Beskontaktno plaćanje
Sistemi za beskontaktno plaćanje su kreditne i debitne kartice, privesci za ključeve, pametne kartice ili drugi uređaji, uključujući pametne telefone i druge mobilne uređaje koji koriste radio-frekventnu identifikaciju (RFID) ili komunikaciju bliskog polja (NFC) za bezbedno plaćanje. Ugrađeni čip integrisanog kola i antena omogućavaju potrošačima da pređu karticom, priveskom ili ručnim uređajem preko čitača na terminalu za prodaju na prodajnom mestu.
Beskontaktna plaćanja se obavljaju u neposrednoj fizičkoj blizini, za razliku od drugih vrsta mobilnih plaćanja koja koriste mreže širokog područja ili WiFi mreže i ne zahtevaju neposrednu fizičku blizinu.
EMV je uobičajen standard koji koriste velike kompanije za kreditne kartice i pametne telefone, za upotrebu u opštoj trgovini. Beskontaktne pametne karice koje funkcionišu kao kartice sačuvane vrednosti, postaju popularne za korišćenje kao karte za sistem prevoza, poput Oyster kartice ili RioCard. One često mogu da sačuvaju nevalutnu vrednost (kao što su mesečne karte), pored vrednosti karte kupljene gotovinom ili elektronskim plaćanjem.
Tokenizacija je noviji koncept kapsuliranja podataka o izdavaocima kartice u aplikaciji za hardverski uređaj, kao što je aplikacija Apple Pay na iPhone uređajima. Neki dobavljači tvrde da transakcije mogu biti skoro dvostruko brže od kupovine konvencionalnom gotovinom, kreditnom ili debitnom karticom.
Pošto nije potreban potpis ili verifikacija PIN-om, beskontaktne kupovine su obično ograničene na male vrednosti. Nedostatak autentifikacije pruža prozor preko kojeg se mogu izvršiti lažne kupovine, dok vlasnik kartice nije svestan gubitka kartice.
Velike finansijske institucije i multinacionalne korporacije sada nude beskontaktne sisteme plaćanja potrošačima. Beskontaktne kreditne kartice postale rasprostranjene u SAD, Velikoj Britaniji, Japanu, Nemačkoj, Kanadi, Australiji, Francuskoj, Holandiji itd, a potrošači će verovatno trošiti više novca koristeći njihove kartice zbog lakoće malih transakcija.
Povećanjem broja dostupnih beskontaktnih kartica, kao i podizanjem ograničenja potrošnje, povećala se primena beskontaktnog plaćanja. U zemljama kao što je Velika Britanija, kupovine obavljene karticom sada nadmašuju one izvršene gotovinom, i čine otprilike jednu trećinu ukupnih transakcija karticama.
Beskontaktna plaćanja su specifično postala sve popularnija, čineći 4 od 5 kupovina na prodajnom mestu u Australiji od 2019. godine. Izdavači kartica ukazuju da će povećati dostupnost beskontaktnih kartica potrošačima. Od oktobra 2021. godine postoji preko 142 miliona dostupnih beskontaktnih kartica i preko 147.000 terminala koji se koriste samo u Velikoj Britaniji, dok VISA procenjuje da će u SAD biti izdato 300 miliona beskontaktnih kartica do kraja 2020. godine, više od predviđenih 100 miliona na kraju 2019. godine.
Istorija[uredi | uredi izvor]
1990—2000[uredi | uredi izvor]
Mobil je bio jedan od najistaknutijih koji je među prvima usvojio sličnu tehnologiju i ponudio je svoj „Speedpass“ sistem beskontaktnog plaćanja za Mobil benzinske pumpe. Iako se Mobil od tada spojio sa Exxon-om, usluga se i dalje nudila na mnogim ExxonMobil pumpama.
Freedompay[1] je takođe imao rane pobede u beskontaktnom prostoru sa Bank of America i McDonald's.
2002. godine Philips se udružio sa Sony-jem kako bi razradio NFC standard.[2] Zatim se Philips Semiconductors prijavio za šest osnovnih patenata NFC-a, koje su izumeli austrijski i francuski inženjeri Franz Amtmann i Philippe Maugars, i 2015. godine dobili evropsku nagradu za pronalazača.
U julu 2004. godine, Sony, koji je implementirao beskontaktnu RFID pametnu karticu FeliCa u Japanu, predstavio je sistem Osaifu-Keitai („telefon novčanik“) razvijen sa operaterom mobilnih telefona NTT DoCoMo na više FeliCa sistema kao što je Edy i, 28. januara 2006. godine na Mobile Suica, korišćenom prvenstveno na železničkim mrežama u vlasništvu JR East.
U oktobru 2005. godine, u Francuskoj u Kanu, u trajanju od 6 meseci, beskontaktno plaćanje je prvi put eksperimentisano sa Samsung NFC pametnim telefonom kompanije Orange u saradnji sa Philips Semiconductors u Cofinoga prodavnicama (Galeries Lafayette, Monoprix) i na Vinci parkinzima. Po prvi put, zahvaljujući „Fly Tag“, sistem je omogućio primanje i audio-vizuelne informacije, poput redova vožnje autobusa ili bioskopskih trejlera.
U junu 2007. godine, plaćanje beskontaktnom bankovnom karticom testirano je u FNAC of La Défense u Parizu i od 19. novembra 2007. godine u nekim prodavnicama u Kanu i Strazburu, ovoga puta NFC pametnim telefonima, koje su obezbedila 4 operatera (Orange, Bouygues Telecom, SFR and NRJ Mobile).
5. novembra 2007. godine, Orange i transportna društva SNCF i Keolis su se udružili za dvomesečno eksperimentisanje sa pametnim telefonima u Renu u metrou, autobusu i TER vozovima.
Prve beskontaktne kartice u Velikoj Britaniji izdao je Barclaycard u septembru 2007. godine.[3]
PayPass je isprobao prvi telefon na svetu sa omogućenim NFC, Nokia 6131 NFC, u Njujorku 2007. godine.
U martu 2008. godine, Eat je postao prvi lanac restorana koji je usvojio beskontaktno plaćanje.
19. januara 2009. godine, NFC je prvi put u svetu korišćen u transportu od strane China Unicom i Yucheng Transportation Card sa Changhong DG28 i F4 mobilnim telefonima u tramvajima i autobusima Chongqing u Kini.
2010-te[uredi | uredi izvor]
U januaru 2010. godine, Barclaycard se udružio sa firmom za mobilne telefone Orange, kako bi lansirao beskontaktnu kreditnu karticu u Velikoj Britaniji. Orange i Barclaycard su takođe 2009. godine najavili da će lansirati mobilni telefon sa beskontaktnom tehnologijom.
Nakon testa sprovedenog od oktobra 2005. godine do novembra 2006. godine, sa 27 korisnika, 21. maja 2010. godine, transportna uprava Nice Régie Lignes d'Azur postala je prvi provajder javnog prevoza u Evropi koja je dodala svojoj ponudi beskontaktno plaćanje na tramvajskoj i autobuskoj mreži sa NFC bankovnom karticom ili aplikacijom za pametne telefone, posebno na Samsung Player One (sa istim mobilnim operaterima kao u Kanu i Strazburu 2007. godine), kao i validaciju ukrcavanja sa njima na prevozna sredstva i učitavanje ovih sredstava na pametni telefon, uz beskontaktnu karticu za sezonske karte.[4] Ova usluga je takođe eksperimentisana, odnosno implementirana za NFC pametne telefone 18. i 25. juna 2013. godine u tramvajima i autobusima u Kanu i Strazburu.
U transportnoj mreži Pariza, nakon 4 meseca testiranja, od novembra 2006. godine sa Bouygues Telecom i 43 osobe, i na kraju sa 8.000 korisnika od jula 2018. godine, beskontaktno mobilno plaćanje i direktna validacija na čitačima sa pametnim telefonima usvojena je 25. septembra 2019. godine u saradnji sa društvima Orange, Samsung, Wizway Solutions, Worldline i Conduent.
NFC se koristi u Seulu nakon što ga je u Koreji uveo diskontni prodavac Homeplus u martu 2010. godine, u Tokiju se sprovelo testiranje, pa se zatim usvaja i dodaje u postojeće sisteme, kao što je mobilni novčanik Osaifu-Keitai, od maja 2010. godine do kraja 2012. godine. NFC standard je prvi put implementiran u metro mreži, od strane China Unicom u Pekingu 31. decembra 2010. godine.
U oktobru 2011. pojavili su se prvi mobilni telefoni sa Mastercard PayPass i/ili Visa payWave sertifikatom. PayPass ili payWave nalog se može dodeliti ugrađenom bezbednom elementu i/ili SIM kartici unutar telefona.
U oktobru 2013. godine, Citi Enterprise Payments i 3 Hong Kong, mobilna operacija kompanije Hutchison Telecommunications Hong Kong Holdings Limited (SEHK: 215), zajedno su plasirali „3 Citi Wallet“. Koristeći tehnologiju Near Field Communication (NFC), „3 Citi Wallet“ je bila višenamenska usluga mobilnog novčanika koja je uključivala mobilno plaćanje, istoriju transakcija, uslugu specijalne ponude zasnovane na lokaciji i funkciju pretrage koja je usmeravala klijente na najbolje ponude u okviru njihove blizine. „3 Citi Wallet“ je bio kompatibilan sa širokim spektrom pametnih telefona, od Samsung, Sony, HTC, LG i iPhone. Preko 9.000 Visa payWave čitača širom Hong Konga je bilo u mogućnosti da prihvati beskontaktna plaćanja prvog dana.[5]
U februaru 2014, Mastercard je najavio da će se udružiti sa Weve, koji je zajedničko preduzeće EE, Telefónica UK, i Vodafone UK, kako bi se fokusirao na mobilna plaćanja. Partnerstvo će promovisati razvoj „sistema beskontaktnog mobilnog plaćanja” stvaranjem univerzalne platforme u Evropi namenjene upravo beskontaktnom plaćanju.
Apple Inc. je 9. septembra 2014. godine objavila Apple Pay[6], vlasnički oblik beskontaktnog plaćanja integrisan sa svojim pametnim telefonima, sa izdanjem iPhone 6.
U septembru 2014. godine, Transport for London's Tube je počeo da prihvata beskontaktno plaćanje. TFL tvrde da su pogurali bankarsku industriju da razvije beskontaktni sistem. Broj završenih beskontaktnih putovanja sada je premašio 300m. U petak, 18. decembra 2015. godine, rekordnih 1,24 miliona putovanja obavljeno je putem preko 500 hiljada jedinstvenih beskontaktnih kartica.
Erste Grupa je 2016. godine lansirala debitnu karticu samo za NFC, koja je implementirana kao nalepnica u Austriji. Može se koristiti na bilo kom terminalu koji podržava NFC za transakcije neograničenog iznosa, međutim za transakcije preko praga od 25 € potreban je PIN za potvrdu transakcije.
U 2016. godini, beskontaktna plaćanja postaju sve rasprostranjenija sa nosivim tehnološkim uređajima, koji takođe nude ovu funkciju plaćanja.
2020-te[uredi | uredi izvor]
Tokom pandemije COVID-19, nekoliko banaka je podiglo svoje limite za beskontaktno plaćanje. U Velikoj Britaniji, ograničenje je povećano sa 30 na 45 funti u martu 2020. godine[7]. Kasnije je podignuto na 100 funti. Beskontaktna plaćanja su preporučena kao sigurniji način plaćanja u poređenju sa plaćanjem čipom, PIN karticama i gotovinskim transakcijama. Apple Inc. je 2022. godine najavio Tap to pay, funkciju koja omogućava trgovcima da koriste iPhone uređaje kao terminale za plaćanje beskontaktnim karticama.
Usvajanje i upotreba[uredi | uredi izvor]
Google Pay je aplikacija za uređaje koja koristi Google Android operativni sistem, koji omogućava korisnicima da kupuju pomoću NFC-a, što je u početku zahtevalo fizički bezbedni element, ali je to zamenjeno imitacijom host kartice koja je uvedena u Android 4.4 (KitKat).[8] Softcard (ranije poznat kao Isis mobilni novčanik), Cityzi i Quick tap novčanici, na primer, koriste bezbednu SIM karticu za čuvanje šifrovanih ličnih podataka. Beskontaktna plaćanja, koja su omogućena na mobilnim telefonima, i dalje se javljaju u malom obimu, ali se svakog meseca sve veći broj mobilnih telefona sertifikuje.
U 2012. godini, Mastercard Advisors je napisao da će potrošači verovatno potrošiti više novca koristeći svoje kartice zbog lakoće malih transakcija. Mastercard Canada kaže da je procenila „oko 25 odsto“ veću potrošnju korisnika svojih Mastercard beskontaktnih RFID kreditnih kartica.
Od decembra 2014. godine, bilo je oko 58 miliona beskontaktnih kartica u upotrebi u Velikoj Britaniji i preko 147.000 terminala. Do juna 2017. godine kupovine obavljene karticom nadmašile su kupovine gotovinom. Izveštava se da je ovo uzrokovano porastom beskontaktnih plaćanja, koja su činila otprilike jednu trećinu svih transakcija karticama u Velikoj Britaniji. Broj plaćanja ovim metodom značajno se povećao otkako je ograničenje potrošnje podignuto sa 20 na 30 funti. U 2018. godini, beskontaktna plaćanja činila su oko 19% transakcija u Velikoj Britaniji.
U 2018. godini, The Westpac Banking Korporacija u Australiji je otkrila statistiku beskontaktnog plaćanja iz 2017. godine i u izveštaju tvrdila da su se beskontaktna plaćanja približila tački zasićenja tako što su se koristila u preko 90% kupovina. Australijska St. George Bank prijavila je 94,6% korišćenja za isti period.
Visa i drugi američki izdavaoci kartica nedavno su izjavili da će povećati dostupnost beskontaktnih kartica američkim potrošačima. Visa procenjuje da će do kraja 2020. godine u SAD biti izdato 300 miliona beskontaktnih kartica, više u odnosu na predviđenih 100 miliona na kraju 2019. godine, kako je objavljeno u pozivu za zaradu u četvrtom kvartalu 2018. godine.
Telekom operateri počinju da se uključuju u beskontaktna plaćanja putem telefona, sa omogućenim NFC. Belgacom's Pingping, na primer, ima nalog sa sačuvanom vrednošću i preko partnerstva sa Alcatel-Lucent's Touchatag, pruža funkcije beskontaktnog plaćanja.
Glavni finansijski subjekti koji sada nude beskontaktne sisteme plaćanja su: Mastercard, China UnionPay, Citibank, JPMorgan Chase, American Express, KeyBank, Barclays, Barclaycard, HSBC, LIowds Banking Group, FreedomPay, RuPay, The Co-operative Bank, Nationwide Building Society i NatWest Group. Visa payWave[9], American Express Expresspay i Matsercard Contactless su primeri beskontaktnih kreditnih kartica koje su postale široko rasprostranjene u SAD i Velikoj Britaniji.
Tehnologija[uredi | uredi izvor]
EMV Chip[uredi | uredi izvor]
Na izdatim bankovnim karticama pametni čip ili kriptografski čip je postavljen na karticu poznatu kao pametna kartica koja omogućava bežično plaćanje sa EMV čipa u dometu platnog terminala koristeći RFID tehnologiju prema EMVCo standardu. Kada se pametna kartica prisloni na terminal za plaćanje, on potvrđuje autentičnost podataka o izdavaocu kartice kroz niz interakcija sa PIN-om i plaćanje će biti uspešno.
Tokenizacija[uredi | uredi izvor]
Noviji pristup tehnologiji pametnih kartica postiže se povezivanjem pametne kartice sa hardverskim uređajem, kao što je preko aplikacije Apple Pay na iPhone mobilnom telefonu, čime se mobilnim uređajima otvara mogućnost plaćanja pomoću RFID tehnologije na terminalu za plaćanje u ime pametne kartice koja koristi token koji generiše izdavalac kartice – ovo je proces poznat kao tokenizacija. Broj računa uređaja (DAN) sličan broju privatnog računa (PAN) u tradicionalnim platnim trakama i čip karticama, generiše se zajedno sa privatnim ključem i šalje se izdavaocu kartice tokom početnog podešavanja pametne kartice na hardverskom uređaju. Kada se uplate vrše preko odgovarajuće odobrene aplikacije na hardverskom uređaju, DAN i relevantni detalji kao što su datum isteka i CVV se šalju izdavaocu kartice preko terminala za plaćanje radi kriptografije, gde se pridruženi privatni ključ zatim koristi za autorizaciju transakcije.
NFC[uredi | uredi izvor]
Tehnologija komunikacije bliskog polja (NFC, u skladu sa standardom ISO/IEC 14443)[10] u beskontaktnim karticama koristi tehnologiju radio frekvencije od 13,56 MHz koja prenosi digitalne podatke samo u sažetom opsegu. Obično je optimalno rastojanje 4 centimetra ili manje - dalje od toga, signal se brzo smanjuje i nikada ne može preći 10 centimetara.
Bezbednost[uredi | uredi izvor]
2006. istraživači su otkrili da se ime vlasnika kartice, broj kreditne kartice i datum isteka mogu preneti beskontaktnim platnim karticama bez šifrovanja. Mogli su da iskoriste informacije koje su procurile sa beskontaktne kreditne kartice za kupovinu na mreži, bez otvaranja koverte u kojoj je kartica poslata. Važnu ulogu u bezbednosti beskontaktnih transakcija imaju tokenizacija i enkripcija.[11]
U zavisnosti od ekonomskog prostora, može postojati ograničenje plaćanja za pojedinačne transakcije bez potrebe za unosom PIN-a, a neke beskontaktne kartice mogu da se koriste samo određeni broj puta pre nego što se od korisnika zatraži PIN. Beskontaktne debitne i kreditne transakcije koriste isti čip i PIN mrežu kao starije kartice i zaštićene su istim garancijama za prevaru. Tamo gde je podržan PIN, beskontaktni deo kartice može ostati nefunkcionalan dok se ne izvrši standardni čip i PIN transakcija. Ovo pruža određenu verifikaciju da je kartica isporučena stvarnom vlasniku kartice.
Prema standardima garancije za prevaru, američke banke su odgovorne za sve lažne transakcije naplaćene sa beskontaktnih kartica.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „FreedomPay”.
- ^ „Sony et Philips contrent bluetooth”.
- ^ „First Fully Integrated Contactless Payment System in UK”. Arhivirano iz originala 02. 03. 2014. g. Pristupljeno 26. 12. 2023.
- ^ „Beskontaktne kartice - plaćanje javnog prevoza”.
- ^ „Contactless payment”.
- ^ „Apple Pay”.
- ^ „UK contactless debit and credit cards”. Statista (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-26.
- ^ „Google Pay”.
- ^ „Visa contactless card”.
- ^ „Članak o NFC tehnologiji” (PDF).
- ^ „Bezbednost u beskontaktnim transakcijama”.