Придев

Придеви су речи које означавају особину појма означеног именицом уз коју стоје. Они спадају у променљиве врсте речи. Нису самосталне, а у реченици врше службу атрибута или дела именског предиката. Придеви род, број и падеж добијају од именице уз коју стоје. Примери за придеве су:

У лажи су кратке ноге.
Нова девојчица у нашој школи је лепа.

Придеви се деле на:

Описне, који означавају особине именица уз које стоје.
Присвојне, који означавају припадање именице уз коју стоје некоме.
Градивне, који означавају од чега је начињена именица уз коју стоје.
Временске, који означавају именицу по времену.
Месне, који означавају на које се место односи именица уз коју стоје.

Придевски вид[уреди | уреди извор]

Придевски вид је граматичка категорија коју имају само придеви. Постоје два придевска вида:

Неодређен придевски вид (леп човек)
Одређени придевски вид (лепи човек)

Реч која се налази у одређеном придевском виду увек се завршава самогласником -и. Одређени придевски вид је обавезан за речи у множини.

Поређење (компарација) придева[уреди | уреди извор]

Поређење придева је исказивање различите заступљености неке особине код именице уз коју стоји придев. Постоје два степена поређења. Пореде се само описни придеви.

Позитив је основни облик придева
Компаратив је први степен поређења придева. Гради се додавањем наставака -ји, -ији, -ши на позитив.
Суперлатив је други степен поређења придева. Гради се додавањем наставака нај- испред компаратива.

Пример:

нов - новији - најновији

Неправилна компарација (Јавља се само код ова четири придева):

добар - бољи - најбољи
зао - гори - најгори
мали - мањи - најмањи
велик - већи - највећи

Код неких придева долази до јотовања:

брз - бржи - најбржи

Правописна правила код суперлатива

Када компаратив почиње сугласником Ј, обавезно је удвојено писање сугласника Ј.

јак - јачи - најјачи
једноставан - једноставнији - најједноставнији
јефтин - јефтинији - најјефтинији
јужно - јужније - најјужније

Сложени и полусложени придеви[уреди | уреди извор]

Сложени придеви, односно придевске сложенице, представљају групу придева који се граде потпуним спајањем неке речи са основним придевом, чиме се добија нови, сложени придев са специфичним значењем. Тако се, на пример, спајањем два придева: светао и плав, добија нови, сложени придев - светлоплав, док се спајањем два придева: јужни и словенски, добија нови, сложени придев - јужнословенски.^[1]

Полусложени придеви, односно придевске полусложенице, представљају групу придева који се граде повезивањем неке речи са основним придевом уз помоћ цртице, чиме се добија нови, полусложени придев, а значење тог придева проистиче из односа између његових саставних делова. Тако се, на пример, повезивањем два придева: руски и енглески, уз помоћ цртице, добија нови придев: руско-енглески, који означава неку појаву која је у исто време и руска и енглеска - на пример: руско-енглески речник.^[1]