavili kulturom i selom, a redovni su bili i pregledi knjiga, koje su se odnosile na neku granu poljoprivrede.[8] Čitaoci su imali prilike i da se upoznaju sa stanjem u poljoprivredi i životom na selu i u drugim zemljama, kao što su bile Francuska, Bugarska i druge zemlje Evrope.[9] U mnogim brojevima pažnja se posvećivala i pitanju zdravlja seljaka i načinu ishrane kod našeg stanovništva i kako je poboljšati.

Časopis je uspevao da izlazi cele ratne 1940. godine i to dva puta mesečno. U ovim brojevima redakcija se više puta osvrtala na ratno stanje u zemlji i na koji način je moguće održati poljoprivredu i sprečiti glad. U ovoj godini časopis je bio dosta sažetiji sa menje stranica i manje članaka, a broj od 15. decembra 1940. godine bio je ujedno i poslednji koji je objavljen.

Delegati iz Slovenije

Specifični brojevi[uredi | uredi izvor]

  • Brojevi 13 i 14 od 1. i 15. jula 1937. godine izašao je kao dvoboj i bio je posvećen Slovencima i Sloveniji,a razlog tome bila je poseta slovenske delegacije Beogradu.
  • Broj 5 od 10. februara 1938. godine bio je posvećen godišnjoj skupštini društva Agrarna misao i u njemu je predstavljen celokupan rad skupštine.
  • U broju 32 od 10. novembra 1938. godine društvo je javno podržalo Milana Stojadinovića, predsednika kraljeve vlade, kao kandidata na izborima, koji su se održali u decembru te godine. U časopisu je društvo pozvalo svoje čitaoce i članove da glasaju za Stojadinovića[10], a u broju 36 od 20. decembra 1938. proslavljena je njegova pobeda na ovim izborima. [11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Program rada Agrarne misli”. Agrarna misao. I: 5. 1. 12. 1936. 
  2. ^ a b v g „Pravila Agrarne misli društva za podizanje sela i poljoprivrede”. Agrarna misao. I: 7—9. 1. 12. 1936. 
  3. ^ „Kratka saopštenja”. Agrarna misao. I: 12. 1. 12. 1936. 
  4. ^ „Kratka saopštenja”. Agrarna misao. XXIV: 8. 15. 12. 1937. 
  5. ^ „Kratka saopštenja”. Agrarna misao. VI: 6. 15. mart 1937. 
  6. ^ „Kratka saopštenja”. Agrarna misao. III: 1. 20. 1. 1938. 
  7. ^ Valčić, Đuro (20. 05. 1939). „Živinski paraziti i način njihovog suzbijanja”. Agrarna misao. XV: 6—7. 
  8. ^ Nedeljković, Milorad (1. 1. 1937). „Selo u našoj novijoj poeziji”. Agrarna misao. I: 9—11. 
  9. ^ Grbić, Borivoje (20. 5. 1938). „Kakva izgledaju ugledna poljoprivredna sela u Bugarskoj”. Agrarna misao. XV: 8—10. 
  10. ^ „Rezolucija Vanredne plenarne sednice Agrarne misli u Beogradu”. Agrarna misao. XXXII: 1. 10. 11. 1938. 
  11. ^ Nedeljković, Milorad (20. 12. 1938). „Pobeda!”. Agrarna misao. XXXVI: 1—2. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аграрна_мисао&oldid=26805180”