Bitka u zalivu Kula

Bitka u zalivu Kula (engl. Battle of Kula Gulf), vođena 6. jula 1943. između američkih i japanskih snaga, bila je američka pomorska pobeda tokom bitke za Solomonova ostrva na pacifičkom frontu Drugog svetskog rata.

Pozadina

Po padu Gvadalkanala početkom 1943, Japanci su ojačali odbranu centralnih Solomonovih ostrva da bi se suprotstavili savezničkoj protivofanzivi. Na Novu Džordžiju, Kolombangaru i druga ostrva prebacivali su stoga trupe i materijal, noću, razaračima. Tako je japanski sastav od dve transportne grupe (3 odnosno 4 razarača) i grupe za podršku (3 razarača) isplovio 5. jula uveče iz Buina na Bugenvilu za uporište Vila na Kolombangari. Dan ranije američki združeni odred (3 lake krstarice i 4 razarača) kojim je komandovao admiral Valden Ejnzvert (engl. Walden Ainsworth) podržavao je vlastite trupe iskrcane na Novoj Džordžiji 2. jula, a zatim krenuo u bazu Tulagi. Obavešten 5. jula posle podne o pokretima protivnika, Ejnzvert je okrenuo na zapad ka zalivu Kula u Solomonovom moru (između ostrva Nove Džordžije i Kolombangare), kuda je prolazila japanska ruta za uporišta na Kolombangari. Do ponoći istog dana njegovi rodovi su izbili u visinu severozapadnog rta Nove Džordžije i pošto radari nisu otkrili nisu otkrili protivnika, produžili su u protivavionskom stroju u zapadnom pravcu. U to vreme Teruo Akijama (engl. Teruo Akiyama) se približavao zalivu Kula s juga. u 0 časova i 26 minuta uputio je 6. jula prvu transportnu grupu duž jugoistočne obale Kolombangare ka Vili, a sa 7 preostalih razarača produžio u istočnom pravcu. Pošto je u 1 čas i 43 minuta i drugu transportnu grupu pod komandom kapetana bojnog broda Katsumori Jamašire (engl. Katsumori Yamashiro) uputio ka sidrištu Vile, produžio je u stroju kolone sa 3 razarača (grupa za podršku) na sever.

Bitka

U to vreme američki sastav se prestrojavao u kolonu sa po 2 razarača na čelu i začelju, pošto su u 1 čas i 40 minuta radari otkrili protivnika na odstojanju od 22.500 m. Američki brodovi otvorili su u 1 čas i 57 minuta artiljerijsku vatru sa odstojanja od 6.200 m. Prvim plotunom potopljen je japanski čelni razarač Nizuki (engl. Niizuki). Preostala dva japanska razarača odgovorili su na artiljerijsku vatru torpednim napadom, a potom su se, lakše oštećeni, pod zaštitom dimne zavese povukli prema severozapadu da ponovo stupe u akciju pošto napune torpedne cevi. Pogođena sa 3 torpeda zbog zakasnelog okreta, američka krstarica Helena je potopljena.

Dok su japanski razarači iz grupe za podršku privremeno napuštali bojište, Jamaširova transportna grupa od 4 razarača ulazila je u bitku prema prethodno dobijenom naređenju. Amerikanci su je otkrili na odstojanju od oko 11.500 m. Ostvarivši pogodnim manevrom križanje T, čime su 3 od 4 japanska razarača onemogućena da odgovore na vatru, prrinudili su prvim plotunima protivnika na povlačenje prema Vili, pri čemu su dva razarača lakše oštećena. Pri pokušaju da uplovi u pristanište jedan razarač se nasukao, pa su ga sutradan uništili američki avioni.

Pošto je oterao Jamaširovu grupu, Ejnzvert je ponovo krenuo na zapad. Ne naišavši na protivnika, okrenuo je posle 3 časa u protivkurs za Tulagi, ostavivši dva razarača radi spasavanja preživelih sa potopljene krstarice. Pošto nisu otkrili protivnika, japanski razarači podrške povukli su se prema Buinu, u kom pravcu su krenuli i ostali japanski razarači pošto su iskrcali trupe i materijal u Vili. Pri tom je došlo do kraćeg sukoba dva japanska sa dva američka razarača, koji su sprečili Japance u spasavanju preživelih sa Nizukija.

Literatura

• Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 4), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str. 754-755