Aul Atilije Kajatin
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Aul Atilije Kajatin (lat. Aulus Atilius Calatinus; do 216. p. n. e.) je bio rimski vojskovođa i političar, koji se istakao tokom Prvoga punskoga rata. Bio je konzul 258. p. n. e. i 254. p. n. e. Zaslužan je za velika osvajanja na Siciliji tokom 258. p. n. e. Bio je prvi rimski diktator, koji je vojsku poveo van Apeninskoga poluostrva.
Poreklo
[uredi | uredi izvor]Potiče iz uglednme plebejske porodice Atilija, poreklom iz Kampanije. Bio je sin Aula Atilija Kalatina, koji je 306. p. n. e. bio optužen za izdaju grada Sore u Samnitskim ratovima. Spasio ga je tada njegov tast Kvint Fabije Maksim Rulijan, koji je tvrdio da bi raskinuo sa njim da je verovao da je Atilije kriv. Plebejci Atiliji bili su klijenti moćnih Fabijevaca i sa njima su bili povezani bračnim i političkim vezama. Atiliji Kajatini bili su rođaci i drugih čuvenih Atilija Regula. Kajatin je ime, koje je povezano sa Kalatijom, koja je na 10 kilometara južno od Kapue.
Prvi konzulat
[uredi | uredi izvor]Po prvi put izabran je za konzula tokom Prvoga punskoga rata 258. p. n. e. zajedno sa Gajem Sulpicijem Paterkulom. Dobio je Siciliju kao konzulsku provinciju. Napao je najpre Panormo, u kome je zimovala kartaginjanska vojska. Pošto nije mogao da osvoji grad, a ni izazove protivničku vojsku u odlučnu bitku odustao je od Panorma. Hipanu je brzo osvojio, a Mitistrat je osvojio nakon duge opsade. Prilikom napada na Kamarinu upao je u zasedu. Spasio ga je vojni tribun Kalpurnije Flama sa svojih 300 dobrovoljaca. Nakon toga zauzeo je Kamarinu, koja se nešto pre toga odmetnula od Rimljana. Zauzeo je još i Enu i nekoliko manjih mesta, koja su pripadala Kartaginjanima. Nakon toga opsedao je Lipare, a tu opsadu nastavio je sledeći konzul posle njega. Po povratku u Rim odobren mu je trijumf. Tokom 257. p. n. e. izabran je za pretora.
Osvajanje Panorma
[uredi | uredi izvor]Po drugi put imenovan je za konzula 254. p. n. e. zajedno sa Gnejem Kornelijem Scipionom Asinom. Kratko vreme pre toga Rimljani su izgubili gotovo celu flotu kraj rta Pahina, ali Kajatin i Scipion su za tri meseca izgradili novu flotu od 220 brodova. S celom flotom od 300 brodova opseli su Panorm, kao najznačajniji kartaginjanski grad na Siciliji. Osvojili su Panorm, u njemu ostavili značajan garnizon i vratili se u Rim. Trijumf je tada dodeljen samo Scipionu Asini.
Diktator
[uredi | uredi izvor]Nakon katastrofalnoga rimskoga poraza u bici kod Drepane 249. p. n. e. bio je imenovan za diktatora, ali nije učinio ništa vredno spomena. Bio je prvi diktator, koji je poveo vojsku van Apeninskoga poluostrva. Izabran je za cenzora 247. p. n. e. Nekoliko godina kasnije izabran je za posrednika u sporu između prokonzula Gaja Lutacija Katula i pretora Kvinta Valerija, oko toga koji od njih dvojice zaslužuje trijumf. Presudio je u korist prokonzula.