Pređi na sadržaj

Australijski ovčar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Australijski ovčar

Zemlja porekla
 SAD
Klasifikacija i standardi
FCI: Grupa 1 Pastirski psi i terači stoke (sem švajcarskih pastirskih pasa) Sekcija 1 #342 standard
AKC: Pastirski psi standard
ANKS: Grupa 5 (radni psi) standard[mrtva veza]
KKS: Grupa 7 (pastirski psi) standard
KC(UK): Pastirski psi standard
NZKS: Radni psi standard
UKS: Pastirski psi standard

Australijski ovčar (eng. Australian Shepherd), uprkos svom imenu, potiče sa teritorije SAD. Svoj ime dobio je po odgajivačima ovaca iz Australije koji su se 1800-tih godina doselili u SAD.[1] Kada je nastao na teritoriji SAD koristio se na velikim rančevima za čuvanje ovaca. U današnje vreme je čest ljubimac mnogim porodicama sa decom i jedna od najpopularnijih rasa pasa. Nežan, umiljat i posvećen svojoj ljudskoj porodici. Hrabar je i aktivan pas koji ima prirodan instinkt da čuva svoju porodicu.[2]

Osnovno[uredi | uredi izvor]

  • Mužjak
    • Visina od 51 do 58 cm
    • Težina od 18 do 32 кг
  • Ženka
    • Visina od 46 do 53 cm
    • Težina od 16 do 29 кг
Australijski ovčari - varijacije u boji

Istorija[uredi | uredi izvor]

Iako postoji mnogo teorija o nastanku australijskog ovčara, pasmina kakvu danas poznajemo nastala je u SAD. Australijski ovčar je dobio ime po udruženju baskijskih pastira koji su 1800-tih godina iz Australije došli u SAD.[3]

Popularnost ove pasmine je najviše porasla u periodu nakon Drugog svetskog rata. U najvećoj meri zbog izložbi konja i rodea koji su bili popularni u to doba i kasnije dosta predstavljani u filmovima. Američki stočari su nastavili sa daljim razvijanjem ove rase, ceneći njihovu veštinu i urođeni instinkt za teranje stoke kao i njihovu inteligenciju.[2]

Karakteristike psa[uredi | uredi izvor]

Narav[uredi | uredi izvor]

Australijski ovčar je inteligentan, vredan i pas koji lako i brzo uči nove trikove. Nije zaboravio svoje pretke koji su se bavili jurenjem ovaca, stoga obožava da provodi vreme na otvorenom i u skoro konstantnom pokretu. Ovo je pas sa dosta energije, te nije za osobe koje vole izležavanje na kauču. Australijski ovčar će biti najsrećniji ukoliko ima neki zadatak, poput čuvanja dvorišta, drugih životinja i ljubimaca, dece itd.[2]

Većina pripadnika ove pasmine je prijateljski nastrojena prema svima, ali generalno ova pasmina je sklona rezervisanosti i oprezu prema strancima. Ovi psi stvaraju jače veze, u odnosu na druge rase, sa svojim vlasnicima. Ova osobina čini da je pas zaštitnički nastrojen kada nešto percipira kao pretnju.[4]

Opšti izgled[uredi | uredi izvor]

Australijski ovčar je dobro uravnotežen, nešto duži u odnosu na svoju visinu, srednje veličine i kostiju. Oči su bademastog oblika, smeđe, plave, boje ćilibara ili bilo koja varijacija ili kombinacija tih boja, uključujući flekice i mrlje. Uši su trouglaste, umerene veličine i kože, postavljene visoko na glavi. Dlaka je srednje strukture, ravna do talasasta, otporna na vremenske uslove i srednje dužine. Gustina podlake varira u zavisnosti od klime. Dlaka je kratka i glatka na glavi, ušima, prednjem delu podlaktica i ispod skočnih zglobova. Zadnji deo podlaktica i nadlaktica ima umereno izražene zastavice. Griva i dlaka na grudima su umereni, izraženiji kod mužjaka nego kod ženki. Boja je sivkasto plava, crna, crvenkasto šarena, crvena - sve bez belih oznaka i/ili bakarno crvenih mrlja, bez posebno podeljenih varijanti. Linija dlake belog okovratnika ne prelazi tačku grebena na koži. Rep je ravan, prirodno dug ili prirodno kratak. Ukoliko je kupiran ili prirodno kratak, njegova dužina ne treba da prelazi 10 cm[5]

Nega i zdravlje[uredi | uredi izvor]

Australijski ovčar se umereno linja, a dovoljno im je periodično četkanje, osim u sezoni linjanja kada je preporučljivo da se četkaju svakodnevno. Međutim, ovaj pas zahteva veliku količinu fizičke aktivnosti. Kao rasa obožavaju da trče i u stanju su da pređu mnogo kilometara tokom dana.[2]

Ovo je generalno zdrava rasa, ali ipak se mogu javiti zdravstveni problemi kao što su displazija kuka, bolesti oka, osetljivost na određene lekove i epilepsija.[6] Bitno je napomenuti da gen za merle boju (plavkastu prošaranu crnom) nosi faktor slepila i gluvoće kod ove rase, pa pri nabavljanju šteneta morate proveriti njegov sluh i vid. Osim toga, njihov prirodni skraćen rep može prouzrokovati probleme sa kičmom.[2]

Životni vek ove pasmine je od 12 do 15 godine.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Australijski ovčar”. Ljubitelji pasa (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 28. 09. 2020. g. Pristupljeno 2020-08-30. 
  2. ^ a b v g d „Australijski ovčar”. Moj ljubimac (na jeziku: srpski). 2020-04-05. Pristupljeno 2020-08-30. 
  3. ^ „Australijski ovčar - FCI standard” (PDF). Međunarodna kinološka federacija (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  4. ^ „Da li je australijski ovčar pas za vas?”. Američki klub australijskih ovčara (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. [mrtva veza]
  5. ^ „Australijski ovčar”. Kinološki savez Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  6. ^ „Informacije o australijskom ovčaru”. Vet strit (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  7. ^ „Životni vek australijskog ovčara”. Životni vek životinja (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аустралијски_овчар&oldid=27826606”