Atelas

Atelas je izmišljena biljka iz izmišljenog sveta Srednja zemlja, koji je osmislio tvorac trilogije „Gospodar prstenova“ Džon Ronald Ruel Tolkin.

Među mnogim pričama u „Crvenoj knjizi Zapadne Međe“ zabeležen je deo sivovilenjačkog stiha koji se odnosi na lekovitu biljku atelas. Značenje stiha se s prohujalim Dobima izgubilo i postalo nerazumljivo za sve, osim za najmudrije od Ljudi, iako je do vremena Rata Prstena ona ostala narodni lek za lakše telesne boljke.

U strašnim danima tog rata Aragorn II, sin Aratornov, koji je bio pravi potomak kraljeva Numenora odakle je poticala ta čarobna šumska biljka, stigao je u kraljevstvo Gondor. Pripoveda se u pričama da je Aragorn, koji je imao isceliteljske ruke tih kraljeva, smrvio dugolistu biljku i bacio je u kazane kipuće vode i oslobodio njenu istinsku moć. Miomiris voćnjaka, hladnoća planinskog snega i svetlost drhtave zvezde prodirali su u mračne sobe gde su ležale žrtve zatrovanih rana i crne magije, sve dok se oni nisu ponovo pokrenuli oživevši i podmladivši se, a dugačak trans koji ih je držao pod svojim uticajem se prekinuo pre no što je stigao da ih dovede do nesrećne smrti.

Tako su atelas Ljudi nazvali „kraljolist“, a to što ga je upotrebio jedan istinski kralj Numenora bio je znak da će uskoro doći kraj najvećem zlu, Mordoru, koji je bio pretnja svima koji su naseljavali Srednju zemlju. Na visokovilenjačkom jeziku ova biljka je nazvana Asea Aranion, „list kraljeva“, zbog posebnih moći koje je posedovala u rukama kraljeva Numenora.