Beladijeva anomalija
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Primer Beladijeve anomalije. Koristeći tri stranična okvira, dešava se 9 straničnih grešaka. Povećanje na četiri stranična okvira rezultuje sa 10 straničnih grešaka. Stranične greške su označne crveno. |
Na polju skladištenja podataka u računarskim sistemima, Beladijeva anomalija (poznata i kao FIFO anomalija) dokazuje da je moguće da postoji više straničnih grešaka kada se poveća broj straničnih okvira pri upotrebi FIFO metoda za zamenu stranica. Laslo Beladi je ovo pokazao 1969. godine.
Kod standardnog upravljanja računarskom memorijom, podaci se smeštaju u blokove određene veličine i svaki takav blok naziva se stranica. Centralni procesor može da učita samo ograničeni broj stranica u nekom trenutku i potreban mu je okvir za svaku stranicu koju može da učita. Stranična greška se dešava kada stranica nije pronađena i tada ju je potrebno dovući sa diska u memoriju.
Kada se desi stranična greška i svi okviri su u upotrebi, jedan od njih se mora izbaciti kako bi se napravilo mesto za novu stranicu. Jedan prost algoritam je FIFO, po kome će biti izbačena ona stranica koja je bila u okvirima najduže. Dok nije bila dokazana Beladijeva anomalija, ovaj algoritam se smatrao za prihvatljivim.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Beladijev rad iz 1969: An anomaly in space-time characteristics of certain programs running in a paging machine