Pređi na sadržaj

Berijev A-40

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Berijev A-40/42

Avion Berijev A-40/42 pri poletanju
Opšte
Namena višenamenski-amfibija
Posada 8 članova
Zemlja porekla  SSSR  Rusija
Proizvođač TANTK Beriev
Prvi let 8.12.1986.
Uveden u upotrebu u razvoju
Status aktivan
Prvi korisnik Sovjetsko mornaričko vazduhoplovstvo
Broj primeraka 3
Dimenzije
Dužina 43,84 m
Razmah krila 41,62 m
Visina 11,00 m
Površina krila 200,00 m²
Masa
Prazan 44.000 kg
Normalna poletna 86.000 kg
Maks. težina pri uzletanju 90.000 kg
Maks. spoljni teret 6.500 kg
Pogon
Turbo-mlazni motor 2 h Solovjev D 30 KPV + 2 h Ribinsk RD-36-35
Potisak TMM 2 h 117,68 + 2 h 23 kN
Performanse
Brzina krstarenja 720 km/h
Maks. brzina na Hopt 800 km/h
Dolet 4.100 (5.500) km
Plafon leta 9.700 m
Brzina penjanja 1.800 m/min

Berijev A-40/42 (rus. Бериев А-40/42) je avion amfibija koji je projektovala i izradila kompanija TANTK Beriev (OKB Beriev). Projektovan je kao torpedni, protivpodmornički avion, za traganje i spasavanje, pomorske patrole i prevoz tereta. Bio je to dvomotorni hidroavion na mlazni pogon.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Stajni trap, glavni i buster motori, repne površine aviona Berijev A-40
Glavni motor Solovjev D-30 aviona Berijev A-40
Pramac aviona sa radarom, sistemom za dopunu goriva u letu i prednjom nogom stajnog trapa, aviona Berijev A-40
Demonstracini let aviona Berijev A-40 na pariskoj izložbi 1991.

Avion Berijev A-40/42 je bio dvomotorni visokokrilni monoplan sa mlaznim motorima iznad trupa, leteći čamac potpuno metalne konstrukcije. Nastao je prvenstveno kao protivpodmornički odbrambeni avion, ali su rešenja ugrađena u njega u fazi projektovanja omogućila dobijanje višenamenskog hidroaviona sposobnog za operacije traganja i spasavanja na moru, prevoz putnika i tereta, gašenje katastrofalnih i šumskih požara[1].

Poletanje prvog prototipa sa čvrste površine dogodilo se 1986. godine, poletanje sa vodene površine godinu dana kasnije. Godine 1991, avion je učestvovao na izložbi na Pariskom avio salonu. Avion je bio zamišljen kao zamena za Berijev Be-12 i takođe Iljušin Il-38[2], ali je zbog raspada SSSR-a projekat zaustavljen i napravljeno je samo tri prototipa.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Tehnički opis napravljen na osnovu izvora[3][4]

Trup je potpuno metalne konstrukcije to je ustvari čamac sa kobiličastim dnom kaskadnog tipa što olakšava avionu poletanje zbog smanjenog otpora. U trupu se nalazi kokpit za pilota i kabina za članove posade. Kabine posade se greje toplotom izduvnih gasova motora. Ova toplota se takođe koristi za odleđivanje vitalnih letnih delova aviona. Najveći deo trupa aviona zauzima tovarni deo trupa sa donjim vratima u koga se smešta naoružanje, protivpodmornička torpeda i dubinske mine. Avion je opremljen i uređajem za dopunu goriva u toku leta.

Pogonska grupa: Avion pokreću dva turboventilatorska motora za krstarenje Soloviev D-30KPV koji proizvode potisak pri poletanju od 117,68 kN svaki i dva turbomlazna motora Ribinsk RD-36-35AFV pojačivača (buster motori) sa potiskom od 23,0 kN. Motori se pokreću pomoću pomoćnog agregata. Turboventilatori za krstarenje su opremljeni reverserom potiska, čime se smanjuje radijus okretanje i zaustavni put pri sletanju. Glavni motori su ugrađeni u gondole koje se nalaze iznad zadnje ivice krila, pa su njihovi usisnici vazduha zaštićeni od prodora vode čak i pri visokim talasima.

Krilo se sastoji od središnjeg dela i dva konzolna dela krila, dva vrha krila. Po obliku krilo je strelasto, trapezastog oblika sa dve ramenjače, popuno metalne izrade i osnovne (noseće) konstrukcije i obloge. Ispod središnjeg dela krila, odmah uz trup se nalaze gondole za smeštaj glavnih nogu i točkova stajnog trapa. Krila su opremljena sa uvlačećim dvoproreznim zakrilacima koji se nalaze duž celog raspona krila, spojlerima i skretnim letvicama koje se nalaze na prednjoj ivici i eleronima. Na krajnjim delovima krila postavljeni su neuvlačivi plovci koji služe za povećanje stabilnosti letelice na vodi.

Repne površine: sastoje se od horizontalnog i vertikalnog stabilizatora. Rep aviona je u obliku slova T. Horizontalna repna površina je podesiva u letu i sastoji se od stabilizatora i kormila dubine. Vertikalni rep se sastoji od vertikalnog stabilizatora i kormila pravca. Kormilo je dvodelno, na donjem delu je ugrađen trimer-servo kompenzator.

Stajni trap je tipa tricikl sa potpunim uvlačenjem u toku letu i prilikom poletanja i sletanja na vodu. Prednji noga stajnog trapa se uvlači u trup, a glavne noge u gondole ispod krila. Sve noge stajnog trapa su opremljene sistemom za uvlačćenje i uljno pneumatskim amotizerima. Na glavnim nogama stajnog trapa su postavljena četiri točka sa kočnicama. Prednja noga je rotirajuća (upravljivlja). Stajni trap obezbeđuje samostalno sletanje letelice na vodu i izlazak iz vode na obalu.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Oprema se sastoji od sistema traganja/nišanjenja, kompleksa kontrole leta i navigacije, komunikacionih objekata i druge opreme. Sistem traganja/nišanja sastoji se od radarskog, sonarnog i magnetometrijskog podsistema. Sistem naoružanja aviona A-40 se sastoji od protivpodmorničkih torpeda i dubinskih bombi, protiv brodskih projektila, konvencionalnih i nuklearnih bombi i mina[5].

Naoružanje aviona: Berijev A-40/42
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa 4 h NS-23
Broj granata 200 svaki
Kalibar 23 mm
Mitraljez
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe 12 x FAB-250 / 1 x FAB-3000 / 3 x torpeda
Ukupna masa 3.300 kg
Raketno naoružanje (rakete)
Broj i oznaka raketa 6 h protivpodmorničkih ili 6 h protivbrodskih raketa


Verzije[uredi | uredi izvor]

  • A-40 - osnovna verzija.
  • A-40M - modernizovana verzija.
  • A-40P (Be-40P) - putnički model za 105 putnika.
  • A-40PT (Be-40PT) - kombinovani teretni i putnički model.
  • A-42 (Be-42) - verzija za izviđanje i spasavanje.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion amfibija A-40 je namenjen za protivpodmorničko ratovanje u bliskoj obalskoj zoni u bilo koje doba dana i godine, u VFR i IFR vremenskim uslovima. U periodu od 1986. godine proizvedeno je ukupno 3 aviona ovog tipa. Na avionima ovog tipa su uglavnom vršeni eksperimenti i istraživanja kao i usavršavanja koja su primenjena na kasnijim modelima hidroaviona amfibija koji su projektovani i proizvedeni u TANTK Beriev (OKB Beriev). Nije zgoreg napomenuti, da je sa prototipom ove letelice (bez naoružanja) postavljeno 148 svetskih rekorda tokom letnih testova.

Verzija izviđačko-spasilačkog aviona Berlijev A-42 prvi put je isporučena 2002. godine[6].

Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.airwar.ru/enc/sea/a40.html
  2. ^ Yefim Gordon, Andrey Sal'nikov and Aleksandr Zabotskiy (2006) Beriev's Jet Flying Boats. Hinckley, UK: Midland Publishing. ISBN 1-85780-236-5
  3. ^ http://www.aviastar.org/air/russia/be-42.php
  4. ^ https://www.airvectors.net/avbe200.html
  5. ^ http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft19912.htm
  6. ^ https://www.anigrand.com/AA4040_A-40.htm

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Yefim Gordon, Andrey Sal'nikov and Aleksandr Zabotskiy (2006) Beriev's Jet Flying Boats. Hinckley, UK: Midland Publishing. ISBN 1-85780-236-5
  • Lambert, Mark (1993). Jane's All The Worlds Aircraft 1993–94. Coudsdon, UK: Janes's Data Division. ISBN 0-7106-1066-1.
  • Rendall, David (1995). Jane's Aircraft Recognition Guide. Glasgow, UK: HarperCollinsPublishers. pp. 505. ISBN 0-00-470980-2.
  • Rudolf Höfling: Berijew – Typenkompass. 1. Auflage. Motorbuch Verlag, Stuttgart 2017, ISBN 978-3-613-04025-0, S. 98–101.
  • Piotr Butowski: Lotnictwo wojskowe Rosji. Warszawa: Lampart, 1995, s. 57-59, seria: Ilustrowana encyklopedia techniki wojskowej. T. 2. ISBN 83-86776-14-5. OCLC 164856416.
  • Tomasz Szulc, Czy Albatros ma przyszłość?, NTW nr 9/1993, ISSN 1230-1655

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Berijev A-40 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беријев_А-40&oldid=27879136”