Berijev Be-6
 Avion Berijev Be-6 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1949-1957. |
| Uveden u upotrebu | 1950. |
| Povučen iz upotrebe | krajem 1960-tih |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik | Sovjetsko mornaričko vazduhoplovstvo |
| Broj primeraka | 123 |
| Dužina | 23,50 |
| Razmah krila | 33,00 |
| Visina | 7,64 |
| Površina krila | 120,00 |
| Prazan | 18.827 |
| Normalna poletna | 29.000 |
| Klipno-elisni motor | 2 h Švecov AŠ-73TK (18 cilindara) |
| Snaga | 2 h 1.800 kW |
| Brzina krstarenja | 280 km/h |
| Maks. brzina na Hopt | 414 km/h |
| Dolet | 4.800 km |
| Plafon leta | 6.100 m |
| Brzina penjanja | 250 m/min |
Berijev Be-6 (rus. Бериев Бе-6) je avion amfibija koji je projektovala i izradila kompanija OKB Beriev. Projektovan kao torpedni, protivpodmornički avion, za traganje i spasavanje, pomorske patrole i teretni prevoz. Bio je to dvomotorni hidroavion sa radijalnim klipnim motorima Švecov AŠ-73TK[1].
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Razvoj pomorskog patrolnog i protivpodmorničkog aviona za Sovjetsku mornaricu počeo je 1943. godine na osnovu potreba definisanih u samom ratu. Na osnovu tih potreba projektovan je pomorski avion LL-143 koji je poleteo 1945. godine. Nakon iscrpnog ispitivanja i poboljšanja prvi avion iz serijske proizvodnje izašao je februara 1949. godine a u službenu upotrebu pod nazivom Berijev Be-6 ušao je 1950. godine. Glavni konstruktor avog hidroaviona je bio Georgij Mihajlovič Berijev
Avion je bio koncepcije letećeg čamca, potpuno metalne konstrukcije sa dva radijalna motora ugrađena na galebovim krilima. Prednost ovakve konstrukcije je bila u tome da motori aviona budu što dalje od vode, koliko god je to moguće. Rep aviona je bio sa dva verikalna i dva horizontalna stabilizatora[2]. Bilo je predviđeno da avion može da ponese 4.000 kg naoružanja, u transpotnoj varijanti 40 vojnika a u sanitetskoj 15 sedećih i 3 ležeće osobe.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Tehnički opis napravljen na osnovu izvora[1][3]
Trup je potpuno metalne konstrukcije to je ustvari čamac sa kobiličastim dnom kaskadnog tipa što olakšava avionu poletanje zbog smanjenog otpora. Trup je podeljen na 8 nepropustljivih komora.
- U prvom odeljku bila je kabina pilota i navigatora.
- U drugom odeljku - radno mesto inženjera letenja.
- Treći odeljak je kabina radara i radio operatera.
- Četvrti odeljak je za postavljanje malih tereta.
- Peti odeljak je za odmor posade ili prevoz vangabaritnog tereta.
- Šesti odeljak je kabina palubnog strelca i uređaj za otpuštanje radarske antene.
- Sedmi odeljak je kamera za snimanje iz vazduha i nosač mitraljeza.
- Osmi odeljak je repni deo za spasilački čamac.
Ovaka konstrukcija je omogućavala plutanje na vodi i kod oštećenja dva susedna odeljka. Kabine posada se greju toplotom izduvnih gasova motora. Ova toplota se takođe koristi za odleđivanje vitalnih letnih delova aviona.
Pogonska grupa se sastoji od dva radijalna 18-to cilindrična (dupla zvezda) klipna motora vazduhom hlađena Švecov AŠ-73TK snage 2 h 1.800 kW i četvorokrakih metalnih vučnih elisa promenljivih koraka, prečnik - 5,056 m. Postavnjenih iznad krila.
Krila: Avion je po klasifikaciji gornjokrilac. Krilo je galebovog tipa sastavljeno od tri dela. Središnji deo krila se uzdižu iz trupa i na samom prelomu krila su postavljeni motori. Od motora do kraja, krila su trapezastog oblika sa dve ramenjače, popuno metalne izrade i osnovne (noseće) konstrukcije i obloge. Na krilnim konzolama su pričvršćena sa donje strane dva neuvlačiva potporna plovka. Plovci su metalne konstrukcije i podeljeni su vodonepropusnim pregradama. Na donjoj strani krila se nalaze podvesni nosači za kačenje torpeda, dubinskih mina ili slobodno padajućih bombi. Krila su opremljena zakrilcima i eleronima iste konstrukcije kao i krila. Upravljanje njima se vrši žičanim putem.
Repne površine: Dva horizontalna stabilizatora su konzolno vezana za konstrukciju trupa pod uglom od 5,5 stepeni. Za horizontalne stabilizatore su vezana kormila dubine. Na krajevima horizontalnih stabilizatora su pričvršćena dva vertikalna stabilizatora sa kormilima pravca. Svi elementi repa su napravljeni kao metalne konstrukcije obloženi aluminijumskim limom sem kormila koja su bila obložena impregniranim platnom. Svi pokretni elementi repa su opremljeni trimerima.
Stajni trap je klasičnog tipa sa dve prednje noge i repnim točkom. Prednje noge se u letu ili pri plovidbi podižu pored trupa i smeštaju u za to predviđene kutije a repni točak se uvlači u trup aviona i zatvara vratima za vreme plovidbe i leta.
Naoružanje[uredi | uredi izvor]
Streljačko naoružanje se sastojalo od pet autotopova Nudelman-Rihter NR-23 kalibra 23 mm smeštenih u 2 daljinski upravljive kupole, (dvostruki top u repu i dvostruki top i leđnoj kupoli), jedan jednostuki top u pramcu . Bombardersko naoružanje: avion je mogao da nosi 2 h 1.000 kg torpeda i 8 mina ukupne mase 2.000 kg. Umesto torpeda ili mina avion može biti naoružan običnim slobodno padajućim bombama ili dubinskim bombama do ukupne težine od 4.000 kg.[1]
| Naoružanje aviona: Berijev Be-6 | |||
| Vatreno (streljačko) naoružanje | |||
| Top | |||
| Broj i oznaka topa | 5 x Nudelman-Rihter NR-23 | ||
| Kalibar | 23 mm | ||
| Mitraljez | |||
| Bombardersko naoružanje (bombe) | |||
| Klasične avio bombe | 2 x 1.000 (torpeda) i 8 x 250 (mine) | ||
| Ukupna masa | 4.000 kg | ||
| Broj tačaka za podvešavanje | 2 | ||
| Raketno naoružanje (rakete) | |||
Verzije[uredi | uredi izvor]
- Be-6 - serijski proizvedeni avioni, naoružani patrolno-izviđački avioni.
- Be-6SS - spasilačka verzija aviona za 15 sedećih i 3 ležeća spašenika.
- Be-6PLO - protivpodmornička verzija, opremljena potrebnim uređajima za otkrivanje podmornica i oružjem za napad.
- Be-6 "Liner" - verzija aviona namenjen za uspostavljanje veze sa potopljenim podmornicama.
- Be-6P = Ćing-6 - verzija sa turboelisnim motorima za Kinesku mornaricu.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Avion Berlijev Be-6 se proizvodio od 1949. do 1957. godine u fabrici Beriev u Taganrogu. U toku proizvodnje neprekidno je usavršavan i prilagođavan potrebama sovjetskog pomorskog vazduhoplovstva tako da je imao ukupno 19 varijanti i podvarijanti, a na kraju je proizvedeno ukupno 123 ovih aviona svih verzija. Pošto se zahtevi sovjetskih mornaričkih aviona nisu brzo menjali, pouzdani Be-6 je ostao u upotrebi do kasnih 1960-ih. Neki avioni su završili službu kao civilni nenaoružani transporteri u arktičkim regionima.
Pored upotreba u Sovjetskom Savezu 20 aviona Berijev Be-6 je prodato Narodnoj Republici Kini pokazao se korisnim u patroliranju dugačkom obalom i ogromnim teritorijalnim vodama uz kinesku obalu. Tokom 1970-ih, originalni radijalni motori Švecov AŠ-73TK zbog isteka resursa i dotrajalosti su zamenjeni, turboelisnim motorima VoJiang VJ-6, u novim gondolama. Redizajnirani avion je dobio naziv Ćing-6.
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Trenutno su četiri primeraka Be-6 izloženi javnosti.
- U Muzeju vazduhoplovstva Severne flote (PGT Safonovo) Rusija
- U Državnom muzeju vazduhoplovstva Ukrajine u Kijevu Ukrajina
- U Kineskom muzeju avijacije u Pekingu Kina
- U Pomorskom muzeju u Kingdau Kina
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v http://www.airwar.ru/enc/sea/be6.html
- ^ https://www.airvectors.net/avbe12.html
- ^ Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: ruski). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0.
- Aleksandr Zablotskiй, Andreй Salьnikov. Samoletы TANTK im. G.M. Berieva (1945-1968). Avico Press.
- Gunston, Bill. “The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875–1995”. London, Osprey. 1995. ISBN 1-85532-405-9.
- Gordon, Yefim & Komissarov, Dmitry. Chinese Aircraft. Hikoki Publications. Manchester. 2008. ISBN 978-1-902109-04-6.
- Enciclopedia Ilustrada de la Aviación / Vol.3 / pag. 619. Edit. Delta, Barcelona. 1982. ISBN 84-85822-38-2.
- John C. Fredriksen, International Warbirds: An Illustrated Guide to World Military Aircraft, 1914-2000, Santa Barbara, Californie, ABC-CLIO, 2009, 387 p. ISBN 978-1-57607-364-3.
- Nikolai Jakubowitsch: Berijew Be-6 – Dienst in allen Flotten. In: Klassiker der Luftfahrt. Nr. 2/2012. Motor Presse, Stuttgart.
- Nikolaus Krivinyi: Taschenbuch der Luftflotten 1976, J.F. Lehmanns, München 1976. ISBN 3-469-00511-7.
- Zbigniew Jankiewicz: Wodnosamoloty. Warszawa: Ministerstwa Obrony Narodowej, 1986, s. 296. ISBN 83-11-07272-8.
