Amitis od Medije
Amitis (perz. Umati[1], grč. Amytis) je bila međanska princeza iz 6. veka p. n. e.
Istorijski izvori[uredi | uredi izvor]
Budući da istoričari Ktezije i Beros navode kontradiktorne hronološke podatke, ne može se utvrditi je li postojala jedna ili možda dve princeze Amitis. Prema nekim izvorima, ona je bila ćerka Kijaksara, vladara Međansko carstvo, a prema drugima ćerka njegovog sina i prestolonaslednika Astijaga (610-e p. n. e. – 540-e p. n. e.). Vavilonski istoričar Beros spominje da je nakon pada Novoasirskog carstva 614. p. n. e. sklopljen diplomatski brak između međanske princeze Amitis i vavilonskog vladara Nabukodonosora II (630. – 561. p. n. e.), čime se želio učvrstiti međansko-vavilonski savez. Ipak, Berosova tvrdnja da je Amitis bila Astijagova ćerka postaje vrlo upitna budući da bi Astijag prema navedenoj hronologiji trebalo da je imao životni vek od gotovo 100 godina.[2] Istoričar Ktezije međutim navodi da se Amitis udala za persijskog vladara Kira Velikog (576. – 530. p. n. e.), koji je tim političkim brakom želio da osnaži legitimitet svoje vlasti nad Medijom[3]. Ktezije takođe spominje kako je Amitis rodila Kiru sina Kambiza II[4], dok Herodot tvrdi kako je Kambizova majka zapravo bila Kasandana.
Viseći vrtovi[uredi | uredi izvor]
Amitis je navodno jako čeznula za svojom domovinom Medijom (Iran)[5] pa je njen muž, koji je bio vavilonski kralj Nabukodonosor II naredio da joj se sagrade Viseće vrtove u Vavilonu, koji su smatrani jednim od sedam svetskih čuda starog veka. Druga teorija međutim govori da su sagrađeni za mitološku kraljicu Semiramidu koja je vladala na prelazu iz 9. u 8. vek p. n. e.[6].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Amitis (enciklopedija Iranica)
- ^ „Astijag (Livius.org, Jona Lendering)”. Arhivirano iz originala 14. 05. 2011. g. Pristupljeno 06. 08. 2017.
- ^ Ktezije: „Persika“ (F-9)
- ^ „Amitis (Amytis), AncientLibrary.com”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2012. g. Pristupljeno 06. 08. 2017.
- ^ Polinger Foster 1998, str. 320–329.
- ^ Viseći vrtovi Babilona (enciklopedija Britannica)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Polinger Foster, Karen (1998). Gardens of Eden: Flora and Fauna in the Ancient Near East (PDF). New Haven: Yale University. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 08. 2006. g. Pristupljeno 06. 08. 2017.