Pređi na sadržaj

Bogoslav Šulek

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bogoslav Šulek
Datum rođenja(1816-04-20)20. april 1816.
Mesto rođenjaSobotište, Austrijsko carstvo
Datum smrti30. novembar 1895.(1895-11-30) (79 god.)
Mesto smrtiZagreb, Austrougarska

Bogoslav Šulek (rođen kao Bohuslav Šulek; Sobotište, 20. april 1816 — Zagreb, 30. novembar 1895) bio je hrvatski filolog, istoričar i leksikograf. Istakao se u stvaranju hrvatske terminologije u oblastima društvenih i prirodnih nauka, tehnologije i civilizacije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Šulek je bio Slovak po rođenju. Rođen je u Sobotištu, u selu koje se nalazilo u tadašnjoj ugarskoj županiji Njitra gdje je pohađao osnovnu školu. Studirao je na evangelističkom liceju u Bratislavi. Odlučio je da ne bude pastor, ali nije mogao da nastavi studije u Jeni, pa je došao kod svoga brata u Slavonskom Brodu u novembru 1838. godine. Uskoro je stupio u kontakt sa Ljudevitom Gajom, jednim od vođa Ilirskog pokreta i u jesen 1839. počinje da radi kao štampač za Franju Župana u Zagrebu.

Počeo je da piše za Gajeve novine 1841. i bio je glavni urednik ilegalnih novina Branislav, koje su štampane u Beogradu, od 1844. do 1845. Bio je urednik Gajevih novina Novine Horvatske, Slavonske i Dalmatinske (1846—1849), Slavenski jug (1849), Jugoslavenske novine (1850). Tokom pedesetih godina 19. vijeka napisao je mnoge priručnike (npr. Naputak za one, koji uče čitati, Početnica za djecu, Prirodopis za niže škole, Biljarstvo za višje gimnazije itd). U isto vreme, pisao je nemačko-hrvatski rečnik. Pisao je protiv srpske jezičke politike lingviste Vuka Stefanovića Karadžića.

Rad[uredi | uredi izvor]

Od 1858. do 1865. godine, Šulek je bio urednik Gospodarskog lista. Bio je jedan od pokretača časopisa Prozor (1867). Svoj najpoznatiji politički rad Naše pravice. Izbor zakonah, poveljah i spisah, znamenitih za državno pravo kraljevine dalmatinsko-hrvatsko-slavonske od god. 1202—1868. izdao je 1868. godine. Bio je član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti i njen sekretar od 1871. do smrti. Postao je doktor nauka 1867. na osnovu njegove studije o Ruđeru Boškoviću.

Uticaj na hrvatsku, a posredno i srpsku terminologiju[uredi | uredi izvor]

Šulekov Rječnik znanstvenog nazivlja (1874)

Šulek je podržavao principe Zagrebačke filološke škole i promovisao je hrvatski jezički purizam. Zahvaljujući svom radu, Šulek je dobio naziv „otac hrvatskog naučnog nazivlja”.[1] On je slobodno kovao neologizme i pozajmljivao reči iz ostalih slovenskih jezika, prvenstveno češkog, zatim ruskog a znatno manje iz slovenačkog, crkvenoslovenskog i poljskog. One bi poslužile kao zamena za neslovenske pozajmljenice. Kada nije postojala odgovarajuća štokavska reč za tuđicu, oslanjao se na kajkavske i čakavske leksičke zalihe i kada to nije bilo nedovoljno pozajmljivao je reči od slovenskih jezika kao što su češki, slovački, ruski i slovenački ili je predlagao svoje novotvorenice. Njegov rad ga je često dovodio u sukob sa „hrvatskim vukovcima” koji su se zalagali za upotrebu čistog narodnog jezika i podrugljivo su Šulekove neologizme i pozajmnice nazivali šulekizmi.[2]

Napisao je Rječnik znanstvenoga nazivlja (hrv.-nem.-tal.) (1874) U njegovom predgovoru sam autor kaže: „Nastojao sam što se više može upotrebljavati prave narodne rieči, a gdje sam mislio, da hrvatski narod neima svoje rieči, ili gdje je nisam mogao doznati, pozajmio sam ju od srodnih slavenskih plemenah, kad mi se učinila da je prema našem govoru; al sam uviek zabilježio jezik, od kojega je posuđena, da se znade, kojega je porekla". Brojne reči su ušle u hrvatski a potom i srpski jezik posredstvom Šulekovih rečnika, npr. dobrobit, dojam, dražba, geslo, pelud, pojam, zasada, naslov, pokus, predmet, smer, sustav i dr.[3]

Sima Lukin Lazić je 1895. objavio pohvalnu knjigu o Nikoli Begoviću, Srbin od Srbina. U njoj je pored ostalog zapisao da je Begović, dok je služio u Perni 1860., sakupio srpsko narodno blago toga kraja (reči, pesme, običaje, poslovice...) i tim materijalom poslužio Bogoslavu Šuleku. U svom nemačko-hrvatskom rečniku, Šulek se na prvom mestu zahvalio Begoviću: Najviše su mi u tom poslu pomogli: punonaslovni gos. Nikola Begović... Lazić taj rečnik naziva „hrvatskim”, jer je materijal skupljen najviše zahvaljujući Srbinu Nikoli Begoviću i drugim mnogobrojnim Srbima, koje je on dugo obilazio i u svojoj kući sabirao, da bi sakupio što više narodnih reči.[4][5]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Deutsch-kroatisches Worterbuch — Њемачко-хрватски рјечник, I—II. (Загреб, 1860)
  • Хрватско-њемачко-талијански рјечник знанственог називља, I—II. (Загреб, 1874/75; прештампано: Загреб, 1995)
  • Југославенски именик биља, (Загреб, 1879)

Види још[uredi | uredi izvor]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bičanić et al. 2013, стр. 80.
  2. ^ Bičanić et al. 2013, стр. 81.
  3. ^ Јанковић, Јелена (2017). Етимологија у часопису „Наш језик". Београд: Универзитет у Београду, Филолошки факултет. 
  4. ^ Лазић, Сима Лукин (1895). Србин од Србина. Загреб. стр. 45. 
  5. ^ Лазић, Сима Лукин (2019). Србин од Србина. Београд: Ганеша клуб. стр. 45. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Богослав Шулек на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Богослав_Шулек&oldid=27755760”