Aktivacija trombocita

Aktivacija trombocita je niz procesa kroz koji prolaze trombociti i deo je procesa koagulacije krvi.

Trombociti održavaju integritet krvnih sudova. Oni postaju aktivirani dodirom sa delom zida krvnog suda koji je oštećen. Kada su trombociti aktivirani, dolazi do naglih i rapidnih promena njegovog citoskeleta. Dolazi do depolimerizacije spirala perifernih mikrotubula, a aktin iz rastresite mreže biva transformisan u zgusnute snopove filamenata i u sadejstvu sa miozinom indukuje egzocitozu granularnog sadržaja u otvoren sistem kanala i time u spoljašnjost trombocita. Time trombocit menja oblik od diskoidnog u iregularno razgranat oblik sa dugim filopodijama.

Prostorni proksimitet oba sistema kanala, otvorenog sistema kanala i kanala sa elektronski gustim sadržajem, od neobične je važnosti za mehanizam aktiviranja trombocita. Otvoren sistem kanala i sistem kanala sa elektronski gustim sadržajem zapravo predstavljaju organele slične sistemu transverzalnih tubula, tj. sarkoplazminom retikulumu poprečno-prugastih mišićnih ćelija, dok je mehanizam aktivacije trombocita proces analogan procesu kontrakcije mišića.

U toku aktivacije trombocita, njegova membrana modifikuje svoje naelektrisanje, što omogućava vrlo brz prolaz kalcijumovih jona iz sistema kanala sa elektronski gustim sadržajem. Kada su u citosolu, kalcijumovi joni izazivaju iznenadno i rapidno prelaženje aktina iz rastresite mreže u zgusnute snopove filamenata, koji reakcijom sa miozinom dovode do stvaranja filopodija, lociranih na površini trombocita. U isto vreme, granulomerni sadržaj biva potisnut i zbijen u centralnom delu trombocita, što indukuje egzocitozu granularnih komponenti u otvoreni sistem kanala, a, samim tim, i u spoljašnju sredinu trombocita. Isto tako i aktin indukuje zgušćavanje agregata trombocita i retrakciju ugruška.

Neophodno je dejstvo većeg broja trombocita da bi došlo do zatvaranja oštećenog dela zida krvnog suda i da bi hemoliza bila sprečena. Da bi do ovoga došlo, od neobične je važnosti pojava filopodija na aktiviranom trombocitu. One su lokalizovane dalje od tela trombocita, čime je omogućen olakašan kontakt sa ostalim trombocitima u cirkulaciji. Kada neaktiviran trombocit dođe u odnos sa aktiviranim trombocitom i on sam postaje aktiviran i prolazi kroz navedeni sled alteracija. U toku ovog procesa, više trombocita bivaju slepljeni u koagulum. U sadržaj koaguluma ulaze i mreža fibrinskih vlakana, poreklom od fibrinogena. Oštećenje na delu zida krvnog suda ultimativno je zatvoreno koagulumom i dalja hemoliza je sprečena. Iz α-granula trombocitni činilac rasta je oslobođen i on omogućava zaceljivanje endotela. Dalji tok promena podrazumeva razlaganje ugruška, u čemu bitnu funkciju ima plazminogen, kao i hidrolizni enzimi oslobođeni iz λ-granula.

Preporučena literatura

• Histologija (2009). Univerzitet u Beogradu. Medicinski fakultet. Bumbaširević, Vladimir i grupa autora. Institut za histologiju i embriologiju profesor dr Aleksandar Đ. Kostić. ISBN 976-86-7117-262-2