Albatros C.I

Albatros C.I^[1]
	Albatros C.I
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1915.
Uveden u upotrebu	1915.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Nemačko vazduhoplovstvo
Dužina	7,85
Razmah krila	12,90
Visina	3,14
Površina krila	40,40
Prazan	875
Normalna poletna	1.190
Klipno-elisni motor	1 x Benz Bz III
Snaga	1 x 110 kW
Brzina krstarenja	120 km/h
Maks. brzina na H=0	135 km/h
Dolet	380 km
Plafon leta	3.000 m
Brzina penjanja	77,5 m/min

Albatros C.I (nem. Albatros C.I) je jednomotorni, dvokrilni avion koje je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma Albatros Flugzeugwerke za potrebe nemačkog vazduhoplovstva i ratne mornarice a na osnovu licence Phönix Flugzeugwerke iz iz Beča za potrebe Austrougarskog vazduhoplovstva.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Albatros C.I je razvijen na zahtev Nemačkog vazduhoplovstva koje je želelo poboljšanu varijatu prethodno uspešnog ali u pogledu performansi zastarelog aviona Albatros B.II. Najznačajnija promena je bila zamena članova posade u kokpitima aviona. Kod C.I pilot je bio u prvom kokpitu a izviđač u drugom. Time se dobilo na kvalitetu jer se izviđaču povećalo vidno polje pošto mu kabina nije bila zaklonjena krilima. Drugi boljitak je bio to što je mitraljez prebačen u drugi kokpit i na taj način omogućio odbranu zadnje sfere aviona od sve opasnijih lovačkih aviona. Prebacivanje izviđača u drugu poziciju je pilotu povećalo preglednost jer mu je strelac (izviđač) sada bio iza leđa. Ugradnjom sinhronizovanog mitraljeza u kljun aviona ne samo da su povećane odbrambene mogućnosti aviona Albatros C.I nego mu je poboljšao i borbene sposobnosti.

Albatros Flugcojgverke je modifikovao svoj prethodni B.II prilagođavajući ga novoj postavci i opremivši ga snažnijim motorom Benz Bz.III sa 150 KS (110 kW ), koji je u međuvremenu postao dostupan. Rezultat je bila letelica dobrog upravljanja koja joj je, zahvaljujući raspoloživoj snazi, mogla da ponese još 70 kg bombi i od ovog aviona napravila višenamensku letelicu koja je služila za izviđanje i patroliranje, laki bombarder i školski avion. Pojava ovog aviona donela je prednost u odnosu na većinu letelica koje su usvojile savezničke vazduhoplovne snage^[2].

Pokušaj poboljšanja aerodinamike letelice bila je modifikacija C.Ia, na kojoj su promenjeni dizajn i mesto hladnjaka motora. Nije napravljeno mnogo aviona C.Ia, kako je započela proizvodnja naprednijih aviona ove klase Albatros C.III, 1917. godine pojavila se verzija za obuku sa duplim komandama C.Ib.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, polumonokok konstrukcije. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio delimično obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora a ostali deo trupa je bio oblepljen drvenom lepenkom. U trupu su se nalazile dve odvojene otvorene kabine u tandem rasporedu (jedna iza druge). U prvoj kabini je sedeo pilot a izviđač (strelac) na drugoj poziciji.

Pogonska grupa: U ovaj avion je ugrađivan jedan od sledećih motora: Benz Bz III snage 150KS, Mercedes D.III snage 160KS ili Argus As.III snage 180KS, Zajedničko ovim motorima je to što su to bili linijski tečnošću hlađeni šestocilindrični motori. Na vratilu motora je bila nasađena drvena dvokraka vučna elisa fiksnog koraka. Hladnjak za hlađenje rashladne tečnosti motora je okačen na napadnu ivicu gornjeg krila time je poboljšano hlađenje motora ali povećani rizici po posadu aviona.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krila su između sebe bila povezana sa četiri pari paralelnih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila na gornjim krilima. Krila su bila pravougaonog oblika sa polukružnim krajevima. Donje krilo je bilo nešto kraće od gornjeg krila. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom. Horizontalni repni stabilizatori su bili upornicama sa donje strane oslonjeni na trup aviona.

Stajni trap je bio klasičan, fiksan sa krutom osovinom i bicikl točkovima. Amortizacija udara pri sletanju aviona se obavljala pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Naoružanje: Standardno naoružanje Albatros C.I je sinhronizovani prednji puškomitraljez Spandau kalibra 7,92 mm i jedan revolverski mitraljez Parabelum kalibra 7,92 mm u zadnjem kokpitu postavljen na obrtnu rundelu. Svaki mitraljez je bio snabdeven sa po 500 metaka. Pored toga avion je mogao da ponese 7 bombi po 10kg^[3].

Varijante[uredi | uredi izvor]

C.I - prva proizvodna verzija, opremljena motorom Benz Bz.III snage 150 KS (110 kW ).
C.Ia - poboljšana verzija, opremljena snažnijim motorom Argus As.III snage 180 KS (132 kW ).
C.Ib - verzija za obuku opremljena dvostrukim kontrolama koje je napravio Mercur Flugzeugbau.
C.I-C.V - eksperimentalni prototipovi, napravljeni u po jednom primerku u cilju usavršavanja aviona C.I.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion Albatros C.I je uveden u upotrebu 1915. godine, iako je bio predviđen za vazdušne izviđačke i osmatračke misije u saradnji sa kopnenim jedinicama, posade aviona su polako počele ovaj avion koristiti kao borbenu letelicu, postižući određeni uspeh i u ovoj ulozi. Bilo je to sasvim prirodno jer je C.I imao te predispozicije odlične letne karakteristike i dobro naoružanje. Mnogi piloti nemačkog vazduhoplovstva su počeli svoju karijeru na ovom avionu a neki su od njih kasnije postajali poznati vazdušni asovi.

Albatros C.I je bio operativan na "prvoj liniji fronta" do 1917. godine, zamenjen novijim znatno boljim modelima u pogledu performansi, prebačen na dužnosti druge linije i u letačke škole kao školski avion za obuku pilota i izviđača. Na kraju Velikog rata, zbog uslova nametnutih Versajskim ugovorom iz 1919. godine, još uvek ispravni primerci prebačeni su u Litvaniju i Poljsku i integrisani u odgovarajuće vazduhoplovne snage.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 129. ISBN 3-89350-693-4.
^ Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
^ http://www.airwar.ru/enc/other1/albc1.html

Literatura[uredi | uredi izvor]

Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 129. ISBN 3-89350-693-4.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 129. ISBN 3-89350-693-4.

[2] Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.

[3] ttp://www.airwar.ru/enc/other1/albc1.html

[1]

[2]

[3]