Алуминијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алуминијум,  13Al
Al,13.jpg
Општа својства
Име, симбол алуминијум, Al
Алуминијум у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (постпрелазни метал)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
B

Al

Ga
магнезијумалуминијумсилицијум
Атомски број (Z) 13
Група, блок група 13, p-блок
Периода периода 3,
Категорија   слаби метал
Рел. ат. маса (Ar) 26,981538 u
Ел. конфигурација [Ne]3s23p1
по љускама
2, 8, 3
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 933,47 K
(660,32 &°C)
Тачка кључања 2792 K
(2519 °C)
Густина 2700 kg/m3
Моларна запремина 10,00×10−3 m3/mol
Топлота фузије 10,79 kJ/mol
Топлота испаравања 293,4 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 900 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3
Особине оксида амфотерни
Електронегативност 1,61 (Полинг)
1,47 (Олред)
Енергије јонизације 1: 577,5 kJ/mol
2: 1816,7 kJ/mol
3: 2744,8 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 125 (118) pm
Ковалентни радијус 118 pm
Кристална структура постраничноцентрирана кубична (FCC)
Површинскицентрирана тесерална кристална структура за алуминијум
Брзина звука 5100 m/s (933 K)
Топл. водљивост 237 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 37,7×106 S/m
Мосова тврдоћа 2,75
референцеВикиподаци

Алуминијум (Al, лат. aluminium) је метал IIIA групе. Једини стабилни изотоп му је27Al.[1]

Алуминијум је трећи по распрострањености од свих елемената који се јављају на површини Земље. Изоловао га је и открио 1827. године Фридрих Велер.

Хемијске особине[уреди]

Оксидациони број алуминијума је +3, али се врло ретко може јавити и са оксидациним бројевима +1 и +2. Чист алуминијум на ваздуху полако се оксидује, прекривајући се слојем оксида Al2O3, који штити од корозије метал који се налази испод површине.[2] Реагује са кључалом водом истискујући из ње водоник прелазећи у алуминијум-хидроксид. Алуминијум се лако раствара у јаким базама(као на пример натријум-хидроксид (NaOH) или калијум-хидроксид (KOH)) истискујући водоник и прелазећи у 2Na[Al(OH)4] : 2Al + 2NaOH + 6H2O → 2Na[Al(OH)4] + 3H2↑. Раствара се у соној и у разблаженој сумпорној киселини истискујући водоник, док реакција са концентрованом сумпорном и разблаженом азотном киселином тече другачије - издваја се сумпор(IV)оксид и амонијак. Концентрована азотна киселина пасивизира алуминијум.

Примена[уреди]

Због његових особина, као што су мала густина и велика отпорност на корозију, легуре алуминијума са бакром и молибденом зване дуралуминијум нашле су многе примене и користе се за производњу широке групе производа - од конзерви до делова за космичке бродове. Чист, кристалан алуминијум је крт и ломљив.

Због тога што има велики афинитет према кисеонику, користи се у процесу добијања метала из њихових руда. Наиме, због те своје особине, истисне метал који желимо да добијемо, а сам се веже са кисеоником. Такав поступак добијања метала се зове алуминотермија.

Једињења[уреди]

Најважнија једињења алуминијума су амфотеран алуминијум оксид, и амфотеран алуминијум хидроксид. Алуминијум такође гради алуминијумско-литијумски хидрид LiAlH4 који се често користи у органској хемији. Велики индустријски значај имају алуминосиликати, а посебно MAO (метални алуминосиликат). Глина и иловача које се користе у производњи керамике су сложене мешавине алуминијума и K[AlSi3O8] или алуминијума и Na[AlSi3O8].

Најважнија руда алуминијума је боксит из које се он углавном и добија.

Биолошки значај[уреди]

Алуминијум нема никаквог биолошког значаја, мада су неки људи алергични на тај метал.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]