Bigl zečar
| Bigl zečar
| ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Zemlja porekla | ||||||
 Francuska
| ||||||
| Klasifikacija i standardi | ||||||
|
Bigl zečar (fr: beagle-harrier) je gonič poreklom iz Francuske. Pas je srednje veličine, između 45 i 50 cm, a teški su između 19 i 21 kg.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Bigl zečar je uzgajan u Francskoj u 19. veku. Ugajani su za lov na zečeve i jelene u čoporu. Istorija ove pasmine prilično je nepoznata, stoga se smatra da je bigl zečar najverovatnije nastao ukrštanjem bigla i zečara ili predstavlja središnju tačku između ove dve pasmine. Međunarodna kinološka federacija je ovu rasu priznala 1974. godine, a ujedinjeni kinološki savez je ovu rasu priznao 1996. godine. Danas se ova rasa teško može naći u Francuskoj, a još ređe u drugim državama.[2]
Karakteristike psa[uredi | uredi izvor]
Narav[uredi | uredi izvor]
Bigl zečar je poslušan pas koji uživa u društvu svojim vlasnika i članova porodice. Dobro se slaže sa decom i drugim kućnim ljubimcima, uključujući i druge pse u porodici, ako je na vreme izvršena socijalizacija. S obzirom da je u pitanju gonič i lovački pas, privlače ga razni mirisi, pa čak može doći do toga da pobegne ako ga privuče miris ili trag. Tokom igranja lovačkih igara pokazivanje revnost i energiju. Bigl zečar je odan, miran i opušten i sve ga ovo čini dobrim porodičnim ljubimcem. Međutim, zbog svoje revnosti, više im odgovara ruralno područje i predgrađe u poređenju sa gradovima.[3]
Opšti izgled[uredi | uredi izvor]
Lobanja je istinski široka i prilično prostrana. Usne pokrivaju donju vilicu. Oči su dobro otvorene, tamne boje. Uši su kratke i srednje široke. Usađene u visini linije očiju. U srednjem delu blago zaobljene, padaju ravno na lobanju i uvrću se u donjem delu u blagi oval. Dlaka je prilično debela, nije prekratka ali pogegla. Bigl zečar je trobojan (lavlja boja sa crnim sedlom i bela), pri čemu sedlo nije od velikog značaja, sa više ili manje jakoplamenom bojom. Može biti takođe siv, trobojna (sivo ili belo) siv pas.[4]
Nega i zdravlje[uredi | uredi izvor]
Srednje i veliko ograđeno dvorište optimalno je za bigl zečara. Potrebna mu je aktivnost kako bi se izbegla lenjost i destruktivno ponašanje. Trčanje, šetanje i igranje se mora redovno sprovoditi. Što se tiče nege, potrebna mu je minimalna nega. Kupati ga samo kada se isprlja kako bi ne bi izgubio prirodna ulja kože. Proveravati i čistiti uši i oči na nedeljnom nivou kako bi se izbegle infekcije. Što se tiče zdravlje, displazija kuka je jedini zdravstveni problem koji pogađa bigl zečare.[5]
Životni vek ove pasmine je od 12 do 14 godina.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Bigl zečar - Cena, narav i životni vek”. Dogbreedslist.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-29.
- ^ „Standardi rasa: Bigl zečar”. Ujedinjeni kinološki savez (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-29.
- ^ „Bigl zečar - Informacije, narav, dresura, štenad, fotografije”. 101DogBreeds.com (na jeziku: engleski). 2016-07-05. Pristupljeno 2022-05-29.
- ^ „Bigl zečar”. Kinološki savez Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-05-29.
- ^ „Bigl zečar - Istorija, narav, nega, dresura, ishrana i fotografije”. globaldogbreeds.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-29.
- ^ „Životni vek bigl zečara”. Životni vek pasa (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-29.