Придеви
Придеви су речи које означавају особину појма означеног именицом уз коју стоје. Они спадају у променљиве врсте речи. Нису самосталне, а у реченици врше службу атрибута или дела именског предиката. Придеви род, број и падеж добијају од именице уз коју стоје. Примери за придеве су:
- У лажи су кратке ноге.
- Нова девојчица у нашој школи је лепа.
Придеви се деле на:
- Описне, који означавају особине именица уз које стоје.
- Присвојне, који означавају припадање именице уз коју стоје некоме.
- Градивне, који означавају од чега је начињена именица уз коју стоје.
- Временске, који означавају именицу по времену.
- Месне, који означавају на које се место односи именица уз коју стоје.
Придевски вид[уреди]
Придевски вид је граматичка категорија коју имају само придеви. Постоје два придевска вида:
- Неодређен придевски вид (леп човек)
- Одређени придевски вид (лепи човек)
Реч која се налази у одређеном придевском виду увек се завршава самогласником -и. Одређени придевски вид је обавезан за речи у множини.
Поређење (компарација) придева[уреди]
Поређење придева је исказивање различите заступљености неке особине код именице уз коју стоји придев. Постоје два степена поређења. Пореде се само описни придеви.
- Позитив је основни облик придева
- Компаратив је први степен поређења придева. Гради се додавањем наставака -ји, -ији, -ши на позитив.
- Суперлатив је други степен поређења придева. Гради се додавањем наставака нај- испред компаратива.
Пример:
- нов - новији - најновији
Неправилна компарација (Јавља се само код ова четири придева):
- добар - бољи - најбољи
- зао - гори - најгори
- мали - мањи - најмањи
- велик - већи - највећи
Код неких придева долази до јотовања:
- брз - бржи - најбржи
Правописна правила код суперлатива
Када компаратив почиње сугласником Ј, обавезно је удвојено писање сугласника Ј.
- јак - јачи - најјачи
- једноставан - једноставнији - најједноставнији
- јефтин - јефтинији - најјефтинији
- јужно - јужније - најјужније