Alis Ers
| Alis Ers | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 12. septembar 1859. |
| Mesto rođenja | Islvort, Engleska, |
| Datum smrti | 25. april 1885. (25 god.) |
| Mesto smrti | London, Engleska, |
| Zanimanje | Babica |
Alis Ers (engl. Alice Ayres; Islvort, 12. septembar 1859 — London, 25. april 1885) bila je babica i kućna pomoćnica koju je Engleska odlikovala zbog svoje hrabrosti prilikom spašavanja dece iz kuće u plamenu koja su joj bila data na čuvanje.
Alis je bila pomoćnica i dadilja porodici svog brata Henrija i sestre Meri En. Henri je posedovao prodavnicu ulja i boja južno od Londona, a Alis je živela sa porodicom iznad prodavnice. Godine 1885. u radnji je izbio požar, kada je izgorela cela kuća, iz koje je Alis pre toga uspela da izvede i spasi svoje tri nećakinje, pre nego što je pala sa prozora i smrtno stradala.[1]
Britanija je u jeku industrijske revolucije doživela period velikih društvenih promena u kojima su brzorastući novinski mediji sve veću pažnju posvećivali aktivnostima siromašnije klase. Način Alisine smrti izazvao je veliko interesovanje i pažnju javnosti, pa je veliki broj ljudi prisustvovao njenoj sahrani i doprineo finansiranju memorijala u njenu čast. Ubrzo nakon svoje smrti, ona je prošla ono što je opisano kao "sekularna kanonizacija", koja je široko prikazana u popularnoj kulturi i iako se o njenom životu vrlo malo znalo, njen primer je navođen kao uzor. Različiti društveni i politički pokreti promovisali su Alis kao primer vrednosti koje drži njihov poseban pokret. Okolnosti njene smrti bile su iskrivljene da bi se stvorio utisak da je zaposlena spremna da umre radi porodice svog poslodavca, a ne zbog dece sa kojom je bila u bliskoj vezi.[2]
Od 1902. godine njeno ime je dato spomenici herojskom samopožrtvovanju koja se dodeljuje u Engleskoj, a 1936. godine ulica u blizini mesta požara nosi njeno ime.
Reference
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
