Anadolski pastirski pas
| Anadolski pastirski pas
| |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Alternativna imena | |||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
| Zemlja porekla | |||||||||||||||||||||
 Turska
| |||||||||||||||||||||
| Klasifikacija i standardi | |||||||||||||||||||||
|
Anadolski pastirski (tur. Anadolu çoban köpeği) dobio je ime po svojoj zemlji porekla - Anadoliji, koja se nalazi u centralnom delu Turske, u kojoj ovaj pas predstavlja nacionalni ponos (ova pasmina se nalazi na poštanskoj markici Turske).[1] Ovaj pas je snažan, veliki, ima dobar vid i sluh. Uravnotežen i neustrašiv bez ikakve agresivnosti, nezavisan, veoma inteligentan, ponosan i dostojan svakog poverenja. Svom gospodaru je privržen i odan.[2]
Osnovno
[uredi | uredi izvor]- Mužjak
- Visina od 74 do 81 цм
- Težina od 50 do 65 кг
- Ženka
- Visina od 71 do 79 цм
- Težina od 40 do 55 кг
Istorija
[uredi | uredi izvor]Smatra se da je poreklo ovog psa izuzetno staro i da joj preci datiraju još od pre 6000 godina.[3] Lutanje plemena iz centralne Azije najverovatnije je dovelo do pojave prvih mastif tipova psa, dovedenih u područje u kome se sada nalazi Turska, a pasmine lovačkih pasa iz južnih regiona sa sobom su donele agilnost, dugonogost i rezervisanost anadolskim ovčarima.[1]
Zbog klime i zemljišta ovog područja, lokalno stanovništvo razvilo je nomadski način života, koji je zavisio od stada ovaca i koza. Zaštita tih stada, ali i samih pastira, od vukova i geparda bila je dužnost ogromnih pasa koji su putovali sa njima.[1][4]
Anadolski pastirski psi svoju najveću popularnost u SAD doživeli su 1970-tih godina, kada su uvezeni u ovu zemlju. Tada je i osnovan "klub anadolskih ovčara" na inicijativu Roberta Balarda, američkog pomorskog oficira koji je nakon svoje posete Turskoj postao fasciniran ovom pasminom, pa ih je zbog toga počeo uzgajati u Kaliforniji. [1] Iz centralne Turske u Ujedinjeno Kraljevstvo ovu pasminu je uvezla pisac i arheolog Čermijan Hasi.[5]
Australija je uvezla ovu pasminu 1985. godine radi čuvanja stada, ljudi i imanja. Australijsko ovčarsko i kozje preduzetništvo je doprinelo prihvatanju ove pasmine kao pastirskog psa.[6]
Karakteristike psa
[uredi | uredi izvor]Narav
[uredi | uredi izvor]Ova rasa se smatra zaštitnikom stada ili psom čuvarom. Kao takav, uzgojen je da živi sa stadom i da ih posmatra kao nešto svoje. Dok je štene prihvata svakoga sa kim živi, bilo da je to porodica ili stado ovaca. Međutim, kako raste, preuzima ulogu psa zaštitnika. Anadolskom pastirskom psu nije bitno da li je njegovo stado ljudsko ili životnjisko - on postaje izuzetno zaštitan.[1] Odrasli psi su nepoverljivi prema strancima.[2]
Anadolski pastirski pas spada u najhrabrije pse na svetu. Samostalan je, uravnotežen, bez agresivnosti i smiren. Potrebna je rana socijalizacija kako bi se slagao sa ostalim životinjama, a potreban mu je autoritativan vlasnik, nežan ali i dosledan u svojoj ulozi vođe čopora.[1][7]
Prema deci je nežan i zaštitnički nastrojen. Ali, zbog svoje veličine, ova pasmina najviše odgovara porodicama sa starijom decom. Može doći do problema ako grubu dečiju igru shvati kao pretnju. Najbolje rešenje je da, ukoliko imate ovu rasu i malu decu, da psa odmalena obučavate, a decu naučite kako da se ponašaju prema njemu (da se ne približava psu dok jede ili spava, da mu ne oduzima činiju sa hranom).[1]
Opšti izgled
[uredi | uredi izvor]Ovo je veliki pas snažne, čvrste građe, spada u najveće pse na svetu.[7] Dlaka mu je kratka ili poluduga, gusta sa debelom podlakom. Moguća je velika razlika u dužini dlake zbog klimatski uslova. Nešto je duža i deblja na vratu i plećkama. Tokom zime ima tendenciju povećanja dužine.[2] Boja dlake može biti šarena, tigrasta, bela, ali najčešća je žuto-smeđa sa crnom "maskom" oko očiju.[1]
Kretanje mu je veoma uočljivo, ravnomerno sa harmoničnim pokretima, sa čvrstom, ravnom leđnom linijom, dobro nošenim vratom i glavom, te odaje utisak lovca koji se prikrada.[2]
Nega i zdravlje
[uredi | uredi izvor]On svoje krzno održava čistim, tako da nije potrebno puno oko održavanja krzna, tek za vreme linjanja. Kupanje je dozvoljeno obavljati 3-4 puta godišnje. Pranje zube minimum 2-3 puta sedmično, a skraćivanje noktiju 1-2 mesečno. Pranje ušiju se obavlja jednom nedeljno.[1][7]
Anadolski pastirski pas je generalno zdrava pasmina, ali i njih mogu pogoditi neka oboljenja, a to su displazija kuka i lakta, torzija želuca.[1][7]
Životni vek je oko 11 godina.[8] Godine 2004. urađeno je istraživanje o zdravlju ove rase od strane kinološkog saveza Velike Britanije. Prosečna životna dob 23 preminula psa (mali uzorak) je bila 10 godina i 9 meseci, što je niže od generalnog proseka od 11 godina i 3 meseca.[9] Ovo je za 3-4 godine duže od drugih pasmina njihove veličine, koji su imali prosečnu dužinu života od 6-8 godina.[8]
Kangal i anadolski pastirski pas
[uredi | uredi izvor]Međunarodna kinološka federacija je u junu 2018. godine odlučila da kangal i anadolski pastirski pas pripadaju jednoj pasmini. Stoga je rasa preimenovana iz anadolski pastirski pas u kangal a standard pasmine je ažuriran. [10][11]
Kinološki savez Velike Britanije je objavio da priznaje kangala kao rasu odvojenu od anadolskog pastirskog psa, što je stupilo na snagu od jula 2013. godine. Takođe se navodi da su psi koji su trenutno registrovani kao anadolski pastirski psi mogu umesto toga biti (gde je to odgovarajuće) registrovani kao kangali.[12]
Australijski nacionalni kinološki savez od 1. januara 2012. godine ne priznaje kangala kao rasu odvojenu od anadolskog pastirskog psa.[13]
Ujedinjeni kinološki savez i novozelandski kinološki savez priznaju kangala kao rasu odvojenu od anadolskog pastirskog psa,[14][15] za razliku od američkog kinološkog saveza koji to smatra jednom rasom.[16]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ e ž z i „Anadolski pastirski pas”. Kućni ljubimci (na jeziku: srpski). 2018-05-31. Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ a b v g „Anadolski pastirski pas”. Kinološki savez Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ „Anadolski pastirski pas”. Američki kinološki savez (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ „Upoznajte psa koji misli da nema ništa slađe od geparda”. Dejli mejl (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ „Čermijan Hasi - Intervju”. M-Q magazin (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 09. 2020. g. Pristupljeno 2020-08-19. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ „Anadolski pastirski pas - Razvoj”. Takas Volkodav (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ a b v g „Anadolski pastirski pas - Informacije”. Mezimci. Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ a b „Životni vek pasa”. Dobar kućni ljubimac (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ „Anadolski pastirski pas - Istraživanje o životnom veku” (PDF). Kinološki savez Velike Britanije (na jeziku: engleski).
- ^ „Kangal - FCI standard” (PDF). Međunarodna kinološka federacija (na jeziku: engleski).
- ^ „Rešenje turskog kinološkog kluba - Pretvaranje anadolskog pastirskog psa u kangala”. Takas Volkodav (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ „Turski kangal”. Kinološki savez Velike Britanije (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ „Savet australijskog nacionalnog kinološkog saveza”. Australijski nacionalni kinološki savez - arhiva (na jeziku: engleski). 2013-01-25. Arhivirano iz originala 25. 01. 2013. g. Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ „Ujedinjeni kinološki savez - Kangal” (PDF). Ujedinjeni kinološki savez - zvanična stranica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala (PDF) 19. 06. 2020. g.
- ^ „Novozeladnski kinološki savez - Kangal”. Novozeladnski kinološki savez - zvanična stranica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-19.
- ^ „Američki kinološki savez - Anadolski pastirski ovčar”. Američki kinološki savez - zvanična stranica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-19.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Kinološki savez Republike Srbije - Anadolski pastirski pas
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
