Ares I
Ares I je američka raketa-nosač. Razvijena je specijalno za start Svemirskog broda Orion i trebalo bi da zameni Spejs Šatl. Po svojoj sadašnjoj konstrukciji Ares će moći da prenese do 24,5 tona u nižoj orbiti Zemlje. Zajedno sa sestrinskom raketom Ares V je deo Konstelejšn programa američke agencije NASA.
Tehnika[uredi | uredi izvor]
Ares I sastoji se iz dva stepena. Prvi stepen je petosegmentna raketa na čvrsto godivo koja sagoreva kao smesu amonium perhlorat kompozit propelant iz amonijuma kao oksidansa i aluminijuma, proizvodeći potisak od oko 16 meganjutna. Jednom kada se zapali ne može više da se isključi i dovodi raketu tokom svog 126-sekundnog vremena gorenja na visinu od oko 50km. Na ovoj visini se odvaja prvi deo. Sistem od pet padobrana služi za sigurnije spuštanje u Atlantik. Predviđeno je da se tamo pronađe i da se došlepa do startne pozicije, gde je se segmenti odvajaju jedni od drugih. Ako je moguće, onda se nose na reciklažu u blizini Brajgam Sitija (država Juta), tako da oni mogu biti korišćeni za kasnije letove. Transport segmenata sledi železnicom[1].
Kod drugog stepena radi se o smanjenoj verziji spoljašnjeg rezervoara Spejs Šatla. Napravljena je primarno od legure aluminijum-litijuma i sadrži dva manja rezervoara za pogonsko gorivo, pri čemu gornji rezervoar napunjen sa tečnim vodonikom na 20 K, a donji sa tečnim kiseonikom na temperaturi od 90 K. Ova goriva pogone J-2X-pogon, koje je potreban raketi na nižoj orbiti zemlje. Tamo se prelazi na treću fazu pogona. Rezervoar je napravio Boing u Mihaud montaži i prenosi se morskim putem do startne pozicije. Tamo se montira pogon koji pravi kompanija Roketdajn.[2]
Startna pozicija[uredi | uredi izvor]
Kao jedina startna pozicija predviđen je Svemirski centar Kenedi Kompleks 39B.
Istorija razvoja[uredi | uredi izvor]
Prvi predlozi za raketu, koja je zamišljena kao raketa na čvrsto gorivo u prvom i na tečno gorivo u drugom stepenu, pojavili su se još 1995. godine. U to vreme je Lokid Martin je sproveo studiju izvodljivosti u saradnji sa Maršal Spajs Flajt Centrom o potrebnim potencijalima rakete.
Deset godina kasnije započeta je relizacija rakete. Najpre je razvijena raketa sa četvorosegmentnim prvim stepenom i modifikovanim glavnim motorom kao pogonom za drugi stepen. Nakon prvih kontrolnih rezultata pokazalo se ipak da nije moguće postići potreban potisak za raketu na čvrsto gorivo da bi raketa startovala. Ovaj problem je rešen petim segmentom i smanjivanjem težine na maksimalanom korisnom teretu. Dalje se odlučilo da se smanje troškovi korišćenjem J-2X-pogona.
Dana 4. januara 2007. godine završila je NASA pregled sistemskih zahteva i izvršila je uspešan test u kome je raketa testirana za uslove Konstelejšn programa. Istovremeno je najavljeno da će međurezervoar drugog stepena biti zamenjen sa međupodlogom kako bi se uštedela težina.
Ugovor za proizvodnju kompaniji Boing predat 12. decembra 2007. godine.
Uspeh i planirani start[uredi | uredi izvor]
Prvi datum test-lansiranja rakete Ares I-X na podorbitalnom nivou planiran je 27. oktobar 2009. u 12 časova.[3]
Nakon više pomeranja starta usled nepovoljnih vremenskih uslova, prvi let je uspešno izveden 28. oktobra 2009. u 15:30 po lokalnom vremenu. Korišćena je glavna raketa sa četiri aktivna i jednim pasivnim СРМ segmentom, koji je nosio neaktivani drugi stepen i lažni koristan teret sa startnog kompleksa u Kenedi svemirskom centru do 46km visine, pri čemu je ubrzanje bilo 4,7 maha i isprobano je razdvajanje segmenata.
Sledeći termin test-lansiranja planiran je za treći kvartal 2013. godine.
Tehnički podaci[uredi | uredi izvor]
.jpg)
| Ares I[4] | |
|---|---|
| Startna masa (t) | 907 |
| visina (m) | 99 |
| mesto starta | Svemirski centar Kenedi Kompleks 39B |
| koristan teret (t)) | 25,49 |
| 1. stepen[5] | |
| tip | čvrsto gorivo |
| dužina (m) | 52,73 |
| prečnik (m) | 3,66 |
| masa (t) | 801 |
| potisak Ø (kN) | 16014 |
| vreme sagorevanja (s) | 126 |
| pogonsko gorivo | amonium perhlorat kompozit propelant |
| 2. stepen[4] | |
| tip | tečno gorivo |
| pogon | J-2X pogon |
| dužina (m) | 25,6 |
| prečnik (m) | 5,5 |
| masa (t) | 156 (prazan 17,5) |
| potisak Ø (kN) | 1308 |
| vreme sagorevanja (s) | oko 465 |
| pogonsko gorivo | kiseonik vodonik |
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „NASA’s Ares I First Stage - Powering the Ares I Rocket for liftoff 13. April 2009” (PDF). Pristupljeno 14. 3. 2012.
- ^ „NASA’s Ares I Upper Stage - Powering the Second Phase of a Rocket’s Journey to Space” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 01. 2018. g. Pristupljeno 14. 3. 2012.
- ^ „NASA postpones Ares rocket test flight”. Reuters.com. Pristupljeno 14. 3. 2012.
- ^ a b „NASA - Ares I Upper Stage” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 01. 2018. g. Pristupljeno 14. 3. 2012.
- ^ „NASA - Ares I First Stage” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 02. 2017. g. Pristupljeno 14. 3. 2012.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- NASA: Zvanična prezentacija projekta (engleski)