Berijev Be-30
| Berijev Be-30 / Be-32 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | putnički avion | |
| Posada | 2 | |
| Broj putnika | 14/17 | |
| Poreklo |  SSSR
| |
| Proizvođač | Berijev | |
| Probni let | 1967. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | SSSR VVS i Aeroflot
| |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 15,70 m | |
| Visina | 5,46 m | |
| Raspon krila | 17,00 m | |
| Površina krila | 32,00 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 4.600 kg | |
| Normalna poletna | 7.600 kg | |
| Pogon | ||
| Broj motora | 2 | |
| Fizičke osobine | ||
| Turboelisni motor | 2 × Klimov PT6A-65B | |
| Snaga TEM-a | 2 h 820 kW | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 510 km/h | |
| Ekonomska brzina | 480 km/h | |
| Dolet | 2.050 km | |
| Plafon leta | 4.200 m | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Berijev Be-30 je sovjetski putnički, dvomotorni avion, potpuno metalne građe sa visokim krilom, kapaciteta 14 putnika, nastao u drugoj polovini 60-ih godina dvadesetog veka.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
.jpg)
.jpg)
.jpg)
_AN0252328.jpg)
Avion Berijev Be-30 je projektovan u OKB Berlijev (glavni konstruktor Georgij Mihajlovič Berijev) u skladu sa zahtevima Aeroflota za dvomotorni turboelisni avion za kratkolinijski transport kasnih 1960-ih kao zamena za Antonov An-2 na rutama male gustine, ili tamo gde aerodromi nisu bili adekvatni za veće avione. Prototip Be-30 je prvi put poleteo 3. marta 1967, privremeno pokretan sa dva klipna radijalna motora AŠ-21 snage 550 kW (740 KS). Ove motore zamenili su turboelisni TVD-10 snage 708 kW (950 KS), sa kojima je prvi let obavljen 13. jula iste godine. Prototip je statički prikazan na aeromitingu u Domodedovu u julu 1967. Be-30 je imao kapacitet za 14 putnika. Avion je dalje poboljšan u model Be-32, koji je imao motore TVD-10B veće snage, i povećan broj do 17 putnika[1].
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Tehnički opis je napravljen na osnovu izvora[2][3]
Trup je najvećim delom pravougaonog poprečnog preseka, polu-monokok potpuno metalne konstrukcije. Trup je podeljen na šest funkcionalnih delova. U prvom delu se nalazi kokpit i niša prednje noge stajnog trapa. Drugi deo je odeljak za opremu, ovde su na policama smešteni razni uređaji, a u donjem delu je mesto za odlaganje pošte i prtljaga. Treći a najveći deo trupa je putnička kabina, u kojoj se nalaze dva reda sedišta i prolaz između njih. Broj sedišta varira od tipa i namene aviona. Četvrti odeljak je teretni, smešten na desnoj strani trupa, na levoj strani ovog odeljka su postavljena ulazna vrata, a ovde se nalaze i merdevine u spremljenom položaju. U petom delu je toalet a šesti je repni deo, na čijim su policama postavljeni radio uređaji.
Kokpit je opremljen duplim komandama a pilot i kopilot sede jedan pored drugog. Pilotska kabina je vratima odvojena od putničke kabine. Obe kabine su opremljene sistemom za klimatizaciju i provetravanje. Vetrobranska stakla imaju električni sistem za odleđivanje.
Pogonska grupa: Avion Be-30 su pokretala dva turboelisna motora Glušenkov TVD-10 snage 708 kW (950 KS), sa trokrakim metalnim elisama konstantne brzine. Kapacitet rezervoara za gorivo je bio 1000 kg. Be-32 - je imao dva turboelisna motora Glušenkov TVD-10B snage 754 kW (1.011 KS) sa trokrakim metalnim elisama konstantne brzine. Model Be-32K je imao dva turboelisna motora Pratt & Whitney PT6A-65B snage 820 kW (1.100 KS) sa trokrakim Hartzell propelerima reverzibilni sa promenljivim korakom. Prečnik elise je 3 m a sistem za odleđivanje elisa je električni. Kapacitet goriva je bio 2.250 litara.
Krilo aviona se sastoji od tri dela. Pravougaoni deo krila obuhvata vezu krila sa trupom i na tom delu krila se nalaze gondole krilnih motora. Druga dva dela krila su trapezastog oblika, konzolna i vezana su za spoljašnji deo gondola motora. Krilo je potpuno metalne konstrukcije kako nosećih elemenata tako i oplate krila. Spajanje sastavnih elemenata krila između sebe je u najvećem broju slučajeva tačkastim zavarivanjem i lepljenjem. U šupljinama krila su smešteni rezervoari za gorivo i sistemi za uvlačenje stajnog trapa kao i instalacije za upravljanje i kontrolu rada aviona i motora. Krilo je opremljeno zakrilcima i eleronima iste konstrukcije kao i krilo. Sistem za odmrzavanje vrelim vazduhom koji koristi topao vazduh iz motora je obezbeđen za krila, zadnji deo i usisnike vazduha u motor.
Repne površine: Rep aviona je klasičan, ima dva horizontalna i jedan vertikalni stabilizator na koje su prikačena kormila dubine i pravca. Rep ima potpuno metalnu konzolnu strukturu sa tankim saćastim omotačem. Za uštedu na težini, plastika koja se koristi za neke delove koji ne nose opterećenje je ojačana staklenim vlaknima, kao što su vrhovi krila i neke repne površine.
Stajni trap: Avion ima uvlačeći stajni trap sistema tricikl. Glavne noge stajnog trapa su opremljene točkovima sa gumom niskog pritiska i kočnicama, uvlače se povlačenjem unazad u gondole motora. Nosni točak se uvlači u trup aviona unapred i njime se može upravljati. Sve noge stajnog trapa su opremljene uljnim-pneumatskim (azot) amortizerima. Konstrukcija nogu stajnog trapa omogućava avionu korišćenje neasvaltiranih poletno sletnih staza. Plovci i skije su opcioni.
Verzije[uredi | uredi izvor]
- Be-30 - Prototip i proizvodni model sa 14 sedišta.
- Be-30A - sa povećanim brojem sedišta 21-23 putnika.
- Be-32 - Nadograđeni model prvi put prikazan 1993. Dva turboelisna motora Glušenkov TVD-10B od 754 kW (1.011 KS) pokreću trokrake elise sa konstantnom brzinom.
- Be-32K - poboljšana verzija sa dva turboelisna motora Pratt & Whitney Canada PT6A-65B snage 820 kW (1.100 KS) koji pokreću Hartzell propelere reverzibilnog koraka sa tri lopatice. Kapacitet goriva 2.250 litara.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Za vreme državnih ispitivanja aviona Be-30, paralelno su vršena ispitivanja i aviona An-28. Po pokazateljima kao što su maksimalna brzina, nosivost, dolet, efikasnost, udobnost putnika, otpornost na bočni vetar tokom sletanja, Be-30 je bio ispred svog konkurenta. Ali An-28 je imao jedan veoma važan kvalitet - imao je veći tovarni prostor za transport kabastih tereta. Zbog toga je Ministarstvo civilnog vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza odlučilo da dopusti proizvodnju oba aviona u proporciji od 50 prema 50 odsto[4].
Proizvedeno je ukupno 3 aviona Be-30 i 5 aviona Be-32 kasnih 1960-ih pre nego što je program prekinut. Jedan od originalnih Be-32 je pretvoren u Be-32K demonstrator. Iako je avion Berijev Be-30 naručio Aeroflot sa posebnim zahtevima u pogledu broja putnika, uslova sletanja i poletanja, dužine linija i opreme putničke kabine on se odlučio za nabavku čehoslovačkog aviona Let 410[5].
Paralelni prikaz tehničkih podataka za avione Be-30 i Be-32[uredi | uredi izvor]
| Veličine | podaci (Be-30) | podaci (Be-32) |
|---|---|---|
| godina | 1967. | 1969. |
| posada | 2 | |
| broj putnika | 14 | 17 |
| razmah krila | 17,00 m | 17,00 m |
| dužina | 14,99 m | 15,70 m |
| visina | 5,52 m | 5,46 m |
| površina krila | 32,00 m² | 32,00 m² |
| masa praznog | 3.820 kg | 4.600 kg |
| masa punog | 5.860 kg | 7.600 kg |
| pogon | 2 h Turboelisni motor | |
| tip | Glušenkov TVD-10 | Klimov PT6A-65B |
| snaga | 2 h 708 kW | 2 h 820 kW |
| maks. brzina | 480 km/h | 510 km/h |
| putna brzina | 460 km/h | 480 km/h |
| plafon | 7.100 m | 4.200 m |
| dolet | 1.300 km | 2.050 km |
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ http://www.aviastar.org/air/russia/be-32.php
- ^ http://www.airwar.ru/enc/craft/be30.html
- ^ https://www.airliners.net/aircraft-data/beriev-be-3032/83
- ^ Mazuruk I. P., Lebedev A. A. Kto - kogo, ili na "ringe" Be-30 i An-28. // Lёtčiki-ispыtateli Aэroflota.. — M.: Mašinostroenie, 1991. — 192 s. — 20 000 эkz.
- ^ https://www.globalsecurity.org/military/world/russia/be-30.htm
Литература[uredi | uredi izvor]
- Gunston, Bill. The Osprey Encyclopedia of Russian Aircraft 1875–1995. London: Osprey. 1995. ISBN 1-85532-405-9..
- Green, William, The Observers Book of Aircraft, Frederick Warne & Co. Ltd. 1970. ISBN 0-7232-0087-4.
- Mazuruk I. P., Lebedev A. A. Kto - kogo, ili na "ringe" Be-30 i An-28. // Lёtčiki-ispыtateli Aэroflota.. — M.: Mašinostroenie, 1991. — 192 s. — 20 000 эkz.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://www.airwar.ru/enc/craft/be30.html
- https://ruslet.webnode.cz/technika/ruska-technika/letecka-technika/g-m-berjev/be-30-cuff-/
- https://www.valka.cz/Berijev-Be-30-kod-NATO-Cuff-t9692
- http://www.aviastar.org/air/russia/be-32.php
- https://www.airliners.net/aircraft-data/beriev-be-3032/83
- https://www.globalsecurity.org/military/world/russia/be-30.htm