Средња земља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Средња земља
Middle-earth.jpg
Мапа Средње земље
Господар прстенова и Хобит
Стваралац Џ. Р. Р. Толкин
Жанр роман/филм
Врста Измишљени свет
Расе Валари
Мајари
Вилењаци
Људи
Патуљци
Хобити
Орци
Енти
Орлови
Тролови
Змајеви
Важне локације Гондор
Рохан
Мордор
Изенгард
Казад-дум (Морија)
Ривендел
Округ
Минас Тирит
Лотлоријен
Мрка шума
Фангорн
Еребор
Харад

Средња земља је велики континент у измишљеном свету, Арди, енглеског писца Џ. Р. Р. Толкина. У Хобиту, Господару Прстенова, Силмарилиону и другим књигама, Толкин је до најситнијих детаља измаштао читав један свет, са његовом географијом, историјом, религијом и лингвистиком, потрудивши се да му да и озбиљну „историјску“ убедљивост датирајући неке догађаје у стварном свету. Средња земља је централни део Толкиновог света-Арде. Сам Толкин је Средњу земљу назвао Ендор или Ендоре (Endor / Endórë) на квенији и Енор (Ennor) на синдарину. Тај континент се налазио на истоку од другог великог континента, Амана (Валинора), који је најчешће називан Неумируће Земље, и који је био одвојен од Средње земље Белеагаром


Терминологија[уреди]

У германској митологији свет људи се називао разним именима као што су Мидгард, Миденхајм, Миденгард. У староенглеском језику реч миденгеард се може превести исто као старонордијска реч мидгард (Miðgarðr) из нордијске митологије која се преводи као средња-земља или средњи-свет. Иако староенглеска реч миденгеард нема оригинално значење средња земља, Толкин проналази тај превод у неким списима и усваја га али га не користи тако често, већ уместо њега преферира да користи термине као што су Ендор или Ендоре.

Термин Средња земља Толкин није употребљавао у својим првим радовима, тај термин не можемо нигде срести у Толкиновим списима из двадесетих година 20. века чак га не можемо пронаћи ни у оригиналној верзији Хобита из 1937. Прву употребу овог термина од стране Толкина видимо тек у завршним годинама четврте деценије 20. века тј. у његовим белешкама за оно што ће касније бити познато као Господар прстенова.

Многи назив Средња земља тумаче као назив целокупног универзума или пак целокупног физичког света, створеног од стране Толкина, што је погрешно. Тачан, али мање познат назив физичког света је Арда, док је назив целокупног Толкиновог универзума Еа (Eä).

Географија[уреди]

Толкинова Средња земља представља један део, континтент, физичког света под називом Арда, кога такође чине и Неумируће земље Амана и Тол Ересеја (Eressëa), а све је то део ширег целокупног универзума Eä. Неумируће земље Амана (Валинор) се налазе западно од Средње земље и од ње су одвојене великим морем, Белеагаром. Валинор настањују Валари и Виловњаци звани Елдари.

Мапе[уреди]

Толкин је током свог живота направио много карти Средње земље и појединачних региона Средње земље у којима се дешавају радње прича. Добар део карти које је он припреми објављене су током његовог живота, али је један део мапа које је он направио објављен постхумно, док неке чак није направио сам Толкин већ су направљене на основу његових описа који су били врло детаљни. Главне мапе су оне које су објављене у Хобиту, Господару прстенова и Силмарилиону. Већина догађаја из Првог доба су се одиграли на потконтиненту Белерианду, који се сада налази потопљен на дну великог мора Белеагара. Да би се дошло у перспективу где се он некада налазио потребно је рећи да су Плаве планине представљале источну границу Белеријанда, док у Трећем добу представљају западну границу Средње земље. Важно је напоменути да Толкинова мапа Средње земље приказује мали део света, пошто већи део земаља Руна и Харада, као и други континенти, није приказан.

Постанак[уреди]

Према Толкиновој концепцији Арда је направљена од стране врховног бога Еру Илуватара као постојбина за Децу Илуватарову (виловњаке у људе). Она је замишљена као равна плоча која се налази у центру свега, док се око ње окрећу Сунце, Месец и звезде. Према Толкиновим скицама она је представљена у облику диска, али она почиње да поприма облике сфере након што Валинор бива "одвојен од кругова света". Арда је на самом почетку осмишљена од стране Валара као симетрична, али је све то покварио Мелкор. Услед бројних сукоба са Мелкором земља је попримала свој облик (стваране су планине, мора и острва)

На почетку Арда је била јединствена равна плоча и Валари су направили две лампе да би је осветлили (Илуин и Ормал). Валар Ауле је направио две велике куле, Хелкар на крајњем северу и Рингил на крајњем југу. Илуин је постављен изнад Хелкара, а Ормал изнад Рингила. Њихова светлост се сусретала на средини Арде где су се управо настанили Валари на острву Алмарен које се налазило на средини великог језера. Када је Мелкор уништио лампе Валара створена су два велика мора (Белеагар и Источно море), а острво Амарен је уништено.

Након тога Валари су напустили Средњу земљу и отишли на новоформирани континент Аман и тамо се настанили креирајући Валинор. Валинор се налазио на континенту Аман и био је окружен планинама Пелроима, који су служили за одбрану. Главни град Валинора био је Валмар, а ту су још били Алквалонде и Тирион, где су живели Вилењаци. У Валинору су постојале многобројне куле, баште и раскошне грађевине, које су га учиниле најлепшим местом на свету. Како се налазио у земљама Бесмртних, тамо ништа није венуло или се сушило. Сваки од Валара је имао посебно место у Валинору где је боравио (шуму, врт, планине, или дворове). Да би се осигурали од Мелкорових напада одгурнули су континент од остатка Арда тиме су проширили Белеагар, као последицу су створили низ од пет донекле симетричних планинских ланаца у Средњој земљи које су назване Плаве, Црвене, Жуте и Сиве планине као и планине Ветра. Много векова након оснивања Валинора, Мелкор је издигао и Маглене планине како би успорио напредовање Валара Оромеа који је ловио његове звери пре Буђења виловњака.

Још неке од промена су настале неколико година након буђења виловњака када су Валари напали Мелкорово утврђење Утумно. До промена је дошло код земаља западно од Плавих пнанина (Белеријанду) где су услед великих битака настале неке од висоравни, а и Белеагар је додатно проширен настанком неколико залива.

Прво Доба[уреди]

Као што је речено у Силмарилиону већина догађаја из Првог Доба се одиграла у Белеријанду и његовом окружењу. У границама Велеријанда, Толкин је поставио краљевство виловњака Доријат којим је владао Краљ Тингол, скривевени град Гондолин који је основао Тургон. Такође важно је напоменути и тврђаву Нарготронд коју је основао Финрод, и два патуљачка града у Плавим планинама Белегост и Ногрод. Кроз Белеријанд тече река Сирион која га дели на два дела, источни и западни. У источном делу Белеријанда се налази река Гелион са седам притока, које дефинишу зелено краљевство Осиријанда. Северно од Белеријанда се налазе региони Невраст, Хитлум и Дор-Ломин као и Гвоздене планине где Мелкор има своје утврђење Ангабанд.

На крају првог доба, током Рата Бесних војска Валара се сукобљава са војском Мелкора што доводи до великих разарања, Мелкор бива заробљен, а Ангабанд уништен. Сва та разарања имају за последицу то да највећи део Белеријанда бива потопљен.

Друго и Треће Доба[уреди]

Током Другог и Трећег Доба, у којима је Толкин сместио радње Акалабета, Хобита и Господара прстенова, Средња земља се није пуно мењала. Западни делови Средње земље су се састојали из земаља Ериадора, Гондора, Мистичних планина и долина реке Андуин. Ериадор се граничио на истоку са Плавим планинама (познатијим као Еред Луин) које су се протезале све то Сивих Лука одакле су испловљавали бродови за Валинор, и на западу са Мистичним планинама које су се простирале од далеког севера па све до Изенгарда, дома чаробњака Сарумана, на југу. У склопу Маглених планина налази се Морија (Khazad-dûm) старо краљевство патуљака. У Ериадору се некада налазило краљевство Арнор, које су основали Нуменорејци који су избегли уништење Нуменора. То краљевство се касније поделило на неколико краљевства Артедаин, Кардолан и Рудар која су сва већ увелико пропала једна када се одвијала радња Господара прстенова. У оквиру Ериадора се налази и Округ домовина хобита, такође у Ериадору се налазе и село Бри, које настањују људи и хобити и које се налази на раскрсници путева, као и Ривендел (виловњаци га зову Имладрис) дом Елронда Наповилног који је близу западних обронака Маглених планина

Источно од Маглених планина налази се земља под називом Рованион и велика река Андуин. Између Маглених планина и Андуина налази се краљевство Лотлоријен, дом шумских виловњака под вољдством Галадријеле и Келеборна, као и шума Фангорн, последње уточиште Ента. Источно од Андуина налази се Мрка шума (некада Зеленшума), дом шумских виловњака под вољдством Трандуила. Даље на истоку налазила се Усамљена планина (Еребор) дом патуљака, као и градови људи Дејл и Езгарот, на крајњем истоку су се налазила Гвоздена брда која су била дом патуљака. Југоисточно од Маглених планина налазило се краљевство људи Рохан, даље на југ налазило се краљевство Гондор основано од истих људи који су избегли уништење Нуменора и који су основали Арнор. Источно од Гондор налази се Мордор окружен планинама са тврђавом Барад-дур коју контролише Саурона. Јужно од Гондора налазе се земље Харада које су претежно прекривене пустињом, такође се налази и велика лука Умбар, источно од Рованиона налази се и море Рун, на чијој источној страни живе народи Источњака. Источњаци и Харадрими (народ Харада) су традиционално непријатељски расположени према Гондору, а у савезу су са Сауроном.

Историја[уреди]

У Силмарилиону историја Арде је подељена на четири главна временска периода који су познати као године Валара (Ainulindalë), године Светиљки, године Дрвећа и године Сунца. Док рачунање времена у Средњој земљи почиње са Првим добом и Буђењем виловњака који се дешава у годинама Дрвећа. Време пре тога је једноставно знано као Почетак Дана. Током Првог доба дешава се Буђење људи, који су други од деце Илуватарове, које се поклапа са првим појављивањем сунца тако да овај догађај обележава почетак година Сунца које траје проз Прво, Друго, Треће и Четврто доба па све до дан данас.

Године Валара[уреди]

У Толкиновом свету Бог је назван Еру Илуватар. Илуватар је створио Аинуре (Валаре и Мајаре), бесмтрна бића са великим моћима, и научио их да стварају музику. Када су Аинури постали вешти у стварању музике Илуватар им је наредио да стварају музику према његовој замисли, тако су они стварали музику истовремено стварајући свет али један од Аинура под називом Мелкор (најмоћнији од Валара виловњаци су га прозвали Моргот што значи "Мрачни Непријатељ") је почео да квари ту музику, одступајући од Илуватарових замисли и тако пркосећи му. Тај сукоб Мелкора са Илуватаром је поставио темељац будућих сукоба у јос ненасталом свету.

Коначно је Илуватар открио своју замисао Аинурима који су похитали да уобличе тај новонастали свет (Еа) и тако постали Валари и Мајари у том новом свету. Али су открили да је тај нови свет безобличан и они су уложили много труда и рада да би том новом свету дали облик и створили оно што ће касније постати Арда. Овај период стварања света се назива Доба Звезда, током њега су Аинури свет напунили чудима која су много изнад схватања смртних људи.

Почетак Дана[уреди]

У међувремену Аинури су створили Арду, трајно станиште за Децу Илуватарову (Виловњаке и људе). Мелкор са својим следбеницима је такође ушао у свет уништавајући све што је могао. Петнаест најмоћнијих Аинура су се назвали Валарима, Мелкор је био најачи од свих али је Манве био вођа. Сваки од Валара се везао за одређени апсект овог света и то би постао центар његове моћи, Мелкор се нпр. везао за све ужасне ствари, насиље, хладноћу, ватру, земљотресе, вечну таму итд. Његова моћ је била толико велика да га Валари нису могли обуздати све дог Валар Тулкас није дошао у свет и успео да поврати равнотежу. Мелкор, уплашен од Тулкаса, бежи у далеке крајеве арде и тамо шири своје зло и таму док се валари настањују у Арди припремајући је за долазак деце Илуватарове.

Дрвеће Валинора, Лаурелин и Терпелион

Године Светиљки почињу након што су Валари створили Арду која у почетку има облик равне плоче. На северу и југу валари су поставили две светиљке Илуин и Ормал које су давале светлост Арди, а њихова светлост се на средини мешала. Управо ту су се настанили Валари на острву Алмарену на средини великог језера. Ово доба је такође познато и као Пролеће Арде када Валари дају Арди многе лепоте, појављују се животиње, дрвеће и шуме почињу да расту. За све то време Мелкор вреба иза Зидова Ноћи и убрзо искоришћава непажњу Валара и напада Арду уништавајући светиљке тако завршавајући Године Светиљки.

Године Дрвећа започињу након уништења светиљки после чега су се Валари повукли у западне делове Арде стварајућу нови континент Аман и на њему стварајући свој нови дом Валинор (земљу Валара). У Валинору Јавана направила два дрвета Валара Телперион и Лаурелин која су давала светлост Валинору, остављајући остатак Арде (сада већ знан као Средња земља) у мраку где је био осветљен само светлошћу звезда.

Прво Доба[уреди]

Прво доба Толкинове Средње земље почиње са буђењем Вилењака крај језера Кујвијенен на истоку Средње земље. Уброз након буђења Валари су их пронашли и позвали их да пођу и да живе са њима у Валинору, што су већина учинили и кренули на пут али га нису сви и завршили. Валари су заробили Мелкора али су га убрзо и пустили на условну слободу пошто им се учинило да се покајао за своје грехе што он није учинио већ је одмах након пуштања на слободу почео да уноси ривалство и раздор међу вилењачке принчеве Феанора и Финголфина. Он је убрзо убио њиховог оца, краља Финвеа, уништио дрвеће Валинора уз помоћ паука Унголијанте и украо Силмариле, драго камење које је направио Феанор и које је у себи садржало светлост два дрвета Валинора.

Феанор је убедио део свог народа, Нолдора (који су били познати ствараоци), да напусте Аман и крену у потеру за Мелкором проклинући га имено Моргот (мрачни непријатељ). Феанор и његови синови су се заклели да ће вратити Силмариле по сваку цену. Нолдори су тако били подељени у две групе, Феанор је водио једну од те две док је ону другу већу предводио Финголфин. Феанор је са Нолдорима дошао до луке Алквалонде у којој су живели виловњаци под назвиом Телери, они су одбили да дају Нолдорима бродове којима би дошли до Средње земље. Прво родоубиство се десило када је Феанор напао Телере и украо њихове бродове и тако прешавши у Средњу земљу. То је другој групи Нолдора под вољдстовм Финголфина оставило једино избор да иду преко опасног леденог прелаза Хелкараса, тај прелаз је однео много живота. Напослетку Феанор бива убијен али његови синови преживљавају и његови синови онивају многа краљевства, исто то чини и Финголфин са својим наследницима. у међувремену Валари су узели последња два плода са дрвећа Валинора и од њих начинили Сунце и Месец.

Године Сунца су почеле када су Валари створили Сунце. И званично датирање Првог Доба почиње од првог изласка Сунца над Ардом. После неколико великих битака почиње доба дугог мира које је трајало четири стотине година, за до време дошло је до буђења првих људи. Едаини (први људи) су дошли у Белеријанд преко Плавих планина. Када је Моргот пробио опсаду Ангабанда уништена су многа вилењачка краљевства, међу њима чак и скривено краљевство Гондолин. Једини битан успех је уследио када су Берен од Едаина и Лутијена кћи вилењачког краља Тингола украли Силмарил из Морготове круне. Након тога Берен и Лутијена су умрли али су убрзо враћени у живот од стране Валара због њихове велике љубави, под условом да Лутијена не буде више бесмртна, а да Берен никада не буде виђен од стране људи поново.

Тингол се сукобио са патуљцима Ногрода и они су га убили и украли Силмарил. Берен је поразио патуљке и повратио Силмарил који је поклонио Лутијени. Убрзо су Берен и Лутијена поново умрли, а Силмарил је дат њиховом сину Диору Наповилном који је обновио краљевство Доријат. Синови Феанорови су захтевали да Диор преда Силмарил што је овај одбио, они су напали, уништили Доријат и убили Диора. Диорова млада ћерка Елвинга је успела да побегне са Силмарилом, док су три Феанорова сина: Келегорм, Куруфин и Карантир погинули покушавајући да га поврате.

При крају првог доба све што је остало од слободних људи и вилењака населило се око ушћа реке Сирион. Међу њима су били и Еарендил који је оженио Елвингу. Феаноријанци су поново захтевали да им се Силмарили врате што су ови одбили, а они су одлучили да их одузму силом. Еарендил и Елвинга су побегли преко Великог мора у Валинор, захтевајући помоћ од Валара. Што су они и учинили, Мелкор је зарообљен сва његова дела уништена, а он сам је заробљен и одвојен од остатка света иза Врата Ноћи.

Силмарили су враћени али уз велику цену, Белеријан је био разорен и почео је да тоне под воду Веког мора. Последњи Феанорови синови: Меадрос и Маглор су позвани у Валинор где су и дошли, поново су покушали да украду Силмариле али у томе нису успели пошто су им они почели пећи руке (што Силмарили чине свима којима није намењено да их поседују). Они су увидели да ипак нису предодређени да их поседују и да су њихове заклетве ништавне. Оба брата су срели своју судбину: Меадрос се бацио са Силмарилом у ватрени усуд, док је Маглор бацио свој Силмарил у море. Тако су сва три Силмарила била изгубљена: Један је завршио на небу пошто је био дариван Еарендил, други у дубинама земље, а трећи у дубинама мора.

Друго Добра[уреди]

На почетку Другог Доба Едаинима је дато острво Нуменор као поклон од стране Валара за њихово учешће у рату против Моргота, такође они су били благословени изузетно дугачким животом у просеку три пута дужим од обичног човека. Они су поста велики морепловци и у данима своје славе пловили су ка обалама Средње земље колонизујући их и учећи обичне људе разним вештинама које су они усавршили. Нуменорејци су постали љубоморни на своју бесмртну браћу вилењаке и ускоро на врхунцу своје моћи су загосподарили свим људима у Средњој земљи. Након неколико векова Саурон, Морготов најмоћнији слуга, почео је да организује зла бића у источним земљама. Такође је наговорио и научио вилењаке Ерегиона да направе прстенове моћи, док је он направио јединствен прстен са којим би загосподарио свим осталима. Вилењаци су постали свесни овога и сакрили су своје прстенове пре него што је он могао да запоседне њихову вољу. Нуменорејци су све више почели да брину о својој смртности и све више задирали од вилењака, заборављајући на велике уступке које су Валари и Еру учинили за њих.

Мелкор и Саурон

Нуменорејци на челу са краљем Ар-Фаразоном повели велику војску су отпочели рат против Саурона који се прозвао краљем људи, Саурон се предао када је видео сву силу Нуменора, а Нуменорејци су га узели за заробљеника и повели га са собом у Нуменор. Саурон је дуго живео са Нуменорејцима претварајући се да је понизан ускоро је успео да превари краља и задобије његово поверење. Лагао је краља говорећи да је Мелкор прави бог, а да је Еру само измишљотина Валара. Тако је започео погром над верујућима који су жртвовани у славу Мелкора, стара светилишта су заборављен док су настала нова. Када је Ар-Фаразон почео да стари убедио је краља да нико, чак ни Валари Валинора не могу да се супроставе моћи Нуменора и да је потребно да исплови против њих и стане на обале Неумићих Земаља и тако постигне бесмртност. Ар-Фаразон, плашећи се смрти, окупља велику флоту и испловљава против Валара према Неумирућим Земљама. Амандил вођа још увек верних Нуменорејаца према Валарима, сећајући се Еарендила, испловљава први за Валинор да би затражио милост од Валара, о њему се не зна ништа више. Његови син Елендил и унуци Исилдур и Анарион су сачували Верне од предстојећег рата и спремили су се да побегну бродом у Средњу земљу.

Пре краја Другог доба када су се људи Нуменора побунили против Валар услед преваре од стране Саурона. Чим су се Нуменорејци искрцали на обале Валинора, Валари су затражили помоћ Илуватарову коју су и добили. Он је уништио флоту Нуменора, такође је и уништио Нуменор потопивши га. Саурон је такође изгубио свој леп облик, а његов дух је приморан да побегне у земљу Мордор где је попримио ново страшно обличије. Елендил је побегао са својим синовима у Средњу земљу формирајући краљевства Гондор и Арнор. Да би спречио да се ово понови, Илуватар је издвојио Аман изван домашаја свих смртника, остављајући знање о путу за Неумируће Земље једино вилењацима који су тамо пловили у својим специјално направљеним бродовима.

Саурон је побегао у Мордор и тамо се устоличио сејући зло. Али вилењаци у савезу са људима су оформили Последњи Савез људи и вилењака (у овом савезу је такође учествовала и војска патуљака која је била нешто мања као и један одред хобита) и поразили Саурона у опсади која је трајала годинама. У великој битки су погинули Гил-Галад последњи Високи краљ вилењака, Елендил краљ Гондора и његов син Анарион. Елендилов други син, Исилдур је успео да одсече прстен са Сауронове руке уз помоћ очевог мача и тако уништавајући Сауроново тело и смањујући његове моћи. Али Исилдур упркос многим саветима одбија да уништи прстен и одлучује да га задржи као аманет своје лозе. Прстен ускоро издаје Исилдура и овај бива убијен у заседи орка, а прстен бива изгубљен дуго времена.

Треће Доба[уреди]

Одлазак вилењака из Средње земље

Током Трећег доба дошло је до успона и пада моћи краљевства Гондор и до успона и тоталног пада краљевства Арнор, које је у почетку било подељено на три краљевства: Артедаин, Кардолан и Рудар која су сва пропала једна за другим. Такође долази до формирања новог краљевства људи, краљевства Рохана којим су владали Рохирими (Еорлинзи), чувени ратници и господари коња. Први краљ Рохирима је био Еорл Млади који је дојахао са севера и настанио свој народ северно од Ветровитих планина, тада територију коју је поседовао Гондор, али краљ Гондора је даровао ту земљу Рохирима и тако је настало ново краљевство Рохан. Због тог дара Рохирими су били у константном рату са брђанским племенима Дунланда.

До времена дешавања радње из Господара прстенова, Саурон је повратио добар део својих моћи и отпочео потрагу за јединственим прстеном који би му повратио сву пређашњу снагу. Сазнао је да се прстен у почетку налазио код бића званог Голум али да је овом то украдено од стране хобита (овај догађај је описан у књизи Хобит) и да се налази у поседству хобита Билба Багинса из Округа и послао је утваре прстена да пронађу прстен. Носилац прстена, хобит Фродо Багинс је отпутовао у Ривендел где је одлучен на савету Елрондовом да ће прстен бити уништен и то на једини могући начин, у ватри планине Усуда. Фродо је отпутовао из Ривендела са осам сапутника познатих као дружина прстена, ту дружину су чинили:Гандалф, Гимли (представник патуљака), Леголас (представник вилењака), Арагорн и Боромир (представници људи) и Фродо , Сем, Мери и Пипин (као представници хобита). Дружина се суочавала са много препрека, безуспешно су покушали да пређу Карадрас, па су ишли кроз Морију где су се сукобили са Балрогом којег Гандалф убија али притом и сам гине, затим су прошли кроз Лотлоријен после којег су се убрзо растали, пут према планини Усуда су наставили Фродо и Сем. Фродо испрва није успео да уништи прстен, али му је у томе ненамерно помогао Голум који је отргнувши прстен са Фродовог прста упао, заједно са прстеном, у пламен планине Усуда. Овим чином је Саурон заувек уништен, а преживели чланови дружине су слављени као јунаци. Док је Фродо путовао до Пламен планине у Средњој земљи су се одигравале многе битке и био је у току последњи рат са Сауроном, познат као "Рат за прстен".

Крај Трећег доба означава крај владавине вилењака и почетак доминације људи. Са почетком четвртог доба сви вилењаци су почели нестастајати из Средње земље, одлазећи у Валинор, једни од последњих који су отишли у били шумски вилењаци Мрке шуме и Лотлоријена. Патуљци су поново населили Морију и обновили своје краљевство али су вероватно и они временом нестали. Док су хобити још дуго живели у Округу неузнемиравани од стране спољног света, Толкин нам даје информације да хобити и данас живе на Земљи само непримећени од стране људи. За време владавине Арагорна Елесара (некадашњег вође Дунедаина, потомка Исилдура) краља Уједињеног краљевства Гондора и Арнора успостављени су мир и благостање у целој средњој земљи.

Народи[уреди]

Аинури[уреди]

Аинури су анђеоска бића створена од стране бога Еру Илуватара. Мит о постању света се назива Аинулиндале или у преводу Музика Аинура, пошто је Илуватар створио Аинуре да би му стварали музику по његовој замисли, а овај је касније од те музике створио свет (Еу). Аинури се деле на Валаре и Мајаре.

Валари[уреди]

За више информација погледајте: Валари

Валари су најмоћнија анђеоска бића створена од Илуватара која су дошла у свет. Они су заједно са осталим Аинурима дошли у свет са циљем да наставе његово физичко обликовање и припреме га за долазак деце Илуватарове (вилењака и људи). Када су Валари стигли у свет сваки од Валара се настанио и повезао са неким делом света ваздухом, водом, ватром, светлости, биљкама, животињама, шумама итд. Валара има 15, ,седам мушких и седам женских плус Мелкор који је прогнан, и они су:

  • Манве - Краљ Валара и господар ветра, муж Варде.
  • Улмо - Господар мора и морских дубина једини неожењен Валар.
  • Ауле - Валар ковач и велики створитељ, муж Јаванин и творац седам очева патуљака.
  • Ороме - Господар дрвећа, велики ловац и јахач, муж Ванин.
  • Мандос - Судија мртвих, десна рука Манвеу и чувар душа вилењака, муж Ваире.
  • Ирмо - Господар визија и снова, касније прозван Лорјен, муж Есте.
  • Тулкас - Такође знан као Тулкас Моћни, шампион Валара, муж Несин.
  • Мелкор - Господар ватре и мрака, најмоћнији од свих Валара. Заробљен од стране осталих Валара и послат у ништавило.

Краљице:

  • Варда - Краљица звезда, супруга Манвеова. Створила је звезде и даровала светлост свету.
  • Јавана - Краљица земље и свих живих бића, супруга Аулеа. Створила је дрвеће и животиње, такође је створила два дрвета Валинора.
  • Нијена - Господарица милости. Константно је плакала због патње света и својим сузама заливала два дрвета Валара. Није имала мужа.
  • Есте - Ирмова жена, знана као Нежна и излечитељка свих рана и брига.
  • Ваире - Ваире познатија као Везиља, била је жена Мандосова и приче света је везла у прелепе таписерије.
  • Вана - Краљица цвећа прозвана Заувек-млада такође је била и жена Оромеова.
  • Неса - Звана Плесачица, била је чувена по својој грациозности. Такође је и Тулкасова жена.

Мајари[уреди]

За више информација погледајте: Мајари (Арда)

Поред Валара постојала су и нижа анђеоска бића Аинура под називом Мајари. Они су такође створени од стране Илуватара и исте су природе као Валари али су нижег ранга и поседују слабије моћи. После побуне Мелкора неки од Мајара су прешли на његову страну. Најмоћнији Мајари су: Саурон (најмоћнији од свих Мајара), Илмаре, Еонве, Аријена, Истари (петорица мајара који су дошли у Средњу земљу са задатком да помогну живим бићима), Курунир (један од истара познатији као Саруман Бели), Аивендил (познатији као Радагаст Мрки), Олорион (познатији као Гандалф Сиви), Балрози.

Вилењаци[уреди]

За више информација погледајте: Вилењаци (Толкин)
Подела вилењака пре одласка Нолдора

Вилењаци су први од деце Илуватарове који су дошли у Средњу земљу, зато су такође познати и као прворођени. Они су интелигентна бића створена искључиво од стране Илуватара. Вилењаци су се током своје дуге историје поделили у много кланови, али она главна подела се може извести на Калаквенде, вилењаке светла односи се на оне вилењаке који су видели светлост два дрвета Валинора, и Мориквенде, вилењаке мрака овај термин се односи на оне вилењаке који нису видели светлост два дрвета Валинора. Вилењаци су се пробудили поред језера Кујвијенен и Валари су их ускоро пронашли и позвали да се населе у Аман, већина вилењака је прихватила позив и Валари су их назвали Елдарима, док су оне који су одбили да пођу назвали Аварима, што у преводу значи невољни. Док они Елдари који су се уморили од пута за Аман су прозвани вилењаци мрака пошто никада неће видети светлост дрвећа Валинора, тако да су Мориквенде чинили Авари и Елдари који су одустали од пута. Углавном су вилењаци мрака (Мориквенди) били мање моћни од вилењака светла (Калаквендија) али термин мрака није представљао то да су они били зли на било који начин. После одређеног времена неки Калаквенди су се такође вратили у Средњу земљу (углавном из клана Нолдора у потрази за Силмарилима).

Што се тиче физиче грађе, вилењаци доста подсећају на људе . Могло би се рећи да су готово иста врста, пошто могу да се венчавају и имају деце што се ретко дешавало. Мада вилењаци имају виткија тела и њихова тела бледе током времена спајајући се са њиховим духом, Толкин наводи да би вилењаци данас били попут духова. Вилењаци су веома агилни и брзи на ногама, и донекле су виши од људи. Такође имају одличну координацију, што се види у Господару прстенова када вилењаци ходају преко ужади у Лотлоријену. Имају веома развијен вид који па су у могућности да виде километрима далеко. Такође веома су лаки на ногама што се види када дружина прстена прелази Карадрас тј. када Леголас гази по веома дубоком снегу без већих потешкоћа. Такође приликом одрастања, њихова тела дођу до тачка када престану да старе. Иако су бесмртни, вилењаке је могуће убити у којем случају њихове душе одлазе у Валинор где добијају ново тело и настављају да живе. Такође њихова тела исијавају слабом светлошћу, а њихове уши су благо зашиљене.

Вилењацима су била дата три прстена моћи које су они прозревши превару Сауронову сакрили. Та три прстена моћи су били: Нарија, прстен ватре, који је био дат Кирдану бродоградитељу, а он га је проследио Гандалфу; Ненија, прстен воде, је дат Галадријели овај прстен је поседовао моћи многих звезда; Вилија, прстен ваздуха, који је дат Високом краљу вилењака Гил-галаду али је након његове смрти прешао у руке Елронда као највећег исцелитеља у Средњој земљи. До краја четвртог доба сви вилењаци су напустили Средњу земљу одлазећи у Неумируће Земље.

Неки од значајнијих вилењака су били: Елронд, Тингол, Феанор, Финголфин, Галадријела, Гил-галад, Фингон, Финве, Тургон итд.

Људи[уреди]

За више информација погледајте: Људи (Толкин)

Људи су били другорођени од деце Илуватарове, пробудили су се у средњој земљи много касније од вилењака и вероватно значајно после патуљака. По изгледу су били веома слични вилењацима, с'тим што су били смртни, старили су и умирали (живели су у просеку од 40-80 година, осим Нуменорејаца који су живели по неколико векова) такође су били у просеку мање лепши од вилењака. Три племена људи се ујединило се вилењацима Белеријанда и борило на њиховој страни. Захваљујући овим првим људима, који су се звали Едаини, њихови потомци су од Валара добили да се населе на острву Нуменор, између Средње земље и Амана. Као што је испричано у историји Средње земље, Нуменор је уништен, а они још увек верни Нуменорејци су се населили у Средњој земљи и добили назив Дунедаини и основали су краљевства Арнор и Гондор, док су се неки Нуменорејци населили на југу у земљама Харада и постали слуге Саурона, они су добили назив Црни Нуменорејци.

Дунедаини који су потомци Нуменорејаца живе дуже од обичних људи то је зато што су Нуменорејци поред самог острва добили и благослов дугог живота. Дунедаини у трећем добу не живе дуго као Нуменорејци услед мешања са обичним људима али и даље живе знатно дуже од осталих људи. Поред Дунедаина у Хобиту се помиње и Беорн, изузетно велики човек способан да се претвори у великог медведа. Беорн је један из народа Беорнингаса, који се у трећем добу спустио са планина и населио на ободу Мрке шуме. Беорнингаси су у савезу са људима Мрке шуме и штите их од напада орка и гоблина. у Средњој земљи на крају трећег доба разликујемо више народа људи: Људе Гондора, Људе Рохана (Рохириме), Слободне људе Еријадора, Дивље људе Дунланда (Дунлендинге), Источњаке (Истерлинге) и Људе Харада (Харадриме).

Краљеви људи су од Саурона добили девет прстенова моћи, али су услед слабе снаге ума и воље ко људи сви пали под контролу Саурона и тако постали Назгули (Утваре прстена). Након пада Саурона и краја трећег доба, већина осталих раса у Средњој земљи пропада док се раса људи уздиже. Падом Саурона почиње владавина људи у Средњој земљи.

Неки од значајнијих људи су били: Арагорн , Еарендил, Исилдур, Берен, Боромир, Елендил итд.

Патуљци[уреди]

Патуљке је створио Валар Ауле, али је понудио и да их уништи када му се Илуватар супродставио. Ауле је створио седам очева патуљака који су у почетку били беживотни јер Ауле није имао моћ да дарује живот, али им је Илуватар удахнуо живот и примио као своје увидевши да Ауле није имао намеру да му пркоси. Једини услов који је Илуватар поставио је тај да им није дозвољено да се пробуде пре вилењака што је он и испоштовао успававши их ставивши очеве патуљака испод планина широм Средње земље. Када су се очеви патуљака коначно пробудили, сваки од њих је постао оснивач своје лозе и сваки је основао своје краљевство. Први од очева патуљака који се пробудио био је Дурин који је био оснивач лозе Дугобрадих, око које се врте готово све Толкинове приче, такође он је основао и најславније патуљачко краљевство Казад-дум (вилењаци су га прозвали Морија, што синдарину значи "црни понор") у Магленим планинама. Патуљци су напустили Морију током другог доба када су услед превеликог копања пробудили Балрога, али су је крајем трећег доба поново населили након што је Гандалф убио Балрога. Поред Казад-дума, Толкин је поменуо још само два патуљачка краљевства Ногрод и Белегост, у Плавим планинама (Еред Луин). Она су била дом Ватренобрадих и Широкогредих који су се током првог доба борили на страни вилењака Белеријанда у рату против Моргота. Патуљци су, као људи, смртни али живе значајно дуже по неколико стотина година. Такође они су били ниског раста али крупне грађе и карактеристика је то што су и мушкарци и жене носили браде те су били тешко препознатљиви за друге расе. У Силмарилиону је описана и раса ситних патуљака који су били изузетно покварени и одбачени од својих родова, њих су вилењаци изразито ловили и вероватно су их истребили.

Симбол патуљака Дуринове лозе

Написано је како су од свих раса патуљци били најмање подложни корупцији и утицају Моргота, а касније и Саурона. То објашњава чињеница да их је створио Ауле и да су они били повезани са његовом моћи. Патуљци су добили седам прстенова моћи, један за сваки род патуљака, али ти прстенови нису пуно утицали на патуљке, јер је врло мало патуљака својевољно служило силама мрака и о њима се ниша не зна. Једино што су прстенови проузроковали јесте додатну похлепу за златом и благом. Саурон је повратио три прстена моћи од патуљака док су остала четири, према Гандалфу уништено од стране змајева. Најпознатија пребивалишта патуљака у трећем добу су била Гвоздена брда, Еребор, Плаве Планине и Казад-дум. Седам породица патуљака су биле:

  • Дугобради
  • Ватренобради
  • Широкогреди
  • Гвозденпеснице
  • Тврдобради
  • Црнобрави
  • Каменожни

Патуљци су након пада Саурона поново населили Морију и наставили да живе иако се о њиховој коначној судбини ништа не зна поуздано, претпоставља се да су и они временом ишчезли из Средње земље, али много касније од вилењака. Толкин помиње разна имена за патуљке: на Каздулу (патуљачком језику који је за њих створио Ауле) они су себе називали Казад (Khazâd); на Синдарину (језику шумских вилењака) били су познати као Наугрими (закржљали народ), Гонхирими (камени господари) и Дорнхот (намргођени); на Квенији (језику високих вилењака) били су познати као Цесари.

Толкин је као инспирацију за патуљке искористио Јевреје, и као њихове атрибуте им приписује велику љубав према богатству (злату и драгуљима), вољу за радом и њихову истрајност у томе, као и њихову тајновитост јер нису тежили да шире своју културу са странцима већ су живели изоловани дубоко испод земље у великим дворанама чувајући своје обреде само за себе.

Неки од значајнијих патуљака су били: Гимли, Дурин, Торин Храстоштит, Балин итд.

Хобити[уреди]

Хобити су према Толкиновом писању представљали под-врсту Људи. Други назив за Хобите је био "Полутани" пошто им је висина достизала једва нешто више од половине висине просечних људи. По стилу живота су врло подсећали на људе, осим по томе што су преферарили да живе испод земље, у рупама, али не у обичним рупама већ у хобитским рупама које су имале све карактеристике топлог дома. Иако се о њиховом постанку ништа не зна, а о њиховој историји нам Толкин говори врло мало. Говори нам о томе како су у раном трећем добу живели у долинама реке Андуин, али да су током хиљада година мигрирали преко Маглених планина и населили се у Еријадору тј. претежно у Округу и оближњем Брију. Хобити су водили углавном миран живот уживајући у топлотама свог дома и ретко лутајући далеко од куће. Хобити су имали изузетно длакаве и чврсте табане, због чега нису морали да носе никакву обућу и најчешће су ходали боси, такође већина хобита је зазирала од великих вода и нису били неки пливачи.

Иако крхке спољашности били су веома ведрог духа увек спремни за игру и забаву, такође су имали врло јаку снагу воље, прилог томе је то што јединствени прстен готово да није имао утицаја над Фродоом док би у секунди кварио срца снажних људи. Када се рат за прстен завршио, а Саурон био коначно поражен, Саруман је са великом групом разбојника напао и окупирао Округ. Тако окупиран Округ су затекли Фродо, Сем, Мери и Пипин па су окупили војску хобита и борили се против разбојника, хобити су преовладали и ослободили Округ, а Сарумана протерали овај догађај је код Толкина познат као чишћење округа. После ових догађаја хобити су се вратили својим мирним животима, живећи као и пре готово непримећени од осталих људи бавећи се својим пословима и нежелећи да се мешају у послове великог света (људи). Толкин нам говори како су хобити опстали све до данашњих дана и како чак и данас живе мирно, непримећени од великих људи.

Толкин нам казује о три врсте хобита који су населили округу:

  • Харфути - су најбројнији и први који су ушли у Еријадор, Толкин их описује као најситније. Они су имали блискије односе са патуљцима него остали хобити, такође су имали и најдлакавија стопала.
  • Стури - су други најбројнији и последњи који су ушли у Еријадор. Они су знатно крупнији од осталих хобита и углавном живе поред река и једини знаju да управљају бродовима и да пливају. Такође су и најмање "стидљиви" од људи.
  • Фалохајди - популацијски најмање бројна врста хобита, они су други који су ушли у Еријадор. Углавном су виши од осталих хобита и воле шуме и дивљину. Они су углавном лидери хобита и склони авантурама, чак имају и контакте са вилењацима.

Неки од значајнијих хобита су: Фродо Багинс, Билбо Багинс, Перегрин Тук, Меријадок Брендибак и Смигол, Бандобрас Тук.

Друге расе[уреди]

Орци и тролови[уреди]

Орци и тролови су зла створења које је створио Моргот као супротност деци Илуватаровој. Тачно порекло орка и тролова се не зна али постоје разне теорије. Једна теорија за постанак орка говори како су они изпочане верзије вилењака које је Моргот створио заробивши неке од вилењака пре првог доба и мучивши их унаказио док друга теорија говори како су орци настали од земље. Орци су описани као ружна и прљава створења која су имала црну грубу кожу, висина је варирала у зависности од врсте, неки су били високи као људи, чак и виши, док су неки били висине хобита. Орци који су служили Саурону су били нешто нижи од људи и били су погрбљени, у биткама нису имали јаку дисциплину нити су били добри ратници па им је у биткама највећи адут била бројност, чим би били јаче нападнути у редовима би наступало расуло. Поред регуларних орка који су служили Саурону у Мордору, Саруман је развио нову врсту орка познатих као Урук-хаи, они су били знатно виши од обичних орка већ су били висине људи и нису били погрбљени. Били су познати као одлични и вешти ратници, за разлику од обичних орка имали су врло јаку војничку дисциплину и физички су били веома издржљиви. Поред ове две наведене врсте такође разликујемо и трећу врсту орка, а то су гоблини (мада око овога постоје разне расправе да ли су гоблини подврста орка или пак други назив за орке). Они су описени као изузетно ниски (висине хобита) и погрбљени, такође су описани као веома слаби и ретко се крећу самостално изван већих група, такође преферирају живот испод земље тј. у пећинама. Урук-хаи гоблине називају снага (робови). Поред ове три, Толкин помиње и полу-орке, њих описује као мешавину људи и орка, физички изгледају више као људи али се понашају као орци.

Тролове Толкин описује као зле џинове који су највероватније настали као исмејавање Ентима. Тролови су представљени као огромне и дебеле звери велике снаге, такође су представљени као изузетно глупи. Већина тролова су камени тролови који живе углавном у планинама и пећинама и излазе искључиво ноћу зато што их излагање сунцу претвара у камен, управо се то десило са три трола у "Хобиту". Из овог разлога тролови су веома тешко употребљавани у рату те они углавном лутају дивљином, Саурон је управо из тог разлога направио нову врсту тролова познатих као Олог-хаи који су били нешто већи од камених тролова и знатно снажнији, али главна карактеристика која је чинила њих другачијим јесте то што су они могли да опстану на сунцу и нису се претварали у камен тако да су они могли да буду употребљени од стране Саурона у биткама. У биткама су тролови били добро оклопљени што је поред њихове коже, која је сама по себи била нека врста оклопа, трола претварало у готово неуништивог.

Енти[уреди]

Енти су настали на захтев Јаване од стране Еру Илуватара као заштитници дрвећа. Други назив за енте је пастири шума, и они су били управо то, заштитници шума настали са циљем да заштите шуме Арде од пустошења од стране вилењака, патуљака, људи и орка. Наводи се како су они најстарији народ и били су ту пре свих и настали су тако што је Илуватар удахнуо живот дрвећу. Енти су поседовали способност говора захваљујући вилењацима који су их томе научили. Енти су веома спора и смирена бића, све раде промишљено такође они су до неке мере бесмртна бића али њихово пропадања се не одражава у смртности већ у томе што се енти временом претварају у дрвећа. Поред ента постојали су такође у хворни, који су били нека мешавина ента и дрвећа, они су били дрвеће које је могло повремено да се помера али не и да говори или су пак били енти који су почели трансформацију у дрвеће. Последње пребивалиште ента је шума Фангорн, она се такође помиње и као најстарија шума у Средњој земљи, мада поред Фанторна постоје индиције да енти и хворни живе и у Еријадору тачније у Старој шуми, на граници Округа. Енти живе усамљенички живот пошто Ентине (жене Ента) више не постоје, оне су се одселиле (предпоставља се Еријадор) и заувек нестале претворивши се у дрво. Енти су гајили велику мржњу према оркама, пошто су ови често пустошили и палили шуме. Порекло речи "Ент" проналазимо у староенглеском што у преводу значи "Џин".

Животиње[уреди]

Орлови, Средња земља обилује интелигентним животињама, орлови су најбољи пример, такође су знани као џиновски орлови, зато што су били знатно већи од обичних орлова. Они су веома интелигентне животиње поседовали су сбособност за говор и живели су претежно у Магленим планинама, правећи гнезда на неприступачним литицама. Живели су одвојено од остатка света не мешајући се претерано у животе и ратове других бића али су гајили пријатељства са вилењацима Ривендела и са Истарима (чаробњацима), највише са Гандалфом. Орлови су настали као креација Манвеа, јер како су енти били заштитници биљног света, тако су орлови били заштитници животињског света. Неки од орлова који се спомињу од стране Толкина су Торондор, помиње се као Господар орлова у Силмарилиону, Гваихир, помиње се као Краљ орлова у Хобиту и Господару прстенова. Такође још се помињу и орлови Менелдор и Ландровал. Орлови су више пута током ратова прискакали у помоћ вилењацим, људима и патуљцима.

Варге представљају већу и изопаченију верзију вукова. Варге се описују као врло крволочне, такође се наводи како варге најчешће живе и лове у чопорима. Такође варге сарађују са орцима и гоблинима којима једино допуштају да их јашу, тако представљајући неку врсту "коњице" Сауронових снага. Толкин описује варге као потомке вукодлака, бића која је Моргот створио комбинујући вукове са духовима нижих Мајара. Толкин нам никада није дао потпун и прецизан опис варги. Порекло речи "варга" такође можемо пронаћи у староенглеском језику што у преводу значи "дивљи вук" или пак само "вук".

Змајеви су били огромна бића најчешће у служби Моргота или Саурона. Змајеве можемо поделити на неколико начина, према способности да бљују ватру на ватрене змајеве (имају ватру) у хладне змајеве (немају ватру) и према способности за летење. Змајеви су описани као изузетно интелигентна бића, поседовали су способност говора и били су изузетно привучени златом. Глаурунг је био први змај који је имао могућност да бљује ватру и био је познат као Отац змајева њега је убио Турин. Највећи од свих змајева и први крилати ватрени змај је био Анкалагон Црни, овај змај је такође био слуга Морготов, њега је убио Еарендил уз помођа Торондора, господара орлова. У трећем добу није остало пуно змајева јер су били у константном сукобу са патуљцима, последњи велики ватрени змај је био Шмауг он је уништио Еребор, краљевство патуљака, али је касније убијен, његово убиство је описано у Хобиту. Неки змајеви су још преживљавали у северним планинама и пустошили су градове патуљака али ови су их константно ловили и у том лову су постајали све ефикаснији. Толкин је уместо речи "змај" чешће употребљавао термин "аждаја" или "црв".

Вране се такође помињу као шпијуни у служби Сарумана.

Гаврани се помињу као птице које су патуљци користили за преношење порука тако што су их научили да говоре.

Језици и писма[уреди]

Средња земља представља један потпун свет са свим потребним карактеристикама зато што поред детаљно смишљене описане историје и географије поседује чак и до детаља осмишљене језике и писма. Толкин, поред тога што се бавио писањем, је био лингвиста и филолог предавао је Англосаксонски језик (староенглески језик) на Оксфордском универзитету. Ово му је омогућило да створи велики број измишљених језика и писама, а да чак усаврши неколицину.

Вестрон[уреди]

Вестрон или заједнички језик, како му је други назив, је измишљени говор и представља заједнички језик који су користили сви народи за међусобно споразумевање. Овај језик представља у ствари Енглески језик који је Толкин користио за писање и он је сам по себи стваран језик, али оно што га чини "измишљеним" јесте његова историја коју је Толкин створио као и његов однос према језику као фиктивном. Према Толкину овај језик потиче од језика људи Нуменора званог Адунак који се мењао након пада Нуменора и примио утицаје других зезика. Оригиналан назив за Вестрон је Адуни, док су вилењаци овај језик називали Анунаид (вестрон-језик запада).

Вилењачки[уреди]

Толкин је посветио већи део свог живота стварајући вилењачки језик, са стварањем је започео још 1911. године, пре него што је дошао на идеју о писању Силмарилиона чије прве нацрте видимо тек 1915. овај језик заједно са његовим писмом је константно стварао и унапређивао све до своје смрти. Вилењачки језик није јединствен већ је Толкин створио читаву лепезу различитих сродних језика и дијалеката те се вилењачки језик може уклопити у поделу вилењака.

  • Примитивни квендијски или примитивни вилењачки, представља први језик свих вилењака након што су се пробудили крај језера Кујвијенен, из овог језика су настали сви остали дијалекти. Овај језик Толкин није описао тако детаљно као неке од наредних.
  • Аварин или језик тамних вилењака, представља језик оних кланова који су одбили да отпутују у Валинор.
  • Елдарин представља заједнички језик три клана вилењака који су стигли или започели путовање у Валинор, те вилењаке који су стигли у Валинор валари су назвали Елдари и због тога се овај језик назива Елдарин. Из овог језика је настала већина вилењачких језика.
    • Квенија или високовилењачки представља у потпуности развијен језик који је Толкин развијао цео живот и довео га до мере да је тај језик потпуно функционалан. Толкин је такође измислио у потпуности функционално писмо за овај језик под називом Тенгвар. Поред самог писма постоји одрађена и граматика што овај језик чини још комплетнијим. Код самог Тенгвара разликујемо два система писања: Тачкасти систем, где су самогласници представљени знацима изнад или испод слова, у зависности од позиције самогласника; Регуларни систем где су сва слова представљена знаковима. Као инспирацију за овај језик Толкин је користио углавном Фински језик. Квенија је језик Високих вилењака тј. оних вилењака који су остали да живе у Валинору и он је најкомплетнији од свих језика које је Толкин створио. Овај језик се може поделити на два дијалекта.
      • Ванјарски дијалекат представља дијалекат Ванјара, најплеменитијих од свих вилењака и првог клана који је стигао у Аман.
      • Нолдорски дијалекат представља дијалекат Нолдора који су остали да живе у Валинору, они су клан вилењака који је други стигао у Аман.
    • Телерин је језик Телера, вилењака трећег клана који су последњи дошли у Аман, они су такође били познати као и морски вилењаци зато што су живели на обали мора. У преводу са Квеније, реч Телери значи они који долазе последњи.
    • Нандорин је језик Нандора, вилењака трећег клана који нису стигли у Аман. Нандори су касније постали познати као Зелени вилењаци или пак Силван вилењаци.
    • Синдарин је језик Синдара, вилењака који су остали у Белеријанду и никада нису крочили у Аман. Ови вилењаци су такође били познати и као Сиви вилењаци или пак Шумски вилењаци. Након уништења Белеријанда они су населили разне делове Средње земље. Нолдори који су напустили Валинор су престајали да користе Нолдорски дијалекат Квеније већ су користили Синдарин. Синдарин је поред Квеније најразвијенији језик који је Толкин створио, ова два језика сама по себи јесу слична али такође садрже велике разлике те се не могу назвати дијалектима једног језика. Иако постоје и одређене граматичке разлике са Квенијом, као писмо за Синдарин је такође коришћен Тенгвар.

Патуљачки[уреди]

Патуљци су као и сви остали народи поседовали свој језик. Патуљци свој језик називају Каздул, и према историји овај језик је створио Ауле, валар који је такође створио патуљке па им је такође створио и језик који би могли да користе. Овај језик је тајан и патуљци га ретко користе у јавности те постоји врло мало људи или вилењака који су знали овај језик. Каздул је користио рунско писмо под именом Кирит, наиме то писмо је у почетку коришћено од стране вилењака али је касније замењено Тенгваром, а патуљци су га преузели. Тајновитост овог језика је поузроковала да је врло мало речи познато. Као инспирација су Толкину послужили Семитски језици, пре свега Јеврејски поредећи патуљке са Јеврејима на следећи начин: "Истовремено домаћини и странци у својој насеобини, говорећи језик те државе али са одређеним акцентом услед свог приватног језика...", наравно Толкиново поређење се не заснива само на овој сличности већ и по томе што многе патуљачке речи имају корен у Јеврејском језику.

Црни говор[уреди]

Црни Говор (енг. Black Speech) је језик Мордора који је створио Саурон као језик који би заменио све варијације орчких језика који су били у употреби широм Средње земље. Овај језик је постојао у своја два облика:

  • Чистом облику који је у оригиналу коришћен од стране Саурона, Назгула и Олог-хаја.
  • Упрошћеном облику који је коришћен од стране Сауронових официра и слуга.

Црни Говор је коришћен за натпис на јединственом прстену.

Ash nazg durbatulûk, ash nazg gimbatul,     ash nazg thrakatulûk agh burzum-ishi krimpatul.

Један прстен да свима господари, један ѕа свима сеже
један прстен да све окупи и у тами их свеже

Саурон је покушао да наметне овај језик свим створењима која су била под његовом контролом али то није успевао, али је црни говор остварио велики утицај на све језика орка и злих људи. Овај језик је сматран проклетим, те су вилењаци одбијали да га иѕговарају у јавности. Толкин је лингвистички обрадио и проширио црни говор али се и сам плашио његовог "проклетства" те га није до краја обрадио као неки од вилењачких.


Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]