Ajzak Merit Singer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ajzak Merit Singer
Ajzak Merit Singer
Datum rođenja(1811-10-27)27. oktobar 1811.
Mesto rođenjaPitstaun, SAD
Datum smrti23. jul 1875.(1875-07-23) (63 god.)
Mesto smrtiPejnton, Ujedinjeno Kraljevstvo

Ajzak Merit Singer (engl. Isaac Singer; Pitstaun, 27. oktobar 1811 — Pejnton, 23. jul 1875) je bio američki glumac, pronalazač i preduzetnik koji je 1851. godine patentirao usavršenu šivaću mašinu za široku upotrebu i osnovao preduzeće Singer, koje je ubrzo posle toga postalo najveći proizvođač i distributer šivaćih mašina, najpre u Severnoj Americi, a zatim i na svetu.[1][2][3] On je osnivač onoga što je postalo jedno od prvih američkih multinacionalnih preduzeća, Singerova kompanija šivaćih mašina.[4]

Mnogi drugi, uključujući Voltera Hanta i Elijasa Haua, patentirali su mašine za šivenje[5] pre Singera, ali njegov uspeh je bio zasnovan na praktičnosti njegove mašine, lakoći sa kojom je mogla da se prilagodi kućnoj upotrebi i dostupnosti na rate.[6]

Singer je umro 1875. godine. Ovaj milioner je svoje bogatstvo od 13 miliona dolara nejednako podelio između dvadesetoro svoje žive dece od svojih supruga i raznih ljubavnica, iako je jedan sin, koji je podržao svoju majku u njenom brakorazvodnom postupku protiv Singera, dobio samo 500 dolara.[4] Ukupno je imao 24 dece.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Ajzak Merit Singer je rođen 27. oktobra 1811. godine u Pitstauvnu, Skatikok, Njujork.[4] Bio je najmlađe od osmoro dece[7] rođene od nemačkog oca Adama Singera (rođenog Rajzinger)[7] (1772–1855) i njegove američke supruge Rut (rođene Benson) Singer.[8][9][10] Njegova braća i sestre bili su Džon Valentin Singer, Aleksandar Singer, Elizabet (rođena Singer) Kolbi, Kristijana (rođena Singer) Klivlend i Elijah Singer. Godine 1821. njegovi roditelji su se razveli i Isaka je efektivno napustila njegova majka.[4] Sa dvanaest godina, pobegao je od kuće da bi se pridružio putujućem pozorištu, zvanom Ročester Plejers, nakon što je našao honorarni posao kao stolar i strugar.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Šivaća mašina marke Singer

Godine 1839, Singer je dobio svoj prvi patent, za mašinu za bušenje kamena, prodavši je za 2.000 dolara (ili preko 50.000 dolara u dolarima iz 2018. godine) kompaniji A & M Kanal Bilding Kompani. Sa ovim finansijskim uspehom, odlučio je da se vrati svojoj glumačkoj karijeri. Otišao je na turneju, formirajući trupu poznatu kao „Merit igrači“, koja se pojavila na sceni pod imenom „Isak Merit“, sa Meri En Sponsler (jednom od njegovih ljubavnica) koja se takođe pojavila na sceni, koja je sebe nazivala „gospođa Merit“. Turneja je trajala oko pet godina.

On je razvio i patentirao „mašinu za rezbarenje drveta i metala” 10. aprila 1849. godine.

Lerov & Blodžet šivaće mašine su se konstruisale i popravljale u Felpsovoj radnji. Felps je zamolio Singera da pogleda mašine za šivenje,[11] koje su bile teške za korišćenje i proizvodnju. Singer je zaključio da bi šivaća mašina bila pouzdanija kada bi se čunak kretao pravolinijski, a ne kružno, sa ravnom, a ne zakrivljenom iglom. Singer je uspeo da dobije američki patent broj 8294 za svoja poboljšanja 12. avgusta 1851. godine.

A. M. Singer & Ko[uredi | uredi izvor]

Godine 1856, proizvođači Grover & Bejker, Singer, Viler & Vilson, koji su se međusobno optuživali za kršenje patenta, sastali su se u Olbaniju u Njujorku da pokrenu svoje parnice. Orlando B. Poter, advokat i predsednik kompanije Grover end Bejker, predložio je da udruže svoje patente, umesto da troše svoj profit na parnice. Ovo je bio prvi patentni fond, proces koji omogućava proizvodnju komplikovanih mašina bez pravnih bitaka oko patentnih prava.[12] Složili su se da formiraju Kombinaciju mašina za šivenje, ali da bi ovo bilo od koristi, morali su da obezbede saradnju sa Elijasom Houom, koji je još uvek imao određene vitalne neosporne patente. Uslovi su dogovoreni; Hau je dobijao honorar za svaku proizvedenu mašinu za šivenje.

Mašine za šivenje počele su da se masovno proizvode. A. M. Singer & Ko je 1856. proizvela 2.564 mašine, a 1860. 13.000 u novoj fabrici u ulici Mot u Njujorku. Kasnije je izgrađena ogromna fabrika u blizini Elizabeta u Nju Džerziju.[13]

Do tada su mašine za šivenje bile industrijske mašine, pravljene za odeću, obuću, uzde i za krojače, ali su 1856. godine počele da se plasiraju manje mašine za kućnu upotrebu. Međutim, po tadašnjoj ogromnoj ceni od preko 100 dolara ($2,789 u dolarima iz 2018), mali broj tih mašina se prodao.[14] Singer je mnogo investirao u masovnu proizvodnju koristeći koncept zamenljivih delova koji su razvili Semjuel Kolt i Eli Vitni za svoje vatreno oružje. On je uspeo da prepolovi cenu, dok je u isto vreme povećao svoju profitnu maržu za 530%.[14] Singer je bio prvi koji je na tržište stavio porodičnu mašinu, „kornjačina leđa”. Na kraju, cena je pala na 10 dolara ($279 u dolarima iz 2018). Prema PBSu, „Njegov partner, Edvard Kabot Klark, bio je pionir u planovima kupovine na rate i prihvatio zamenu, što je dovelo do porasta prodaje.“[11]

Žene su mogle da prave predmete kod kuće za svoje porodice ili za prodaju, a dobrotvorne grupe su počele da podržavaju siromašnije žene da pronađu korisne veštine i ugledan posao u šivenju, kao što su Žensko radno društvo (1875), Udruženje za prodaju radova žena ograničenih sredstava, Zadruga igličarskog društva i povezani časopisi, knjige šablona i grupni časovi počeli su za boljšanje položaja žena koje su takođe želele da imaju neki oblik korisne, ekonomske aktivnosti, što je sada nudila mašina za šivenje kod kuće.[4]

A. M. Singer se proširio na evropsko tržište, prvo počevši u Bonibridž Stirlingširu, pored livnica gvožđa koje su isporučivale odlivke za šasije, sve dok širenje nisu počele da ometaju proširenja livnica oko njih, a zatim su se preselili u Klajdbenk, uspostavljajući najveću fabriku mašina za šivenje na svetu, koju je između 1882. i 1885. godine izgradio Džordž Makenzi u Kilboviju, Klajdbank, blizu Glazgova,[2] koja se sastoji od dve glavne proizvodne zgrade na tri nivoa (jedna zgrada za izradu domaćih mašina, druga za proizvodnju industrijskih modela), sa toranjem visokim 200 stopa (preko 60 metara) sa logom imena „Singer“ i četiri sata koji je bio najveći četvorostrani toranj sa satom u to vreme. Singer je otvorio fabriku u Klajdbanku sa 3.500 ljudi koja je u proseku pravila 8.000 šivaćih mašina nedeljno. Fabrika je bila povezana direktno sa železničkim linijama, i preko stanica u Dumbartonu i Helensburgu da bi se pospešila distribucija. Kasnija poboljšanja su uključivala još dva nivoa za proizvodne blokove, elektranu i pilane. (Napomena: slike tornja i fabričkih transportnih veza su dostupne u Škotskom nacionalnom rekordu zgrada.)[2] Fabrika je kasnije snabdevala vojne i kućne mašine za šivenje, i proizvodila je municiju tokom Drugog svetskog rata. Godine 1941, ova fabrika i okolno područje su teško oštećeni (izgubljeno je 390.000 kvadratnih stopa, 36.000 kvadratnih metara, proizvodnog prostora) u 'Klajdbank Blicu' kada je najmanje 35.000 kuća oštećeno i 500 ljudi, uključujući 39 radnika Singera je ubijeno.[2]

Još 1880. godine, Singer mašine su bile superiornije u odnosu na svoje najbliže konkurente: informativni članci su postali marketinško oruđe.[15] Do 1900-ih ova fabrika, koju je kontrolisala matična kompanija, proizvela je 1,5 miliona mašina prodatih širom sveta,[2] pomažući kompaniji Singer da postane jedna od prvih multinacionalnih korporacija sa sedištem u Americi, sa agencijama u Parizu i Rio de Žaneiru.

Promene kompanije u Evropi[uredi | uredi izvor]

Singerov grob na groblju Torki

Godine 1863, A. M. Singer & Ko. je raspuštena uz obostrani pristanak sa Edvardom Kabotom Klarkom koji je video Singerovu reputaciju kao rizik za rast; ali je posao nastavljen tako što je Singer posedovao 40% akcija i još uvek bio u upravnom odboru,[4] kao „The Singer Manufacturing Company“, 1887. godine.

Godine 1871. Singer je kupio imanje i nastanio se sa Izabelom u Pejntonu, Devon, Engleska.[4] On je zakupio Oldvaj Manšon sa 110 soba kao svoju privatnu rezidenciju, sa dvoranom ogledala, lavirintom i vrtom pećine;[4] vrt je obnovio Paris Singer, njegov treći sin sa Izabelom, u stilu Versajske palate. A oblast je postala poznata lokalno kao 'Singerton'.[4] Viktorijansko društvo je proglasilo ovaj posed zgradom nasleđa koja je u opasnosti od oronjavanja.[16]

Posledice na svetsku industriju odeće[uredi | uredi izvor]

Singerova prototipna šivaća mašina je postala prva koja je radila na praktičan način. Mogao je da sašije 900 šavova u minuti, daleko bolje od 40 šavova jedne iskusne krojačice pri ručno radu.[11] Ovo je započelo industrijalizaciju proizvodnje odeće i tekstila, jer je za izradu košulje trebalo sat vremena u poređenju sa petnaest sati ranije, ali je i dalje bila potrebna ručna obrada, a završivači su radili sami po komadu kod kuće, ali masovna prekomerna proizvodnja od strane fabrika mašina, dovelo do pritiska na plate i do nezaposlenosti.

Godine 1911, većina uglavnom ženske radne snage u fabrici Klajdbank Singer stupila je u štrajk u znak podrške 12 radnika koji su se protivili povećanom obimu posla i nižim platama (do tada je bilo 11.500 zaposlenih). Iako štrajk nije uspeo, Singer je otpustio 400 radnika, uključujući i sindikalne vođe. Singerov štrajk[17] je bila jedna od ključnih akcija koje su dovele do protesta poznatih kao Red Klajdsajd.[18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „History 1811—1889”. singer.es (na jeziku: (jezik: engleski) (jezik: španski) ...). Singer. Pristupljeno 04. 09. 2013. 
  2. ^ a b v g d „The Story of Singer Sewing Machines in Scotland”. Historic Environment Scotland Blog (na jeziku: engleski). 2020-06-12. Pristupljeno 2021-01-06. 
  3. ^ Hunter, Clare (2019). Threads of life : a history of the world through the eye of a needle. London: Sceptre (Hodder & Stoughton). str. 256—266 269 —271. ISBN 9781473687912. OCLC 1079199690. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z Hunter, Clare (2019). Threads of life : a history of the world through the eye of a needle. London: Sceptre (Hodder & Stoughton). str. 256—266 269 —271. ISBN 9781473687912. OCLC 1079199690. 
  5. ^ Forsdyke, Graham. „History of the Sewing Machine”. International Sewing Machine Collectors Society. Pristupljeno 2019-06-30. 
  6. ^ Istoriя sozdaniя korporacii "Zinger". Biografiя Isaaka Merrita Zingera. [All About Sewing Machines - The History of Singer Corporation] (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 2008-06-12. g. 
  7. ^ a b „Isaac Merritt Singer”. www.naehmaschinenwerk.de. Pristupljeno 2020-11-22. [mrtva veza]
  8. ^ „The Singer Sewing Machine is Patented | History Today”. www.historytoday.com. Pristupljeno 2020-11-22. 
  9. ^ r2WPadmin. „Isaac Merritt Singer”. Immigrant Entrepreneurship (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-22. 
  10. ^ Isaac Merritt Singer: a womanizer who liberated women
  11. ^ a b v „Isaac Merritt Singer”. PBS. Pristupljeno 10. 3. 2011. 
  12. ^ Hounshell, David (1985). From the American System to Mass Production, 1800-1932: The Development of Manufacturing Technology in the United States. Baltimore/London: Johns Hopkins University Press. str. 67. ISBN 9780801831584. „litigation threatened the very existence of the [sewing machine] industry. The Great Sewing Machine Combination, the first important patent pooling arrangement in American history, changed all this.” 
  13. ^ „Sewing Machines: Historical Trade Literature in Smithsonian Institution Collections”. Smithsonian Institution. 
  14. ^ a b „Inventor of the Week / Isaac Merrit Singer (1811–1875)”. Lemelson-MIT Program. Arhivirano iz originala 2. 3. 2003. g. Pristupljeno 10. 3. 2011. 
  15. ^ Genius rewarded; or, The story of the sewing machine. Gerstein - University of Toronto. New York J.J. Caulon printer. 1880. 
  16. ^ „Victorian Society reveals top 10 buildings 'crying out' to be saved”. BBC News. 12. 9. 2018. 
  17. ^ „Red Clydeside: The Singer strike 1911”. gdl.cdlr.strath.ac.uk. Pristupljeno 2021-01-06. 
  18. ^ Ewan, Elizabeth., Innes, Sue., Reynolds, Sian., Pipes, Rose. (2007). The biographical dictionary of Scottish women : from the earliest times to 2004. Edinburgh: Edinburgh University Press. str. 295–6. ISBN 978-0-7486-3293-0. OCLC 185096266. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Brandon, Ruth, Singer and the Sewing Machine: A Capitalist Romance, Kodansha International, New York, 1977.
  • Glander, Angelika, SINGER-Der König der Nähmaschinen, Die Biographie, Norderstedt, 2009 (book, in German) ISBN 978-3-8370-3952-8
  • Hawthorne, Paul Oldway Mansion, historic home of the Singer family Torbay Books, Paignton, (2009) ISBN 978-0-9551857-6-2

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ajzak Merit Singer na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ајзак_Мерит_Сингер&oldid=27549602”