Придеви

Придеви су речи које означавају особину појма означеног именицом уз коју стоје. Они спадају у променљиве врсте речи. Нису самосталне, а у реченици врше службу атрибута или дела именског предиката. Придеви род, број и падеж добијају од именице уз коју стоје. Примери за придеве су:

• У лажи су кратке ноге.
• Нова девојчица у нашој школи је лепа.

Придеви се деле на:

• Описне, који означавају особине именица уз које стоје.
• Присвојне, који означавају припадање именице уз коју стоје некоме.
• Градивне, који означавају од чега је начињена именица уз коју стоје.
• Временске, који означавају именицу по времену.
• Месне, који означавају на које се место односи именица уз коју стоје.

Придевски вид

Придевски вид је граматичка категорија коју имају само придеви. Постоје два придевска вида:

• Неодређен придевски вид (леп човек)
• Одређени придевски вид (лепи човек)

Реч која се налази у одређеном придевском виду увек се завршава самогласником -и. Одређени придевски вид је обавезан за речи у множини.

Поређење (компарација) придева

Поређење придева је исказивање различите заступљености неке особине код именице уз коју стоји придев. Постоје два степена поређења. Пореде се само описни придеви.

• Позитив је основни облик придева
• Компаратив је први степен поређења придева. Гради се додавањем наставака -ји, -ији, -ши на позитив.
• Суперлатив је други степен поређења придева. Гради се додавањем наставака нај- испред компаратива.

Пример:

• нов - новији - најновији

Неправилна компарација (Јавља се само код ова четири придева):

• добар - бољи - најбољи
• зао - гори - најгори
• мали - мањи - најмањи
• велик - већи - највећи

Код неких придева долази до јотовања:

• брз - бржи - најбржи

Правописна правила код суперлатива

Када компаратив почиње сугласником Ј, обавезно је удвојено писање сугласника Ј.

• јак - јачи - најјачи
• једноставан - једноставнији - најједноставнији
• јефтин - јефтинији - најјефтинији
• јужно - јужније - најјужније