Atribut (gramatika)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Atribut je opšti naziv za zavisne konstituente imeničkih sintagmi.[1] Tipični atributi su pridevi i pridevske reči,[2] ali se u ovoj funkciji mogu naći i imenice i prilozi. Prema sastavu i obliku konstituentske jedinice atributi se dele na kongruentne atribute, nekongruentne atribute i atributive.

Kongruentni atributi[uredi]

Tipični atributi su pridevi i pridevske reči: pridevske zamenice i redni brojevi. Pošto pridevi i pridevske reči kongruiraju (slažu se u obliku: rodu, broju i padežu) sa imenicom uz koju stoje, ova vrsta atributa se zove kongruentnim atributima. To mogu biti:

  • pridevi: dobra/zanimljiva knjiga,
  • pridevske sintagme: vrlo dobra/neobično zanimljiva knjiga,
  • pridevske zamenice: moja/tvoja knjiga,
  • redni brojevi: prva/druga/treća knjiga.

Kongruentni atributi se po pravilu raspoređuju ispred imenice uz koju stoje, mada mogu, izuzetno, stajati i iza nje:

Hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim.

Nekongruentni atributi[uredi]

Pored pridevskih reči i izraza u funkciji atributa se mogu naći i imenički izrazi u nekom zavisnom padežu i prilozi. Pošto takvi atributi ne kongruiraju sa imenicom uz koju stoje, zovu se nekongruentnim atributima. To mogu biti:

  • imenički izrazi bez predloga: džemper sive boje, fotografija našeg razreda,
  • imenički izrazi s predlozima: tašna od kože, kolač s jabukama, strah od letenja,
  • prilozi: boravak ovde, grad noću.

Nekongruentni atributi se po pravilu raspoređuju iza imenice uz koju stoje, mada mogu, izuzetno, stajati i ispred nje.

pesme stih, od srca ključ, ptica poj, od bisera grana

Atributivi[uredi]

U atributskoj funkciji se mogu naći i imenice i imenički izrazi koji ne stoje u nekom zavisnom padežu, već ili stoje u nominativu ili kongruiraju u broju i padežu sa imenicom uz koju stoje, ili pak preuzimaju njenu promenljivost, dok glavna imenica ostaje nepromenljiva. Ovakvi imenički atributi se zove atributivima. Primeri:

ptica selica, suza radosnica, profesor Aleksa Perić, doktorka Petrović, hotel „Moskva“, balet „Labudovo jezero“, tetka Olga, ujka Vasa, Ivan-beg, Smail-aga

Izvori[uredi]

  1. ^ Stanojčić, Ž., Popović, Lj. Gramatika srpskog jezika: za gimnazije i srednje škole. Beograd: Zavod za udžbenike, 2008
  2. ^ Piper, P. i dr. Sintaksa savremenog srpskog jezika: Prosta rečenica. Beograd: Institut za srpski jezik SANU, Beogradska knjiga, Matica srpska, 2005