Pređi na sadržaj

Berijev MBR-2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Berijev MBR-2

Avion Berijev MBR-2
Opšte
Namena Patrolni hidroavion
Posada 4-5 članova
Zemlja porekla  SSSR
Proizvođač OKB Berijev
Prvi let 1931.
Početak proizvodnje 1934.- 1941.
Uveden u upotrebu 1935.
Status neaktivan
Prvi korisnik Sovjetska mornarica
Broj primeraka 1.365
Dimenzije
Dužina 13,50 m
Razmah krila 19,00 m
Visina 4,40 m
Površina krila 55,00 m²
Masa
Prazan 3.306 kg
Maks. težina pri uzletanju 4.424 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 h Mikulin AM-34N (V-12 tečnošću hlađen)
Snaga 559 kW
Performanse
Brzina krstarenja 170-200 km/h
Maks. brzina na Hopt 275 km/h
Taktički radijus kretanja 690 km
Dolet 1.500 km
Plafon leta 4.900 m
Brzina penjanja 245 m/min

Berijev MBR-2 (rus. Berijev MBR-2) je sovjetski hidroavion koji je projektovala i izradila kompanija OKB Beriev (TANTK Beriev). Projektovan je kao patrolni avion sa 4 do 5 članovaa posade, aktivno je služio u toku Drugog svetskog rata za patroliranje, transport, izviđanje i spasavanje. Prvi put je poleteo 1931. godine a proizvodio se od 1934 do 1941. godine[1].

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
Georgij Mihajlovič Berijev
Putnička varijanta aviona Berijev MBR-2, MP-1 Aeroflota
Crtež aviona Berijev MBR-2bis u 3 projekcije
Testiranje prototipa aviona Berijev MBR-2 u Sevastopolju 1932.

G.M. Berijev je na sopstvenu inicijativu počeo da projektuje mornarički izviđački avion kratkog dometa MBR-2. Za svoj prvi avion, Beriev je izabrao šemu jednomotornog konzolnog monoplana visokokrilca sa dvostepenim čamcem, koji je imao veliku poprečnu širinu. Ovo je trebalo da obezbedi hidroavionu dobru sposobnost za plovidbu, kao i mogućnost poletanja i sletanja na vodu sa talasima visine do 0,7 m. Zbog nedostatka duraluminijuma odlučeno je da se ovaj hidroavion gradi od drveta.

Prvi prototip je poleteo 1932. godine, pokretan uvoznim motorom BMW VI. Avion se pokazao uspešnim, pa je serijska proizvodnja odobrena 1933. godine. Prvi avioni sa domaćim motorom Mikulin M-17B stigli su u borbene jedinice 1934. godine, a od 1935. godine u njih je ugrađen snažniji motor Mikulin M-34N.

Na zahtev avio-kompanija Aeroflot i Aviaarktika projektovana je a 1934. godine i predstavljena civilna verzija sa šest sedišta, označena MP-1, namenjena prvenstveno za transport u priobalnim područjima.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Tehnički opis napravljen na osnovu izvora[1][2][3]

Trup je dvostepeni čamac sa kobiličastim dnom. Konstrukcija od punog drveta - materijal jasen, bor i lipa. Obloga - šperploča od breze, na koju je zalepljeno platno. Čamac je bio podeljen na pet pregrada vodonepropusnim pregradama. Prvi odeljak - kabina navigatora sa postoljem za mitraljez, tu je bio i otvor nišana za bombardovanje i uređaj za pričvršćivanje sidra. Drugi odeljak je kokpit, zatvoren odozgo poklopcem. Treći odeljak su dodatni rezervoari za benzin i dodatni rezervoar za ulje. Četvrti odeljak je instalacija za repni mitraljez i motorni kompresor za pokretanje motora. Peti odeljak je prazan. U drvenom delu čamac ima duplo dno.

Pogonska grupa se sastoji od pogonskog motora i propelera (elise). Na ovom avionu je koriščćeno nekoliko motora: na prototipu je korišćen BMW VI-3F i četvorokraka potisna elisa, za prvi serijski model je korišćen motor Mikulin M-17B i dvokraka potisna elisa a najčešće ugrađivan motor u ovaj avion bio je Mikulin AM-34N klipni motor sa tečnim hlađenjem snage 750 KS. Propeler je dvokraki, potisni sa promenljivim korakom podešen na zemlji, prečnika 3 m. Motor je postavljen na nosače (baldahin) iznad središnjeg dela. Gorivo je smešteno u dva glavna rezervoara kaja se nalaze u središnjem delu trupa aviona, kapaciteta 670 litara i u dva dodatna (privremena) pomoćna rezervoara kapaciteta 460 litara. Motor se startuje komprimovanim vazduhom iz rezervoara komprimovanog vazduha ili iz kompresora direktno.

Krilo se sastoji se od tri dela: središnji deo je sastavni deo trupa (centroplan) i dva odvojiva konzolna dela. Centralni deo je od punog drveta. Konstrukcija se sastoji od ramenjača, rebara i obloge. Odvojivi delovi krila su mešovite konstrukcije od drveta i duraluminijuma. Na krajevima krila su postavljena vazduhoplovna svetla. Oblik krila je trapezast. Na krilu su postavljeni dvodelni eleroni i zakrilci. Podkrilni neuvlačivi drveni plovci su pričvršćeni na krilne konzole.

Repne površine: se sastoje od vertikalnog stabilizatora, kormila pravca, horizontalnih stabilizatora i kormila visine. Verikalni stabilizator je sastavni deo kobilice i sa njom čini jednu celinu. Horizontalni stabilizatori su učvršćeni za vertikalni, negde oko polovine visine, sa mogućnošću promene ugla u toku leta. Horizontalni stabilizator i kormila visine imaju duraluminijski okvir (konstrukciju) i platnenu oblogu premazanu vodootpornim lakom. Dodatno ukrućenje horizontalnih stabilizatora je izvršeno pomoću metalnih upornica u obliku latiničnog slova V. Kormilo pravca je potpuno metalno, opremljeno trim jezičkom.

Stajni trap: Prilikom izvlačenje aviona iz vode služe specijalna kolica, za manipulaciju po tlu, koristi se fiksni stajni trap koji se montira na trup hidroaviona. Zimi se na avion monitira stajni trap sa skijama.

Naoružanje

[uredi | uredi izvor]

Avion je bio naoružan sa: tri mitraljeza ŠKAS kalibra 7,62 mm, jedan pokretni na pramcu a udvojeni pokretan na gornjoj strani trupa iza pilotskog kokpita. Avion je mogao da ponese 600 kg bombi na 8 podvesnih nosača, po 4 ispod svakog krila prema sledećoj šemi:

  1. 8 x 50 kg FAB-50 bombi (400 kg total)
  2. 2 x 100 kg FAB-100 bombi + 6 x 50 kg FAB-50 bombi (500 kg total)
  3. 4 x 100 kg FAB-100 bombi (400 kg total)
  4. 2 x 250 kg FAB-250M43 bombi (500 kg total)[4]
Naoružanje aviona: Berijev MBR-2bis
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 3 h ŠKAS 7,62 mm
Broj metaka napred 1.000 + nazad 1.500 metaka
Kalibar 7,62 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe FAB-50, FAB-100, FAB-250
Ukupna masa 600 kg
Broj tačaka za podvešavanje 8
Raketno naoružanje (rakete)


Verzije

[uredi | uredi izvor]
  • MBR-2M-17 - Leteći čamac (izviđač-laki bombarder) pokretan klipnim motorom Mikulin M-17 B od 508 kW (680 KS).
  • MBR-2bis ili MBR-2AM-34 - Poboljšana verzija MBR-2M-17, pokretana motorom Mikulin AM-34 N.
  • MBR-2M-103 - Jedan MBR-2AM-34 je bio opremljen snažnijim motorom M-103. Samo jedan prototip.
  • MP-1 - Putnička verzija letećeg čamca MBR-2M-17, sa šest putnika u zatvorenoj kabini.
  • MP-1bis - Putnička verzija letećeg čamca napravljen na osnovu modela MBR-2bis.
  • MP-1T - Konverzija modela MBR-2M-17 u teretni transporter.

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Prvi MBR-2 isporučeni su krajem 1933 godine (proizvodio se do 1942.) Crnomorskoj floti. Avion je uglavnom koristila sovjetska ratna mornarica kao izviđački avion kratkog doleta do 1943. godine. U toku rata se koristio i kao laki bombarder protivu površinskih brodova i podmornica. Ove avione su pored Crnomorske flote koristile još i Baltička, Severnomorska i Tihookeanska flota. Proizvedeno je ukupno 1.365 svih verzija aviona ovog tipa.

Izvedena civilna verzija MP-1 korišćena je od 1934. godine kao komercijalni leteći čamac. U putničkoj verziji sa šest sedišta imao je dve zvučno izolovane i grejane kabine za po tri osobe. Koristio ga je Aeroflot uglavnom na obalnim rutama Crnog mora. Transportna verzija MP -1T usledila je 1935.

Verzija sa motorom AM-34 proizvodila se do 1942. godine i korišćena je u ratu. Kod civilnih verzija aviona je korišćen sa motor AM-34N.

Nakon njihovog izbacivanja iz vojne upotrebe, brojni MBR-2 nastavili su da se koriste kao višenamenski avioni za nadzor ribarstva i priobalnih šuma u civilnom sektoru.

Finska je koristila osam aviona ovog tipa a do njih je došla zarobljavanjem tih aviona tokom rata. Sve vreme rata ovi avioni su u finskom vazduhoplovstvu korišćeni za patroliranje i akcije spašavanja na moru.

U korejskom ratu Sovjetski Savez je izvestan broj ovih aviona dao Severnoj Koreji koja ih je koristila kao po pravilu u noćnim operacijama. Amerikanci su ove avione nazvali "ludi kineski budilnici". Potpisivanjem sporazuma o primirju jula 1953. godine između dve Koreje prestala je i upotreba ovih aviona.

Leteći čamac MBR-2 koji je projektovao Georgij Mihajlovič Berijev, zaista nije mogao da se pohvali ni elegancijom forme ni izvanrednim performansama, međutim to je bio pouzdan avion koji je uveden u upotrebu 1935. i korišćen sve do 1954. godine i tokom svih tih godina povukao značajan deo kako u borbenim formacijama tokom rata tako i na linijama pomorske civilne vazdušne flote. Za njega se stvarno može reći da je bio „radni konj“ kao nijedan drugi avion toga vremena[1].

Zemlje koje su koristile avion

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v http://www.airwar.ru/enc/sww2/mbr2.html
  2. ^ Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg. (na jeziku: ruski). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03112-3 nevažeći ISBN.
  3. ^ http://www.aeroflight.co.uk/aircraft/types/type-details/beriev-mbr-2.htm
  4. ^ https://wiki.warthunder.com/MBR-2-M-34

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3. 
  • Kulikov, Victor (September 1998). "L'hydroaviation MBR-2, pillier de la reconnaissance naval soviétique" [The Seaplane MBR-2, Pillar of Soviet Naval Reconnaissance]. Avions: Toute l'aéronautique et son histoire (in French) (66): 22–29. ISSN 1243-8650.
  • Munson, Kenneth (1969). Bombers, Patrol and Transport Aircraft 1939-45. Blandford. ISBN 0-7137-0379-2.
  • Panatov, G. S. (2001). Samoletы TANTK im. G. M. Berieva. 1945-1968. Vidavnictvo «Restart+». ISBN 5-94141-003-4.
  • Rudolf Höfling: Berijew. Seit 1934. Motorbuch, Stuttgart 2017. ISBN 978-3-613-04025-0.,

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Berijev MBR-2 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беријев_МБР-2&oldid=27879477”